• Студенти историје Филозофског факултета у Нишу затражили су одржавање јавне дискусије о реформисаном плану наставе историје у гимназијама и средњим стручним школама, у којој би учествовали професори историје и надлежне просветне институције, јер сматрају да је нова реформа погубна за квалитетно формирање историјске и националне свести ученика.
АУТОР: Стефан Ђурић
Студенти историје Филозофског факултета у Нишу за реформу су сазнали преко петиције поднете средином ове године, којом се захтева хитно укидање реформисаног програма наставе историје у гимназијама и средњим стручним школама, а о којој је „Спутњик“ раније писао.

Студенти упозоравају на реформу

Анализирањем плана и програма наставе студенти су уочили проблеме у њиховој структури и њиховом садржају. Они сматрају да је нова реформа, којом се хронолошки принцип учења замењује тематским, донета „преко ноћи“ и да је штетна по квалитет наставе.
„То је изузетно комплексан и тежак принцип који захтева велико предзнање. Историја је наука о узроцима и последицама, а код тематског принципа узрочно-последична веза се потпуно губи. Деца скачу с теме на тему, без потпуног логичко-когнитивног повезивања градива као целине. То је највећи проблем тог принципа. Чак га ни ми на факултету не користимо“, предочава студент историје Филозофског факултета у Нишу Лазар Гоцић за „Спутњик“.
Студенти сматрају да је реформа штетна по квалитет наставе.
Како каже, студенте посебно брине смањивање фонда часова историје у средњим стручним школама и циљ новог плана и програма — да ученици овладају појмовима, а не садржајем, односно чињеницама:
„Ту се угрожава знање. Ако не знате чињенице, ако не улазите у детаље, историју не можете знати добро. Такође, у заједничком одговору Министарства просвете и Завода за унапређивање образовања и васпитања наводи се да је наставницима-предавачима сада дата слобода да самостално бирају распоред тема које ће предавати на часовима. Поставља се питање зашто су онда издати нови уџбеници, а родитељи приморани на додатни трошак ако ће наставници опет радити по старом, јер је немогуће направити другачији редослед од хронолошког.“

Позив на дискусију

Студенти истичу да у време доношења реформе није одржана темељна и свеобухватна јавна дискусија која укључује све квалификоване и кредибилне чиниоце, а без које, како напомињу, план и програм наставе историје не може да се донесе. Како додају, јавности се предочавају појединачна, нетранспарентна и нерелевантна истраживања у виду анкета у које немају поверење.
Они зато позивају Министарство просвете, Завод за унапређивање образовања и васпитања и професоре историје да седну за сто и детаљно поразговарају о реформи наставе историје.

„Сматрамо да покретачи петиције имају одређене аргументе које су на месту и с којима се слажемо. Желимо да се ти аргументи чују. Да се седне за преговарачки сто, направи панел дискусија током које ће сви бити упознати с циљевима, структуром и проблемима ове реформе, како би се на основу тога дошло до ваљаног дугорочног решења, а не да после неколико година поново вршимо реформе и вртимо се у круг као што то чинимо последњих деценија“, напомиње Гоцић.

Позив на дискусију досад су подржала 53 студента историје Филозофског факултета у Нишу, међу којима су и асистенти и истраживачи-приправници. Они су позвали и колеге с универзитета у Београду, Приштини и Новом Саду да им помогну да у наредних месец дана организују „онлајн“ панел дискусије и дебате о реформи, како би пружили пример разговора какав желе да виде.
ИЗВОР: https://rs.sputniknews.com/20211014/reforma-nastave-pogubna-za-istorijsku-svest-ucenika-u-srbiji–upozoravajuca-peticija-studenata–1130652099.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.