- У будућности ће пресудан значај имати могућности сваке земље у области информационог супротстављања, односно у области информационих и хибридних ратова (ИХР).
- Важно је да руководство Русије то схвати и успостави ефикасан државни систем информационог супротстављања. Пре свега, неопходно је створити Државне информационе специјалне снаге Русије!
- Средства информационог и хибридног рата, која се ослањају на дигиталне технологије вештачке интелигенције, постају подједнако важна као ракетно-нуклеарни потенцијал. Наш задатак у области ИХР није само да сустигнемо друге, већ да заузмемо водеће позиције.
АУТОР: Игор Панарин
Анализирајући прошлост и садашњост информационих и хибридних ратова (ИХР), можемо покушати да завиримо у будућност. Важно је истаћи да су све претходне концепције информационог и хибридног рата, почев од 1622. године, када је током Тридесетогодишњег рата римски папа основао посебан апарат — Конгрегацију за пропаганду вере, углавном развијане на Западу. Током Првог светског рата први пут су се појавиле посебне структуре за вођење пропаганде. У годинама Другог светског рата деловали су Совјетски информациони биро, Управа за ратне информације САД и Министарство пропаганде и народног просвећивања Немачке. Касније су Американци развијали концепцију психолошких операција. У САД се 1992. године појавио први документ који се односио на информациони рат, а 1998. године и доктрина информационих ратова.
У XXI веку главна арена информационог и хибридног рата постаје ноосфера — хипотетички највиши стадијум развоја биосфере, у којем разумна људска делатност постаје главни фактор еволуције — као главно складиште „планетарног информационог механизма” (ПИМ). Овај термин увео сам у науку у књизи „Ноосфера: информациони и хибридни рат”, која је објављена у априлу ове године. ПИМ подразумева скуп елемената техносфере — рачунара, ајфона и тако даље — као и системе међународних, националних, државних и приватних база података и знања о друштвеним информацијама које је човечанство прикупило и структурирало према одређеним алгоритмима.
Посебан начин вођења ИХР током 2026. године постао је Рат шесте генерације. Може се издвојити неколико различитих операција Рата шесте генерације, чији смо сведоци били током 2026. године:
Као прво, то је пример успешне офанзивне операције САД у Венецуели 3. јануара 2026. године.
Као друго, то је контрахибридна одбрамбена операција Ирана ради супротстављања агресији Израела и САД током 2026. године. Методама ИХР Ирану је за 40 дана пошло за руком да порази ционистичку империју, а затим и да је надмудри током дипломатског сукобљавања и примора САД да у јуну 2026. године потпишу Исламабадски меморандум од 14 тачака.
Рат шесте генерације представља комплекс метода ИХР и мера државних структура, при чему војна компонента чини мање од 15 одсто, које се спроводе према јединственом плану ради преузимања управљања државом или организацијом и успостављања контроле над њеним будућим развојем.
Операције САД против Венецуеле
Операције САД према Венецуели у периоду 2017–2025. године представљале су комплекс мера информационог и финансијско-економског притиска, дипломатске изолације и циљаних мера спровођења закона, усмерених на постизање резултата који би био оптималан за САД. Званично прокламовани циљеви били су „демократска транзиција”, ослобађање политичких затвореника и обезбеђивање конкурентних избора. Стварни задатак, међутим, била је промена власти у интересу САД.
Прва етапа: 2017–2020. године, окончана је неуспехом покушаја оружане инвазије, такозване операције „Гедеон”.
Друга етапа: од 2020. до 5. септембра 2025. године — преименовање Министарства одбране САД у Министарство рата и додељивање Пентагону нових овлашћења и функција у области информационог и хибридног рата. Трампов састанак у војној бази.
Трећа етапа: 13. новембар 2025. године — почетак операције „Јужно копље”, односно распоређивање поморске групације и организовање поморске блокаде, наводно ради борбе против трговине наркотицима, напади на чамце и глисере и тајне операције ЦИА.
Четврта етапа: децембар 2025. године — усвајање нове Стратегије националне безбедности САД, која подразумева повратак Монроовој доктрини.
Трампова специјална операција у Венецуели 3. јануара 2026. године означава почетак епохе хибридних ратова. То је Рат шесте генерације. Операција у Венецуели успела је САД, између осталог, зато што су извршиле потпуну анализу искуства СССР-а — нарочито током уласка совјетских трупа у Чехословачку 1968. године и приликом јуриша на Аминову палату у Кабулу 1979. године. Американци нису уводили трупе у Венецуелу. Користили су и искуство генералисимуса Александра Суворова приликом освајања Измаила. Наиме, пре заробљавања председника Венецуеле Николаса Мадура, амерички припадници специјалних снага вежбали су два месеца, а информације о томе нигде нису процуриле.
Операција у Венецуели трајала је свега два часа, док су губици САД били ограничени на једног рањеног војника и један оштећени хеликоптер. Американцима је, притом, пошло за руком да потпуно неутралишу напредни систем противваздухопловне одбране, кинеске техничке модуле и присуство врхунских руских војних стручњака. Брзина протока информација, употреба вештачке интелигенције и прецизни удари САД поништили су целокупну физичку заштиту. Са венецуеланским случајем очигледно је повезана и чињеница да су недавно извршена звучна хапшења високопозиционираних кинеских војних званичника, јер је Американцима пошло за руком да детаљно анализирају рад државних информационих специјалних снага НР Кине, основаних пре две године, и да неутралишу њихово деловање у Каракасу.
Агресија Израела и САД против Ирана 2026. године
Говорећи о иранском случају, треба нагласити да је Техерану током четрдесетодневних напада САД и Израела пошло за руком да опстане управо захваљујући успостављању система информационог и хибридног ратовања. Иранци су се за овај сукоб припремали 20 година, након што је 2005. године објављена карта прекрајања Великог Блиског истока, што је произвело ефекат експлозије бомбе. Пентагон је, наиме, намеравао да у потпуности прекроји границе држава успостављене након француско-британске колонизације.
Ова концепција развијана је у САД неколико година, а њоме је руководио адмирал Артур Цебровски, аутор концепције мрежноцентричног рата. Он је три године држао предавања највишем руководству САД. Доктрина је потом примењена. Током последње две године карта дезинтеграције Великог Блиског истока претрпела је измене. Уместо ње појавио се модел Великог Израела, који је претпостављао укидање државних функција Ирана и других земаља. Међутим, ова идеја је пропала, упркос томе што су планови за њено спровођење развијани још од 2006. године.
Техеран је током 20 година изграђивао свој заштитни систем у апсолутној тајности. А када нема цурења информација, не постоји ни могућност да се процес омета. Процес је започео председник Ирана Махмуд Ахмадинежад, који је био на власти од 2005. до 2013. године. Он је обуставио либералне реформе и почео да спроводи политику изградње националног поноса и народног консензуса. Упркос верском режиму, у земљи су почели да се развијају иновациони, технолошки и образовни процеси.
Као резултат тога, Иран је током 20 година остварио огроман технолошки искорак. Број научника у земљи повећан је три и по пута, број високообразованих људи утростручен је, а број иновационих компанија порастао је са две хиљаде на пет хиљада. Данас већину иранских руководилаца чине професори Иранског универзитета. Тако нешто не постоји ни у једној другој земљи.
Ради супротстављања америчкој концепцији мрежноцентричног рата, Иран је изградио децентрализовани систем управљања заснован на стаљинском систему — односно, систем који је изразито централизован на врху, али распоређен по зонама и регионима, уз висок степен самосталности и иницијативе на локалном нивоу, што многи називају „мозаичном одбраном”. На крају су Иранци успевали да онеспособе све елементе система мрежноцентричног рата.
Као пример, подсетићу да је Иран за само 40 дана рата уништио 22 беспилотне летелице MQ-9, од којих свака кошта 17 милиона долара, као и две беспилотне летелице MQ-4, чија је цена 250 милиона долара. Затим је, у јулу 2026. године, током размене удара са САД, Иран уништио још више од десет америчких беспилотних летелица.
Глобална асиметрија информационог противудара омогућила је Ирану да већ током првих 48 часова уништи пет од шест америчких радара у зони Персијског залива. Успостављена је контрола над Ормуским мореузом, услед чега је цена бензина у САД порасла са 2,50 долара по галону, колико је износила 26. фебруара, на 4,76 долара 13. маја. Ракетни удари на Емирате довели су до слома америчког финансијског центра. Уједињени Арапски Емирати престали су да буду инвеститор и сами су почели да траже новац, најпре од ММФ-а, а затим и од Министарства финансија САД.
Као резултат иранских удара на америчке војне базе у Персијском заливу, 13 од 16 највећих база потпуно је уништено. Онеспособљавање целокупног система мрежноцентричног рата — радара и центара података — као и блокирање употребе информационих технологија, извиђачких сателита, авиона за рано радарско упозоравање, извиђачких беспилотних летелица и сличног, рачунарских и информационих система, система управљања одговорних за доношење одлука и борбених платформи, спровођено је систематски. На тај начин Иран је разбио мит о недодирљивости америчких војних база.
Иран је надвладао противника и захваљујући народном консензусу и спремности на саможртвовање. Чињеница да се 31 милион Иранаца пријавио у добровољце то јасно показује.
Посебно треба говорити о феномену сахране врховног вође Алија Хамнеија, која је почела 4. јула церемонијом колективног опроштаја, а завршена је 9. јула сахрањивањем ајатолаха у Мешхеду. У суштини, то је била највећа информационо-психолошка и идеолошка операција која је у свету спроведена током последњих неколико деценија. Према извештајима медија, од Хамнеија се опростило 43 милиона људи, од којих десет милиона у Ираку — што представља трећину тамошњег пунолетног становништва — и 33 милиона у Ирану. Апсолутно фантастични бројеви!
Такође треба истаћи да Иранци у земљама Персијског залива доследно уништавају не само америчке базе већ и центре података, центре вештачке интелигенције и логистичка чворишта. Они изводе ударе на банке у Дубаију, дижу у ваздух зграду Амазоновог центра података у Бахреину и тако даље.
Шта се постиже овим ударима? Слаби се међународни глобални финансијски центар, чија се једна од најзначајнијих зона налазила на територији Блиског истока. И то је стварност.
Затим је створен стаљински механизам управљања земљом — Државни комитет одбране, Штаб врховне команде, Совјетски информациони биро и ирански Левитан. Уведено је тренутно реаговање на промене ситуације и кажњавање за прелазак црвених линија. Управљање информационим токовима. Деловање унапред. Јединство позадине и фронта.
МРЕЖНА ДЕЗИНТЕГРАЦИЈА америчких снага спровођена је на свим нивоима доношења одлука:
Први ниво — физички, који подразумева тесну сарадњу.
Други ниво — информациони, који обухвата приступ информацијама, њихову расподелу и заштиту.
Трећи ниво — когнитивни, односно сагледавање ситуације на ратишту и бојном пољу.
Као пример може се навести амерички авион за даљинско радарско откривање и управљање AWACS E-3G Sentry, ознаке 81-0005, америчког ратног ваздухопловства, вредан 700 милиона долара, који је уништен у америчкој бази у Саудијској Арабији. То је први борбени губитак авиона E-3 Sentry у историји. Пре тога су у различитим ваздухопловним несрећама изгубљена четири авиона овог типа.
Иранци су такође ефикасно примењивали методе информационог рата против САД и Израела. Иран је водио информациони рат на најразличитије начине, настојећи да збуни противнике, док је истовремено деловао на домаћу публику.
Други методи били су крајње нестандардни, али можда делотворни, укључујући видео-снимке направљене помоћу вештачке интелигенције, у којима се исмевају председник Трамп и његова администрација. То је било утолико неочекиваније имајући у виду масовне и дуготрајне прекиде интернета у Ирану.
Најпопуларнији су постали видео-снимци у стилу „Лега”, које су снимили Иранци и у којима су приказани различити сценарији са члановима кабинета председника Трампа, укључујући самог председника, као и шефа Пентагона Пита Хегсета и директора ФБИ-ја Кеша Патела. Аутори ових снимака добро познају америчку популарну културу.
Видео-снимци се шире популарним друштвеним мрежама, а понекад постају и „вирални”, садржећи упечатљиве текстове и музику, укључујући хип-хоп и реп. Поједини видео-снимци усмерени су на становништво других земаља и изражавају подршку народу Либана, који је још једном постао мета израелске агресије.
Иранска доктрина ИХР наглашава отпорност система управљања посредством асиметричног ратовања, ради очувања државе и одвраћања агресора и њихових савезника. Овакав приступ показао се неочекиваним за агресоре. Пре свега, реч је о ударима на базе агресора широм Блиског истока, као и на центре података.
Главну улогу у спровођењу операција ИХР има Корпус чувара Исламске револуције (КСИР), који је постао језгро консолидације власти, стабилизације институција и спровођења узвратних мера.
Кључни елементи иранске стратегије ИХР обухватају:
А. Асиметрични одговор: Уместо традиционалног одговора агресорима, нагласак се ставља на ракетне ударе, мреже прокси-снага и дестабилизујуће активности, као што су напади на регионалну енергетску инфраструктуру или водене путеве, ради наношења штете противницима без непосредне конфронтације.
Б. Брзо прилагођавање: Спроводи га језгро безбедносних структура и структура за информационо супротстављање, а усмерено је на одржавање контроле у условима хаоса, при чему КСИР постаје доминантна сила у ратном периоду.
В. Активно одвраћање: Операције ИХР посматрају се као неопходност сталне употребе асиметричних инструмената и операција преко посредника ради показивања одлучности, чак и када то доводи до дуготрајног сукоба.
Још један кључни моменат јесте сукоб иранских професора и трговаца. Наиме, процеси припреме и напредовања кадрова у Ирану суштински се разликују од свих других земаља, укључујући САД и Русију.
Ирански професори и теоретичари успели су да благовремено припреме стаљински систем прилагођен Ирану. Борбено искуство Ирана сведочи о успешности таквог приступа. Као резултат тога, министар спољних послова, први потпредседник, председник парламента и други, односно шест министара, активни су професори Техеранског универзитета. То је фантастично! Код нас у Русији нема ниједног професора на кључним државним положајима.
Шта Русија треба да ради у новој стварности?
Како да будемо снажни — то је питање које сваки аналитичар и патриота Русије треба себи да постави након анализе деловања САД и Ирана. Шта нам, дакле, припрема „век који долази”?
Треба узети у обзир да је научно-технички напредак у најразличитијим областима, почев од појаве нових видова деловања које су САД показале у Венецуели, па све до комплексних операција контрахибридног рата које је извео Иран, довео до квалитативне промене природе међудржавног сукобљавања.
- Русија треба да створи Ноосферски штит.
Најпре треба основати Центар ноосферских технологија при председнику Русије. За то постоји добра зграда у Москви, у Мјасницкој улици број 7. - Систем организационих структура за информационо супротстављање:
Државни савет;
саветник председника Русије за питања информационих операција;
Координациони експертско-аналитички савет;
Управа за контрахибридни рат у Администрацији председника Русије;
Државне информационе специјалне снаге — Биро — потчињене председнику Русије;
Глобална информациона команда (ГИК), потчињена директору Спољне обавештајне службе и смештена унутар Спољне обавештајне службе Русије;
резерва врховног команданта;
јединице за информационе операције Министарства одбране Русије;
центри за информационе операције Федералне службе безбедности, Федералне службе обезбеђења, Спољне обавештајне службе, Националне гарде и Министарства унутрашњих послова Русије.
- Кадровске и методолошке мере:
Институт информационе геополитике при председнику Русије;
Игњатјевски дипломатски кадетски корпуси за припрему ноосферских режисера.
Подсетићу да је гроф Н. П. Игњатјев, без иједног испаљеног метка, припојио Далеки исток Русији, а тада је имао мање од тридесет година. Потом је уследио тријумфални Санстефански споразум. Дакле, поседујемо искуство блиставих и прецизно осмишљених дипломатских потеза Н. П. Игњатјева.
- Организационе промене:
Преименовање државног канала RT у „ГЛАС РУСИЈЕ”, а канала „Соловјов LIVE” у „ЗАШТИТНИК РУСИЈЕ”, као и њихово потчињавање Спољној обавештајној служби и Федералној служби безбедности Русије.
Дакле, у будућности ће пресудан значај имати могућности сваке земље у области информационог супротстављања, односно у области ИХР. Важно је да руководство Русије то схвати и успостави ефикасан државни систем информационог супротстављања. Пре свега, неопходно је створити Државне информационе специјалне снаге Русије!
Средства информационог и хибридног рата, која се ослањају на дигиталне технологије вештачке интелигенције, постају подједнако важна као ракетно-нуклеарни потенцијал. Наш задатак у области ИХР није само да сустигнемо друге, већ да заузмемо водеће позиције.
ИЗВОР: https://zavtra.ru/blogs/vojna_shestogo_pokoleniya