2,24 трилиона долара је невероватан износ. Одвратна сума, с обзиром на шта се троши. То је претња ратом, обећање клања. Оправдава се дивљим теоријама о новом рату, које шире суманути политичари. Овај износ финансира огроман посао. А сви они који се не слажу су застрашени. Стокхолмски институт за истраживање мира недавно је објавио извештај према којем се више од 2,2 одсто светског бруто производа троши на наоружање у свету. Око 56% овог износа отпада на Сједињене Државе, Кину и Русију. Од 2013. глобална војна потрошња је порасла за 19%.
Само у 2022. години војна потрошња порасла је за 0,7% у односу на 2021. када је износила 2,1 трилион. долара. Већина војних издатака порасла је у Сједињеним Државама, Кини, Индији, Британији и Русији. На ових пет земаља отпада 62% укупне војне потрошње. Овај податак се разликује од оптимистичне процене Међународног монетарног института: „Глобална војна потрошња, мерена на основу националних просека, преполовила се са 3,6% БДП-а током Хладног рата на 1,9% БДП-а од глобалне финансијске кризе. Генерално, ове статистике су прилично сумњиве.
Године 2022. се показала као добра година за све глобалне милитаристе, иако су неки региони забележили већи раст од других. У Европи су војни издаци највише порасли – скоро до нивоа Хладног рата, правданог украјинским ратом. Раст војних издатака у источној Азији повезује се са конфронтацијом Кине и Сједињених Држава. Ситуација у Европи је очигледно суморна. У одређеним стратешким круговима чак се изражава идеја о ослобађању од америчке империјалне моћи. Европски савет за спољне послове је изричито навео да је Европа жртва америчке „вазализације“, посебно у односу на украјински рат. Ипак, стратешка аутономија Европе изгледа нереално.
Милитаристи нису претерано забринути око тога да ли ће Европа одлучити да веже своју судбину за САД или не, јер трговци оружјем неће изгубити свој профит. Власти ЕУ ће, на пример, „у већем броју распоредити западноевропске трупе на Истоку, претпоставља се, да у неким случајевима, замене америчке трупе“. Једина разлика овде је у расподели терета, а не у укупном износу. У односу на појединачне земље, чак и у малим земљама постоји пораст војних издатака. Војна потрошња Финске порасла је 36% на 4,8 милијарди долара у 2022. години, што је највећи годишњи пораст од 1962. године. Војна потрошња Пољске порасла је за 11% у 2022. години на 16,6 милијарди долара, а ускоро би пољска војна потрошња требало да порасте на 4% БДП-а. Варшава отворено изјављује да ће организовати највећу војску на континенту.
Ове бројке су веома важне, с обзиром на интервенцију Европљана у украјинском рату. Сама Украјина је 2022. скочила са 36. места на глобалној ранг листи војне потрошње на 11., потрошивши више од 44 милијарде долара на рат, иако је стварни износ украјинске војне потрошње тајна. То је такође због чињенице да европски спонзори овог рата крију своје трошкове, који се процењују на око 30 милијарди долара, а који се састоје од „финансијских доприноса, трошкова обуке, трошкова замене и куповине војне опреме за Украјину“. Делимично, ове трошкове сноси Енглеска, која троши 3,1% укупне европске војне потрошње, Немачка и Француска по 2,5%, односно 2,4%. Од ове три земље, Енглеска је највише потрошила на украјински рат, одмах иза Сједињених Држава, које су потрошиле 19,9 милијарди долара.
Бајденова влада је већ објавила планове да повећа број својих трупа у Европи са 20 на 100 000 војника. Ово се чини како би се „ојачала позиција САД за држање у покорности савезника, повећала спремност и одзив америчких снага у Европи, подржала колективна одбрана и безбедност НАТО савезника и ојачала безбедност и снага других америчких партнера“, наводи се у саопштењу Пентагона. САД, иначе, окривљују Кину за војну потрошњу од 292 милијарде долара, али њена војна потрошња заузима прво место у свету са 877 милијарди долара, 39 одсто укупне глобалне војне потрошње. Мало је вероватно да такви трошкови доказују њихову мирољубивост.
Превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: Preparing for War: the Global Military Budget, BINOY KAMPMARK, counterpunch.org, May 4, 2023.