• Када се деда вратио из заробљеништва па славио славу Св. Архангела, најстарији мој стриц Лука је као дете то овако  видео. Прво је била молитва, па здравице, па меза. Онда је деда почео причу о Русији, што је и иначе чинио целог свог живота.
  • У том устаде његов кум и ратни друг из Русије Станоје Милаковић, па ће узбуђено до подрхтавања вилице: “Куме Петре, устани кад причаш о Русима.
  • У свом Дневнику Достојевски је написао да су два месеца кампање коју су водили руски новинари да се иде хиљадама километара далеко да би се „пролила крв за браћу по вери“ највеличанственији тренуци у целој руској историји. Скупљана је и помоћ у народу. Грофице су ишле улицама са касицама,а у народу се ширило узбуђење „што смо опет сви исти“.Сви за слободу српског народа.
  • Који је то још народ, осим руског, у Уједињеним нацијама спречио намеру САД и Енглеске да српски народ за сва времена буде означен геноцидним? Па ако је Русија то и учинила из неког свог интереса, зашто ниједна друга држава није показала такав интерес?

Поштована професорице,

Увек сам гајио највеће поштовање према просветним радницима, па и зато пратим школовање свог унука.Као русофил преносио сам на њега симпатије према Русији, како су је на мене преносили мој отац и деда, па је он био изненађен када сте Ви рекли да у односу међу државама (народима) нема пријатељстава, него да постоје само интереси. То је у принципу тачно, али не и у случају руског и српског народа. Јављам Вам се поводом тога, верујући да је добро да чујете у другачије мишљење.

 Пример 1

Ја сам пореклом из Републике Српске, околина Дервенте, па знам да је после гушења Поп Јовичине буне ( чини ми се око 1832.г) уследила стравична освета турског живља ( потурчени Срби) према српском народу, и да је настало велико безнађе. Наравно, порушене су цркве да би се сломио православни дух. Међутим, већ 1855. г. саграђена је нова црква у Дервенти захваљујући новцу пристиглом из Русије. Црква је освештана на празник Велике Госпојине на радост српског света. Од тада до данас на тај дан се одржава чувени Дервентски вашар, од кога је већи само онај у Шапцу. Том дану се радују и муслимани (Бошњаци) и Хрвати, не знајући када и како се он почео славити.

Пример 2

Да се питала Француска и Енглеска, Срби и Бугари би били још коју стотину година под Турцима. Али питала се и православна Русија. Код Врварина, где се састају две сестре Мораве, има споменик руским грофу генералу Орурку и изгинулим руским јунацима у Варваринској бици из 1810. г. На том месту се сконцентрисало 4000 Срба и 3000 Руса, чекајући битку са 35000 турских војника који су кренули из Ниша на Београд. Русе је довео хајдук Вељко из Неготина. Они су у то време отимали од Турака једну по једну турску тврђаву на Дунаву и на обали Црног мора. Били су задивљени хајдук Вељковом храброшћу када им је помогао у освајању једне од тих тврђава. Присутни руски командант није могао да на своју руку пошаље војску у помоћ Србима у Варварин, али је добио сагласност претпостављеног, који је био негде низводно уз Дунав. И крене 3000 прекаљених руски војника у помоћ Србима, све сами Улани и Козаци. И још повезу топове.

Милиутин Мојсиловић – Варваринска битка

Српском и руском војском није командовао Карађорђе,него школовани руски официр гроф Орурк ( пореклом из Ирске).Турци су ударили два пута, а гроф Орурк је командовао да им у сусрет изађе само руска коњица, а не и српска.Турци су одбијени, али се нису сви вратили у Ниш. Нису се вратили у своју бази ни сви сви руски војници,него су своје кости оставили у српској земљи.

Године 2001.моја фирма је изводила радове у Варварину, па сам обишао споменик и гробље погинулих руских јунака. Споменик су подигли мештани села Варварин на стоту годишњицу Варваринске битке 1910.г. у присуству Краља Петра Првог. Постамент споменика је био пред рушењем, а ограда из кованог челика је већ одавно била пала на тло. Поред споменика је била једна разваљена бетонска клупа на којој се није могло седети, а около је била коњска балега и шикара.Застидео сам се и обновио споменик. Онда ме назове песник из Варварина Мирослав Васић и рече да пише књигу „Вараврин у времеплову“ у којој ће писати да су многи походили Варварин, али сам се само ја сетио да обновим споменик руским јунацима. “Онда ме је замолио да напишем нешто о мотиву за такво ангажовање. Написао сам да сам то урадио из захвалности према своме деди, кога су Руси заробили на Карпатима  1914. као аустроугарског војника Босанске регименте ( носио фес), јер је после повратка у завичај пренео љубав према Русији на своје потомство.Мој текст је аутор ставио  на почетку књиге на српском и руском језику.

Када се деда вратио из заробљеништва па славио славу Св. Архангела, најстарији мој стриц Лука је као дете то овако  видео. Прво је била молитва, па здравице, па меза. Онда је деда почео причу о Русији, што је и иначе чинио целог свог живота. У том устаде његов кум и ратни друг из Русије Станоје Милаковић, па ће узбуђено до подрхтавања вилице: “Куме Петре, устани кад причаш о Русима.“

Пример 3

Године 1829. Русија је поразила турску војску у Бугарској,а руски командант је послао поруку кнезу Милошу да пошаље делегацију у његов штаб да би учествовала у диктирању услова мира Турцима. Нас је историја учила да Карађорђе није био добар дипломата, а да је кнез Милош Обреновић својом вештином испословао слободу српском народу. Ништа од тога не би било да није било руских победа над Турцима.

Пример 4

Године 1876. кнез Милан Обреновић је повео рат против Турске ради ослобађања Старе Србије, противно вољи руског цара, који је предлагао да се сачека следећа година када руска војска уђе у Бугарску. Из Русије је стигао чувени руски генерал Черњајев, који је узео српско држављанство, а Србија му је поверила команду над централном српском војском на моравском правцу. Из Русије је стигло 7000 добровољаца. У свом Дневнику Достојевски је написао да су два месеца кампање коју су водили руски новинари да се иде хиљадама километара далеко да би се „пролила крв за браћу по вери“ највеличанственији тренуци у целој руској историји. Скупљана је и помоћ у народу. Грофице су ишле улицама са касицама,а у народу се ширило узбуђење „што смо опет сви исти“.Сви за слободу српског народа.

Пуковник Николај Рајевски

Када је један од добровољаца пуковник Рајевски погинуо у селу Горњи Адровац код Алексинца, његовца тетка је послала новац и цртеже да се у том селу сагради црква, како би се чувало сећање на њега. И ево, и ја Србин из Републике Српске чувам сећање на руске добровољце, овим јавним  писањем професорици историје.

У Историји српског народа пише и ово. На уском делу фронта на Ђуниском вису затекло се 1000 руских добровољаца заједно са српским војницима. Били су изложени јакој артиљеријској ватри и погинуло их је само на том месту 650. Ни тада се не би повукли да положај нису напустили српски војници.

Пример 5

Никола Пашић је стрепио да ли ће Русија објавити рат Аустроугарској и Немачкој 1914. г., па је у вези тога слао телеграме српском велепосланику у Петрограду др Мирославу Спалајковићу. Овај му одговоара да је народ изашао на улице тражећи да се објави рат, па то цар мора да учини таман и када не би хтео. И објављен је рат, иако Русија још није била завршила реорганизацију своје војске. Па и у ситуацији када и сама још није имала довољно пушака за своју војску, огроман број њих је дала Србији, и то бесплатно. Истовремено су Французи наплатили сваки франак за продате топове и гранате за исте.

Када је српска војска умирала у Албанији чекаући француске лађе, руски цар је запретио Француској да ће да направи сепаратни мир са Немачком ако српска војска не буде одмах спашена. Владика Николај Велимировић је написао да Срби никад не смеју да забораве ту бригу и помоћ Русије док год носе то своје име.

Пример 6

Када је Црвена армија ослобађала Београд уз учешће и партизана,није тукла Немце артиљеријом и авијацијом,што је чинила у свим другим престоницама из којих јој је пружан отпор,него су се водиле уличне борбе да српска престоница не би била рушена.Као што је рушена од стране других наших „пријатеља“ Немаца,Американаца и Енглеза. Наравно,у таквој уличној борби је морало гинути много више црвеноармејаца.

Пример 7

Играла се рукометна утакмица у Нишу између Србије и Русије.Публика је подједнако аплаудирала и после поготка Србије и после поготка Русије.Па где то још има у свету?Није то само пријатељство,него и много више-братство.Том разумевању српског народа да су му Руси узданица и братски народ није допринела српска интелигенција,него се то преносило у народу са колена на колено. Школовани Срби су се овако одужили Русији: по њој су дали име једној краткој и уској београдској уличици изнад Института ИМС. Истовремено главни трг у Софији носи име Александра Невског.

Пример 8

Који је то још народ, осим руског, у Уједињеним нацијама спречио намеру САД и Енглеске да српски народ за сва времена буде означен геноцидним? Па ако је Русија то и учинила из неког свог интереса, зашто ниједна друга држава није показала такав интерес?

…………………………………………………………………………………………………………………….

Разумем да данас није лако ни писати ни предавати историју када на Филозофском факултету у Београду учи студенте и проф.др Никола Самарџић, који излази у јавност са ставом да су Карађорђевици коњокрадице и свињокрадице, и да су криви за Јасеновац.

С поздравом и поштовањем Небојша Видојевић!

У Београду, 27.2.2022

ПС : За сваки случај, послужио сам се псеудонимом,а нисам навео ни Ваше име.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *