ПРОДОР НА ИСТОК (Дранг нах Остен) НОВИМ ЕВРОПСКИМ ОБРАСЦИМА

Може ли се оживети нацистичка интернационала?

 АУТОР: Дмитриј Седов

Генерална скупштина УН усвојила је 15. децембра резолуцију коју је поднела Русија под називом: „Борба против величања нацизма, неонацизма и других пракси које доприносе ескалацији савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродне нетрпељивости“.

За резолуцију су гласали представници 120 држава, а резолуцију није подржало 50. Сви они који „нису подржали“ припадају табору који се може назвати америчким. Ту су Немачка, Италија, Аустрија, Јапан, умрљане злочинима у доба процвата фашизма у овим земљама. Гласање њихових представника о резолуцији коју је поднела Русија тешко је схватити другачије осим реваншизма и покушаја „поништавања” Победе 1945. године.

Антифашистичку резолуцију нису подржали ни сателити САД из Источне Европе, укључујући Пољску, Литванију, Летонију, Естонију, где руше споменике ослободиоцима Европе, где оживљавају мржњу према Русији и источним Словенима. Није изненађење ни за Украјину, која је одбацила нацрт резолуције Генералне скупштине УН.

Чему се надају политички лидери ових земаља?

Непотребно је рећи да у мрачним криптама деградирајуће западне културе, нацистички вампир може да се појави у свету? Треба ли да вас подсећам уз чију помоћ и чијим новцем је овај монструм својевремено запосео Запад Европе да би се преселио на Исток и стигао до Урала?

Тридесетих година прошлог века нацистичка слика Немачке и позиве „фирера немачког народа“ нису одбијали англосаксонски „господари игре“. Од 8. до 9. новембра 2023. биће обележена 100. годишњица минхенског „пивског пуча“, којим је започео Хитлеров успон на власт у Немачкој разореној Версајским уговором. Овај успон припремили су и финансирали владајући кругови САД и Велике Британије. Они су неговали нацистичког вампира у нади да ће поразити Совјетску Русију, али се десио незамислив обрт историје који је приморао Англосаксонце да уђу у коалицију са СССР-ом, чиме суе фашистичку звер бацили у пепео.

Данас се над Немачком поново надвија претња економске кризе која Немцима прети истим невољама које су их задесиле после Версаја. Када ово падне на велики народ, отварају се могућности контроле ума у ​​који продиру импулси фашизма.

Да ли се Немци, после Украјинаца, могу претворити у још једног „проксија“ Англосаксонаца и поново кренути на Исток? Година 1945. је била катастрофа за тевтонску свест, али психолози кажу да се памћење једног народа може „поништити” сменом само једне генерације, односно за 25-30 година…

У међувремену, снабдевање украјинских војника од стране европских формација постаје све релевантније за сценаристе рата у Украјини. Редовне војске овде нису потребне, довољно ће бити плаћеничке јединице. Према званичним пољским подацима, у Украјини је већ погинуло више од 1.200 пољских војника, што се приближава болном прагу перцепције јавности. Ко је следећи за Пољаке? Може ли се на немачком тлу оживети дух прусизма 21. века ако представници Немачке гласају у УН за славу нацистичких предака Немаца?

Хоће ли фашистички интернационалац Италијана, Шпанаца, Мађара, Француза и осталих Европљана, који је својевремено кренуо под заставу Вермахта против Совјетске Русије, стати уз нове Аријевце? Ово је посебно време. Немачком владају социјалдемократе, очеви њене „Остполитике“, али од ње нема ни трага након поновног уједињења Западне и Источне Немачке. Уместо тога, појавио се канцелар социјалдемократа који није забринут ехо нацистичких маршева у новијој немачкој историји.

Ларве нацизма су се населиле дубоко у немачком животу и чини се да је дошао тренутак када су почеле да се буде. У Русији кажу да је рат на територији бивше Украјине рат са колективним Западом. И овај Запад може показати колективни европски нацизам новог типа.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2022/12/18/drang-nah-osten-v-novyh-evropejskih-formah-57989.html