Повест о београдској грешници, коју је написао свети владика Николај, поучава нас колико је важно и шта значи спасити душу једном човеку. Ова прича сведочи како само једно дело милости према ближњем које учинимо, отписује многе наше грехе!

Један свештеник београдски испричао нам необичан догађај са једном развратном уличном женом у Београду:

Једнога дана пред вече прошетала она по улицама, намеравајући да се бави својим скверним занатом. Кад је пролазила поред једне баште види она некога човека, како се веша. Везао конопац за грану дрвета и на једном намакнуо себи око врата.

Жена хитро скочи преко ограде, извуче свој мали нож из џепа и пресече конопац, те човек падне на земљу већ онесвешћен. Покушавала је да га поврати у живот, све док није дошао к свести.

Тада јој рече самоубица: “Зашто си то учинила? Ја не могу да живим, немам нигде ништа. Због немаштине хтео сам свршити са овим чемерним животом”.

Жена извади све што је имала код себе новаца и да му, обећавши да ће га она и даље помагати док он не нађе неки посао. И продужи та жена свој непристојни посао, и део зараде од тог посла носила је оном сиромаху и давала му на издржавање.

Но после шест недеља падне жена у постељу тешко болесна. Позову јој свештеника.

У присуству свештеника она је, већ на умору, почела говорити: “О, анђели Божји, зашто сте мени дошли? Зар ви не знате, како сам ја прљава и грешна жена?” Мало потом опет узвикне: “О, Господе Христе, зар си и Ти дошао к мени грешници? Чиме сам ја то заслужила? Зар само тиме што сам оног јадног бедника спасла од смрти? Авај, мени недостојној! О како је велика милост Божја!” И то говорећи она испусти душу, и лице се њено засија као свећом осветљено.

Ето шта значи спасти душу једног човека. Ето како једно дело милости према ближњем покрива многе грехе!

Извор: ПРИЈАТЕЉ БОЖИЈИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.