• За државе турског говорног подручја, укључујући бивше републике СССР-а, планирано је стварање јединственог писма. Турска је изнела одговарајућу иницијативу.
  • Интереси Анкаре у овом случају тешко да се могу сматрати чисто лингвистичким – реч је о унапређењу турских геополитичких интереса на најважнијем простору за Русију.

АУТОР: Геворг Мирзајан, доцент на Финансијском универзитету

Један народ, један језик, један вођа. Управо тим наративом Турска се сада руководи у својој политици повећања утицаја Анкаре на турске народе – односно на читавом простору од севера Сирије до руске и кинеске границе (турски народи живе и у Руској Федерацији) и Кини, али да отворено оспорава суверенитет Москве над њима и Пекингом, Ердоган још није спреман).

СТВАРАЊЕ ЈЕДИНСТВЕНОГ ПИСМА ЗА СВЕ ТУРСКЕ НАРОДЕ

Једна од најновијих иницијатива у овом правцу била је формирање од стране Организације турских држава (која укључује Казахстан, Азербејџан, Киргистан, Турску и Узбекистан) посебне комисије за стварање јединственог писма. Укључиће по два члана из сваке званичне структуре која се бави језичком политиком у турским државама. Први састанак ове комисије биће одржан у Киргистану.

Садашња иницијатива је логична последица три тренда. Системска политика Анкаре претварања турског дела постсовјетског простора у своју сферу утицаја, неспособност локалних власти да креирају националне културне пројекте конкурентне турским, као и недостатак конкурентне алтернативе од других регионалних играча (Русије и Кине).

Анкара је почела да претвара постсовјетски простор у своју сферу утицаја одмах након распада СССР-а, односно много пре доласка председника Реџепа Тајипа Ердогана на власт. „Турска је активно и у извесној мери дрско ангажована у формирању јединствене турскоцентричне структуре. И ради то већ дуже време. Након распада СССР-а, на постсовјетском простору формирао се политички вакуум, који Анкара није пропустила да искористи, предложивши Централној Азији себе и њену логику“, пише Владимир Аватков, шеф Одељења за Блиски и постсовјетски исток ИНИОН РАС.

„Турска настоји да промовише свој језик и свој начин живота, сопствену масовну културу међу турским народима на постсовјетском простору.

Анкара је од 1990-их отворено прокламовала да је то део политике фактичке колонизације постсовјетског простора. Турске народе Турска не сматра изворним етничким групама, већ их сматра Турцима Казахстана или Азербејџана, који ће наметнути турски језик, турску културу и турски идентитет“, објашњава за лист ВЗГЉАД Никита Мендкович, шеф Евроазијског аналитичког клуба.

Тачни је, Анкара није све успела 90-их година. Углавном зато што су нови националистички лидери Централне Азије били против „колонизације“ и противили су се бројним турским иницијативама за „интеграцију“ – посебно, тада је пропао први покушај стварања јединственог писма. Међутим, Турци су свој циљ постигли не грубом силом, већ меком –неколико деценија су водили успешну политику „турчења” локалног становништва прекоз културе, привреде и образовања.

„Да би се створила таква турско-центрична интеграција, створено је и још увек се ствара доста институција (Турска академија наука, Турска парламентарна скупштина, ТУРКСОИ (Међународна организација турске културе), ТИКА (Агенција за сарадњу и комуникацију) и многе друге, који развијају и подржавају интеграцију у свим областима: од економије до књижевности“, каже Владимир Аватков. – Такве институције омогућавају Анкари да пажљиво замењује турско туранским, подстичући учеснике да следе искључиво турску логику. Већ смо се сусрели са стварањем јединствених уџбеника о јединственој турској историји, чули смо за заједничке митове, следећи сасвим логичан корак је стварање јединственог језика.

ТУРСКА ЛОГИКА

Заузврат, током ових неколико деценија, власти централноазијских држава нису успеле да створе сопствене конкурентне национално-културне пројекте. Покушаји измишљања историје националне државности нису били баш успешни, делом због слабости локалних образовних система, делом због неспособности власти да обезбеди пристојан животни стандард свом становништву.

Становништво, које је почело да тражи „историју успехаради увеза у своје земље – пронашло их управо у причама о турском идентитету. Турске ТВ емисије, турска економија, турски преседан за успешно мешање ислама и демократије, славна турска историја – све то ствара жељу за припадањем.

Да, стварност је, као и обично, далеко од фантазије – уосталом, Турска уопште не сматра друге турске земље себи једнакима.

„У најбољем случају говоримо о аншлусу ових територија у састав Великог Турана. У најгорем случају, што је вероватније, говоримо о трансформацији ових држава у колоније. Тренутно у Турској има много гастарбајтера из земаља Централне Азије, где су дискриминисани и налазе се у положају људи другог реда, који су, узгред речено, брутално експлоатисани. Што пак сугерише да их турско друштво доживљава управо као народе из колонија, а не као братске етничке групе“, каже Никита Мендкович. Међутим, ова реалност не спречава пропагандисте турског света да овдашњој интелигенцији и новим елитама (од којих неке већ студирају на турским универзитетима и/или су уз турску финансијску подршку) понуде турски идентитет у лепом омоту.

А тај идентитет се успешно продаје, између осталог, и зато што нема конкуренцију у виду културних интеграционих пројеката других регионалних сила. Од Кине такав пројекат не треба очекивати – уосталом, локална идеологија је дубоко кинескоцентрична и Кини је веома тешко да интегрише чак и турско становништво које живи на територији НР Кине (односно Ујгуре) .

Што се тиче Русије, њен потенцијални утицај на постсовјетском простору могао би бити колосалан.

Русија (а не Турска) одржава локалне државе – новац који гастарбајтери из истог Узбекистана и Киргистана преносе кући је еквивалентан националним буџетима ових држава. Русија (а не Турска) штити ове државе од спољних и унутрашњих држава у оквиру ОДКБ-а и билатералних споразума – као што је то било у Казахстану почетком 2022. године, када су руске структуре браниле суверенитет Казахстана од локалних националиста и исламиста, одгајан, између осталог, уз помоћ турских фондова.

РУСКЕ ГРЕШКЕ – НЕДОСТАТАК КУЛТУРНЕ ЕКСПАНИЗИЈЕ

Међутим, сав овај економски и моћни утицај надокнађен је недостатком културне експанзије (довољно је упоредити рад руских и турских културних институција), као и политичким специфичностима билатералних односа Руске Федерације и ових земаља. Однос у којем државе зависне од Русије могу себи приуштити демонстративна дела нелојалности у тешким временима за Москву.

Овако, на пример, изгледа одбијање сервисирања картица „Мир“ у низу националних банака, као и декларисана спремност да се испоштују санкције САД уведене против Руске Федерације. Управо ова специфичност билатералних односа не даје Русији могућност да води активнију културну политику – посебно да популаризује руску културу, евроазијски идентитет и руски језик (што изазива агресивну реакцију локалних националиста, који се повлађују локалне власти).

Истовремено, за Москву је изузетно важно да спречи трансформацију постсовјетског простора у турско двориште.

„Наравно, Русија не може бити потпуно равнодушна према покушајима једне од земаља НАТО-а да наше суседне државе претвори у своје колоније. То је у супротности са интересима Русије, тим пре што се у великом броју случајева турске такозване културне организације баве отвореним субверзивним активностима“, каже Никита Мендкович. Штавише, субверзивне активности не само ван Руске Федерације, већ и унутар њених граница. Ако Турска добије упориште у Централној Азији, ако за себе издвоји овај регион, онда ће интензивирати своју културну експанзију на турске народе Руске Федерације – не само на Криму и Северном Кавказу, већ и у Сибиру. и област Волге.

Турска ради дугорочно и не одустаје од својих претензија на потпуни суверенитет над свим народима који говоре турски језик. Све иде ка трансформацији формуле „један народ, један језик, један вођа“ у „један народ, једна држава, један вођа“.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://vz.ru/world/2022/10/23/1183402.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *