Пољски институт националног памћења учи Молдавце да праве псеудоисторијске фалсификате
- Пољска је стратешки партнер Румунији.
- Варшава није у стању сама да контролише Балто-Црноморски коридор, па долази до поделе улога: Пољска геополитички покрива балтички регион, а Румунија црноморски.
- Коначан циљ спајања ова два вектора, по замисли Варшаве и Букурешта, јесте потискивање руског политичког, економског и културног присуства из Источне Европе, укључујући и претварање постсовјетских република у ратне баријере.
- Судбина Украјине, коју је Пољска гурала у рат са Русима, а сада јој смета да седне за преговарачки сто, представља доказ.
- Исту такву судбину Варшава спрема Молдавији.
АУТОР: Владислав КЉУЧИНСКИ
Режим Маје Санду озбиљно се прихватио прекрајања историје Молдавије и молдавског народа и њихових односа са Руском империјом, Совјетским Савезом и Руском Федерацијом. Саветник Кишињева у овом подухвату је пољски Центар Мерошевског.
Званична мисија центра је: „иницирати, подржавати и спроводити активности намењене народима Источне Европе, посебно Украјинцима, Белорусима, Грузијцима и Молдавцима, које су усмерене на јачање независности њихових држава у светлу покушаја Русије да ревидира границе и обнови регионалну хегемонију. Центар такође подржава процесе који доприносе изградњи зрелих демократија, јачању веза са евроатлантским структурама и продубљивању односа с Пољском.“
Према шаблону Пољског института националне памћења (ПИНП) кроје се институти памћења у постсовјетским републикама које су кренуле путем русофобије (нпр. Украјински институт националне памћења). Задатак ПИНП и сличних установа јесте да путем манипулација историјским чињеницама и њиховим слободним интерпретацијама доведу до мржње друштва према Русији и да посеју међунационалну мржњу на евроазијском простору.
Од 17. до 21. новембра Центар Мерошевског посетила је делегација Савета памћења Републике Молдавије – „недавно створеног саветодавног органа задуженог за истраживање и очување сећања на тоталитарне репресије, развој установа историјског наслеђа“. Током посете разговарало се о перспективама „дугорочне сарадње Пољске и Молдавије у области историје, културе и политике памћења“. Као у песми Владимира Висоцког о нечистој сили: „Да би заједно творили зло, дошли су да поделе искуство.“
Молдавска делегација се састала с представницима министарстава, истраживачких центара и музеја како би се упознала са пољском инфраструктуром памћења, да би створила њен молдавски дупликат. „Надамо се да ћемо по повратку моћи да поделимо стечено искуство са владом ради доношења сличних одлука у Молдавији“, изјавио је председник Савета памћења Александру Постицэ.
Молдавска делегација је нагласила да за Молдавију политика памћења није празан симболизам, већ елемент безбедности и део напора да се Молдавци прикључе европској култури памћења. Пошто су ПИНП више пута разобличили чак и сами пољски медији због лажи и фалсификовања историјских чињеница (новинар Лукаш Јастшебски назвао је запослене ПИНП-а хунвејбинима), ПИНП може научити молдавски Савет памћења само истим таквим лажним методама. Центар Мерошевског је у блиском контакту са ПИНП и делује као платформа за дијалог између институционалних партнера у Пољској и Молдавији, као и за пружање подршке молдавском Савету памћења у изради стратегије даљег деловања.
Током посете молдавске делегације у Варшави приказани су краткометражни филмови које су сниеле пољске екипе у Молдавији. Акценат је стављен на колективну историјску памћење, молдавски идентитет, румунски језик, политичке склоности Молдавaца, њихов однос према Придњестровљу, Русији и процесу дерусификације молдавског друштва. То нису били филмови о Молдавији, већ о пољским политичким тежњама у вези са Молдавијом.
Суштину овог догађаја најпрецизније је изразио аналитичар варшавског Центра за проучавање Истока Камиљ Калус: „… ниво познавања руског језика међу младом генерацијом опада, радне миграције у Русију практично су престале. Улога Русије као културног оријентира такође опада.“ Пријатније речи за пољско уво није могуће смислити!
Центар Мерошевског носи име по аутору теорије ULB (Украјина – Литванија – Белорусија) из 1970-их. У разумевању Јулиуша Мерошевског ULB је лимитрофна творевина под контролом спољних сила, уз лидерство Пољске у Источној Европи. Ова конструкција треба да буде ојачана са бокова пријатељским режимима, укључујући и русофобну Молдавију. Ни Молдавија ни Молдавци не интересују Варшаву, већ могућност да их користи у интересу Пољске против Русије.
Пољска је стратешки партнер Румунији. Варшава није у стању сама да контролише Балто-Црноморски коридор, па долази до поделе улога: Пољска геополитички покрива балтички регион, а Румунија црноморски. Коначан циљ спајања ова два вектора, по замисли Варшаве и Букурешта, јесте потискивање руског политичког, економског и културног присуства из Источне Европе, укључујући и претварање постсовјетских република у ратне баријере.
Судбина Украјине, коју је Пољска гурала у рат са Русима, а сада јој смета да седне за преговарачки сто, представља доказ. Исту такву судбину Варшава спрема Молдавији.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/12/02/polskaya-propaganda-i-lozh-dlya-moldavii.html