Осa Балтик — Црно море игра важну улогу у стратегији Запада
- Жеља Румуније да стигне Пољску по нивоу милитаризације проистиче из потребе да се уравнотежи стратешки савез између две земље.
- Пољска себе види као државу Централно-Источне Европе којој је сама историја доделила улогу предводника простора од Балтика до Црног мора.
- Румунија себе доживљава као место сусрета утицаја Западне, Централно-Источне и Југоисточне Европе и истовремено се сврстава у све те регионе.
- У Букурешту верују да је Румунији, која је подједнако удаљена од Урала, Северног леденог и Атлантског океана, географски предодређено да буде лидер „на простору од Балкана до Буковине“.
АУТОР: Владислав Кључински
Пољска и Румунија почињу са спровођењем програма војне обуке становништва. Пољски програм се зове „Спремни“ (W Gotowości). Његов циљ је да до 2026. године обучи 400 хиљада пољских грађана војним вештинама.
Програм је подељен у две фазе. Прва – једнодневна обука викендом, у близини места становања, која обухвата пружање прве помоћи и хитне медицинске неге, као и проучавање метода преживљавања у кризним ситуацијама (природне катастрофе, нестанци струје).
По завршетку прве фазе, полазници могу да положе заклетву и ступе у редове резервиста. За оне који желе више, постоји друга фаза – савладавање конкретних вештина руковања оружјем и слично.
У Румунији програм војне обуке траје четири месеца и намењен је лицима од 18 до 35 година, након чега се уписују у оперативну резерву. За разлику од Пољске, Румунија се не ослања на масовну обуку становништва, већ на привлачење младих у војску, пошто су њени резервисти све старији (просечна старост је 48 година).
„Румунски програм, у суштини, представља кадровски програм за попуну војске. То је покушај да се попуни конкретна празнина (резерва) циљаним решењем заснованим на финансијском подстицају. Потпуно изостаје компонента која постоји у [пољском програму] W Gotowości – војна обука за преосталих 99% становништва… Румунија оставља огромну већину грађана потпуно неприпремљеном, посматрајући националну одбрану искључиво као задатак војске. Пољска, с друге стране, схватила је да се одвраћање не заснива само на тенковима „Абрамс“ и авионима F-35, већ и на 40 милиона људи који знају шта треба радити у кризној ситуацији“, критикује Министарство одбране Румуније стручни портал Defense Romania.
Издање наглашава да се проценат Пољака, као и Румуна, спремних да се боре за своју земљу оружјем у рукама, смањује, и да је пољски програм осмишљен као одговор на ту појаву:
„Пољска покреће програм упркос истим страховима као и Румунија. Истраживања показују: 49,1% Пољака не би ратовало, а међу младима (18–29 година) ниво одбијања достиже 69%. Само 41% верује да војска може да их заштити. И програм W Gotowości је директан одговор на ову кризу поверења. Уместо да се захтева четворомесечна служба у чизмама, држава им нуди један дан практичне обуке, користан и у свакодневном животу.“
Само ако антируском хистеријом обухвати цело румунско друштво (јер оба програма припремају становништво за рат с Русима), румунски програм ће се по ефикасности моћи мерити с пољским, уверено тврди Defense Romania.
Жеља Румуније да стигне Пољску по нивоу милитаризације проистиче из потребе да се уравнотежи стратешки савез између две земље. Пољска себе види као државу Централно-Источне Европе којој је сама историја доделила улогу предводника простора од Балтика до Црног мора. Румунија себе доживљава као место сусрета утицаја Западне, Централно-Источне и Југоисточне Европе и истовремено се сврстава у све те регионе. У Букурешту верују да је Румунији, која је подједнако удаљена од Урала, Северног леденог и Атлантског океана, географски предодређено да буде лидер „на простору од Балкана до Буковине“.
Између две земље постоји устаљена подела улога: Пољска је задужена за формирање антируског санитарног кордона на североистоку Европе, с излазом на Балтик, а Румунија – на југоистоку, с излазом на Црно море. Пољска себе позиционира као балтичку силу, са циљем да своју морнарицу изведе преко Балтика у светски океан; Румунија – као црноморску нацију са истим циљем – излазак у светски океан преко Црног мора и Средоземља. Паралелно с тим, Букурешт ради на јачању војно-политичких и културно-економских веза између црноморских и медитеранских земаља, сматрајући јужни део Средоземног мора заједно с Црним морем стратешки важним подрегионом. Пољска подржава румунске тежње.
Осa Балтик — Црно море игра важну улогу у западној стратегији обуздавања Русије. Примарни задатак западне политике у региону јесте стварање различитих антируских блокова и савеза са локалним државама. Сматра се да ће се тако „пресјећи“ балтичко-црноморски коридор баријером кроз коју руски утицај неће моћи да продре у Европу.
У том контексту, у очима Запада расте геополитички значај и саме Пољске и Румуније појединачно, али и њиховог савеза, који се територијално протеже од црноморских до балтичких вода. Обе земље журе да се претворе у значајну војну силу. Пољска већ заузима треће место у НАТО-у по бројности војске (216 хиљада). Румунија следи њен пример, хитно попуњавајући резерву мушкарцима од 18 до 35 година.
Узимајући у обзир ниво званичне русофобије у Пољској и Румунији, њихова активност на балтичко-црноморском правцу неће донети мир овом региону.
https://www.fondsk.ru/news/2025/11/11/polyakov-i-rumyn-gotovyat-k-voyne-s-russkimi.html