Соколи су у међуратном периоду радили на зближењу са Бугарима. Застава Соколске жупе Београд била је развијена и освећена 21 јуна 1937. У име старокатоличке цркве др. Нико Калођера призвао је Божју милост на соколску заставу и соколе. У свом говору истакао је : „ …  Бугари су они који су у целој нашој историји били уско повезани с нама  и врло често делили исте жалости и радости и подносили исту судбину, скоро још тежу. Бугари су они којима је такође узвишено и свето оно што је најузвишеније и најсветије српском племену и целом југословенству, а то је Свети Сава, који је у својој љубави и раду обухватио најсрдачније и бугарски народ. Његова жеља и воља била је да Срби с Бугарима живе у најсрдачнијем братском односу. Стога ће Соко да изврши обе ове велике и свете воље Св. Саве и нашег Витешког краља да се устали континуитет братске слоге, љубави и сарадње са драгим Бугарима, који су ето баш данас  и наши драги гости и браћа. Бог нек даде, да се нашом слогом испуне речи светог писма : „Ох, како је добро и угодно кад браћа живе уједно!” 

А међу првима, то тврдо верујемо, предњачиће у овом великом задатку наша престоничка соколска жупа коју непосредно оживљује дух Опленца.” (1)  У издању Југословенске Соколске Матице у Љубљани  изашла  је из штампе као 12 и 13 свеска Соколске књижнице књига Димитра Лазова „Јунаштво у историји балканских Словена” од 84 стране. Превео је др. Михаило Градојевић, старешина Соколске жупе Београд. Димитар Лазов је био старешина Савеза бугарских гимнастичких друштава „Јунак” и активан сарадник на делу јуначко-соколског зближења. Када је на иницијативу брата  др. Михаила Градојевића започела акција зближавања између сокола и бугарских Јунака први поборник, који је акцију прихватио био је брат Лазов. Под његовим старешинством Савез бугарских Јунака ступио је у Савез Словенског Соколства. По струци је био професор историје и географије и одличан говорник. Почињући од јунаштва појединаца, па преко колективног, израженог у хајдучким четама, па све до устаничких чета и њихових вођа у ослободилачким ратовима, брат Лазов је у својој књизи сликовито величао улогу и значај јунаштва за балканске Словене. Анализом моралних врлина хајдука, ускока и устаника, анализом култа у народу према њима, израженом нарочито у народним песмама српским и бугарским, Лазов са постепеношћу приказује, како се и на који начин током повести развио дух јунаштва на Балкану у високо моралну концепцију, у идеал који је тежио човечанском савршнству и то : телесном, моралном, националном и демократском. То јунаштво је било једна од многих веза која је соколе везивала са Бугарима, а на којима је Лазов градио свој план о узајамној сарадњи. Уредништво часописа „Око соколово” истицало  је да ће ономе који буде прочитао студију Лазова бити јасно зашто су оснивачи Соколства у Прагу  упирали погледе ка Балкану, када су почели стварати соколски покрет и који им је је лик лебдео пред очима као савршен узор за њихова национална стремљења. Као работник на зближењу између Бугара и нас, Лазов у закључцима своје студије скицирао је и општи план заједничког соколско-јуначког рада у његовом времену и будућности. Са непоколебљивом вером  у сјајну будућност Словена, Лазов је позвао соколе и соколице, јунаке и јунакиње као и све искрене Славјане и Славјанке на интензиван братски и сестрински рад, који ће у свим правцима развити и унапредити духовне и материјалне моћи словенских народа на Балкану. Превод др. Михаила Градојевића био је са оригиналног рукописа, тако да је  превод изашао пре оригинала који је требао да буде објављен у Бугарској. Коментар Уредништва часописа „Око соколово” био је да мисли изнете у књизи имају интереса за све соколе и соколице. Истакли су : „Зато ову књигу најтоплије препоручујемо са жељом, да се распространи по целој Југославији и доспе у руке свију наших водећих соколских кругова, као и просвећеног нашег чланства, како би се тиме створио још интимнији духовни контакт између југословенских Сокола и бугарских Јунака.”(2)

Решеност за сарадњу, заједнички рад, на заборав тужне прошлости, и жеља за бољом и заједничком будућношћу, јасно и гласно се истакла на прослави 40 годишњице оснивања Сјуза Јунака марта 1939. Братски Сојуз прославио је 19 марта 1939. 40 годишњицу свог оснивања. Делегација Савеза Сокола у којој су били брат Е. Гангл, др. А. Пихлер, М.Станојевић, Ст. Стајић, Челар и др. Б.Чипчић, са делегатом београдске жупе др. М. Градојевићем и жупе Ниш Р. Димитријевићем, присуствовала је свечаностима у Софији. Делегација је 18 марта 1939. при доласку у Драгоману, дочекана од изасланика Сјуза брата Анастасова, а на железничкој станици у Софији од управе Сјуза на челу са братом Атанасовом и другим многобројним пријатељима. Истог дана делегација се уписала у дворске књиге, посетила председника општине, митрополита, посланство Југославије и Сјуз. Свуда су наишли на најтоплији пријем, а посебно код митрополита Стефана. У извештају је стајало : „Речи које нам је митрополит изговорио, словенско срце које нам је открио, сваком члану делегације остаће вечно у дубокој успомени.” На прослави у позоришту говорима браће Атанасова и Гангла, манифестовала се обострана воља за најужом сарадњом, за заједничким радом за лепшу и бољу будућност јужних Словена. Савез Сокола је том приликом предао пехар братском Сјузу. После  свечаности у позоришту у великој поворци са венцима на челу и целом управом Сјуза и соколима, са којима је улицама Софије марширао војни изасланик (Југословенске војске) пуковник Дуњић, што је учинило најбољи утисак на присутну браћу и сестре као и на  гледаоце, пошли су на гроб Незнаног јунака где су положили венац. У вече истог дана одржан је банкет на којем је било преко 200 званица међу којима и посланик Југославије Јуришић, митрополит Стефан, председник општине и други високи бугарски званичници. Говор митрополита Стефана био је глорификација словенства и јужног словенства. У Извештају је истакнут утисак о самом говору : „остаће дубоко урезан у душама и срцима свих припадника.” Сутрадан одржана је заједничка седница Сјуза, делегата Савеза Сокола и делегата Руског Соколства у просторијама Сјуза. На седници је дошла до изражаја воља за заједничким радом. Донети су предлози у том правцу који су поједини савези требали да проуче и спроведу у  дело. Ујутро делегација сокола је положила венац на гробове српских војника, а увече је испраћена од браће и сестара отпутовала за отаџбину, носећи у души решеност, да свим силама наставе на послу зближавања њихових организација и народа. Посетом делегата Витошке области брата Анастасова и Лубанова скупштини београдске жупе манифестовала се воља за што ужом сарадњом  два савеза. По аутору Извештаја то је била утеха у тешко доба да ће јужно словенство умети показати свету високо националну свест и способност да само собом управља. (3)

Соколи су били позвани на IX свејуначки слет у Софији од 8 до 12 јула 1939. Савез бугарских Јунака изразио је жељу да би на свим утакмицама волео да види соколе. Из жупе Скопље јавило се око 2.000 а из жупе Београд преко 1.200  сокола. Сви чланови, чланице, мушки и женски нараштај морали су имати свечану одору. Само су чланови соколских чета могли ићи на слет у народној ношњи. Народне ношње су морале бити оригиналне а не састављене од неколико ношњи. Морале су бити чисте и испеглане. Жупски начелници и начелнице водили су о томе рачуна и сваког који није испуњавао услове враћали кући. Утакмице Јунака у разним гранама почеле су 8 јула. У вече 8 јула била је „Зарја” церемонија за изгинуле Јунаке и родољубе; 9 јула  „Молебен” па отварање Сабора, од цара Бориса. После отварања кренула је поворка у којој су учествовали Јунаци, Јунакиње, Соколи, Соколице и остали гости. После подне био је први јавни час, на коме су наступали соколи и соколице. 10 јула биле су утакмице на справама, лакој атлетици, пливању, тешкој атлетици и десетеробоју;  11 јула био је Нараштајски дан. Пре подне биле су нараштајске утакмице. Поподне је био главни нараштајски наступ. Наступао је и соколски нараштај из Југославије. У вече била је Велика јуначко-соколска теловежбена академија у Народном Театру; 12 јула Петровдан  био је II главни слетски дан. До подне су била Финална такмичења. Поподне је био Други главни јавни час на слетишту. Наступали су Јунаци, Јунакиње, Соколи, Соколице и остали гости. Одржане су и слетске игре-утакмице у одбојци, кошарци и осталим такмичарским играма. У вече је била велика бакљада кроз улице Софије.  (4) Из свих крајева Југославије дошло је 7.000 сокола у Софију на  IX свејуначки слет. Из жупе  Осијек било је на слету 135 сокола, који су се прикључили жупи Сплит и једном делу београдске жупе. (5)  На слету је учествовало 984 мушког и женског нараштаја и 5.889 чланова и чланица, укупно 6.873 припадника са 120 чланских застава, 28 нараштајских застава и 5 соколских музика. На јавној вежби вежбало је 778 чланова, 320 чланица, 144 старије браће и чланова чета, 520 мушког нараштаја и 209 женског нараштаја. У оквиру слета одржане су на стадиону  „Јунака” 12 јула 1940. утакмице у слободним саставома са справама између врсте Сокола и врсте Јунака. Победили су соколи. Вођа врсте био је Јанез Пристов, а судије Штукељ и Рафаел Бан. На слету у Софији од 8 до 12 јула 1939. учествовало је 1.033 чланице, од тога 324 вежбачице и 709 које нису вежбале. Било је 209 женског нараштаја. Чланице су са простим вежбама  и изведбом биле најбоља тачка наступа. Томе је допринело што су обе савезне предњачице Јелка Бан и Тончка Штифтер кратко пре поласка у Софију обилазиле жупе и спремале са чланством просте вежбе. Одржане су утакмице између „Јунакиња” и соколица у слободним саставима на справама. Као гошће такмичиле су се сестре Рускиње  из Југославије са једном врстом чланица. Соколице су освојиле I место. Свих 8 такмичарки заузело је првих 8 места. Врста је добила као поклон сребрни пехар Бугарског министарства просвете. На утакмицама у штафети 4 x 80 метара за чланице, победиле су соколице и добиле као поклон сребрни пехар председника града Софије.(6)   На слету у Софији од 7 до 14.7.1939. Соколско друштво Скопље учествовало је са 143 члана и музиком. Музика је имала 25 чланова и ишла је на челу скопске жупе. На дан скупног наступа  на Софијском стадиону 12 јула 1939. музика је учествовала свирањем соколске химне  „Хеј Словени” и Соколског марша „Ој летни сиви соколе” који се састојао од четири најбоље соколске песме : „Ој летни сиви Соколе”, „Хајдте браћо, хајдте сестре”, „Свак се соко на Вардару своме роду диви” и „Појмо песму јединству и слози југословенској”. Концерт је био преношен преко радија. (7)

На IX слету бугарских Јунака одржаном од 8 до 13.7.1939. учествовало је 18 чланова Соколског друштва из Дубровника. Соколска делегација из Дубровника посетила је митрополита Стефана Софијског. Поклонио им је слику на којој је сликан пригодом соколских свечаности и написао је : „Католичкој делегацији из Дубровника за спомен и благословење, Стефан Софијски”. У разговору  је изјавио : „Ми Бугари не можемо без вас Југословена, … и нека је благословена ваша соколска работа.. .” (8)

У свом чланку о слету у „Братству” из Осијека  Павао Грањаш из Борова истакао је речи Зорке Војновић : „Бугари и Југословени нису само суседи. Они су нешто друго, дубље и кобније. Они су судба једни за друге. А од  судбе  се  не  може  умаћи.” (9) У биоскопу „Ураниа” 1939. приказиван је неколико дана филм „Југословенски Соколи на IX слету бугарских “Јунака” у Софији”. Филм који је снимила фирма Мишковић из Београда био је дужине 528 метара. Снимањем је управљао проф. Богољуб Крејчик уз помоћ Јована Шепе и Драгољуба Атанацковића, чланова Просветног одбора Савеза Сокола КЈ. Снимљени су су сви важнији моменти са слета на којем је учествовало преко 7.000 сокола и соколица из Југославије. Филм је приказан у земунском биоскопу „Корзо” и послат у унутрашњост за приказивање у већим биоскопима у градовима. (10) Снимљен је  и Соколски слет у Софији 1939. у боји. (11) Главни орган Савеза Сокола „Соколски Гласник”  је у више чланака истицао значај братске сарадње Соколства и бугарских Јунака и по свом мишљењу тиме допринео делу зближења, братства и слоге између два братска народа. (12)

Поводом божићних празника и Нове 1941 године, софијски митрополит Стефан упутио је посланицу бугарским Јунацима и соколима из Југославије. У посланици под називом Будите Благословени” између осталог истицало се : Уочи великог и светлог празника Рождества Христова, а пред ступање у Нову 1941 годину, из све душе благосиљам наше миле Јунаке и драгу браћу Соколе са јеванђелском химном ликујућих анђела : Слава Богу на висини, а на земљи мир, међу људима добра воља.” Топло молим Сведржитеља Господа Бога, да благодет ове свете песме обухвати душе и срца јуначко-соколског братства свом пуноћом и силином, како би постала ослонац и упориште за све многожељено и од Свевишњег благословено бугарско-југословенско једномишље и једнодушје. Зато што су за нас Јунаци и Соколи носиоци и претставници оних скривених осећаја и одушевљених настојања у животу и раду братских народа на путу њиховог зближења и уједињења. Нарочито они, који ратују за здрав дух у здравом телу, треба да постану камен темељац за изграђивање величанствене хармоније бугарско-југословенског животоносног пријатељства и вечног братства не спутавани више од видљивих и невидљивих негативних сила и заклетих словенских непријатеља. Живимо у најбурнијој епоси историје човечанства. … У овом времену, пуном изненађења и опасности, само једна светла луча стоји на мрачном хоризонту, а то је звезда витлејемска, која нам показује пут спасења : веру у Бога и љубав према ближњем. То су два стуба која се не могу оборити и изнад којих се царствено издиже храм мира, без кога нема живота. Та светла луча треба да проникне и да растера вековима  нагомилану брато-убилачку тмину, која је држала и продужује да држи у смутњи и ојађености, у неповерењу и подозревању два једнокрвна народа, рођаке једног и истог словенског духа !  …. и да остану искрена и једни другима потпуно предана браћа, без задњих мисли и подлих намера које су им, на жалост, не једанпут доносиле разочарања, страдања и ропске вериге, и због којих смо с времена на време постајали туђинска оруђа и гробари своје слободе и своје судбине. Доста смо се лагали и тиме спречавали једни друге да се радујемо својој слободи, нашем братству.  Доста смо слушали и служили туђинским утицајима, злокобним интригама и пакосним девизама.  … Ми, као новогодишњи дар за миле Јунаке и Соколе, из своје душе молимо Спаситеља света, Богочовека Исуса Христа, да их благослови како би се дубоко прожели тајном Његовог рођења … да проуче и утуве и народне мудрости, које нека им буду руководна начела : „Брат брата не храни, али тешко ономе који га нема” и  „Ко неће брата за брата, тај ће туђина за господара.” … .” Митрополитову посланицу објавио  је у свом божичном броју софијски лист „Здравље и снага”, званичан орган Савеза бугарских Јунака. (13) На седници Извршног одбора ССКЈ 16 јануара прочитана је посланица софијског митрополита Стефана. У  одговору на посланицу  Извршног одбора Савеза Сокола је истакнуто :  „  … Ваша историјска порука осветлиће пут, којим треба наша два народа да иду, ако желе да угледају срећнију и већу заједничку будућност. … Соколство, које, свесно своје словенске мисије, непоколебљиво стоји приврежено идеји о делу југословенско-бугарског братства, наћи ће у Вашим речима снажног моралног охрабрења да истраје на путу, који сматра једино спасоносним за Славенство Балкана и за напредак двају славенских краљевина, Југославије и Бугарске. Никакве зле силе ни догађаји неће поколебати у срцима југословенских сокола ту велику спасоносну истину, нити их скренути с пута заветне соколске мисли : нераздвојивог братства наша два словенска народа. …. имало је и досада топло место у срцима … сокола, којима сте Ви, велики владика драге успомене са софијског слета, учинили овај слет двостуко лепим и незаборавним. Данас је … Соколство Ваше име и Вашу личност унело у ред оних легендарних првосвештеника, који су народу осветљивали путеве богомданим визионарством, силном вером и жртвом. И стога, под дубоким утиском Ваше посланице и испуњени осећањем радости и благодарности, ми молимо Бога, да  Вама, велики владико, подари снагу, да истрајете на послу, за који ће Вам историја наших народа бити благодарна и да Вам Бог да здравља да видите то Ваше дело довршено и Вашу мисао остварену, на велику историску срећу балканских  Словена.” (14)

После Првог светског рата Савез сокола Краљевине Југославије  трудио се да обнови и што више учврсти везе имеђу јужнословенских народа, Словенаца, Хрвата, Срба и Бугара. Због сукоба око Македоније то је било тешко остварити. Чехословачки соколи из Софије били су посредници у зближавању сокола и Јунака. Соколска жупа Београд братимила се са Витошком јуначком облашћу у Софији 13 марта 1937.  Слет Соколске жупе Београд 1937. превазишао  је размере жупског слета и претворио се у бурне свесловенске манифестације. На слету су учествовали бугарски Јунаци и руски Соколи.  Димитар Лазов је био један од старешина бугарског Савеза Јунака и активан сарадник на делу јуначко-соколског зближења. Југословенска соколска матица у Љубљани издала је 1938. његову књигу „Јунаштво у историји балканских словена”. То јунаштво је било једна од многих веза која је соколе везивала са Бугарима, а на којима је Лазов градио свој план о узајамној сарадњи. Соколи су позвани на слет у Софији од 8 до 12 јула 1939. Из свих крајева Југославије дошли су соколи у Софију на  IX свејуначки слет.  И са једне и са друге стране истицала се важност тих веза. О слетовима снимани су документарни филмови. Са бугарске стране соколске напоре за зближењем са Бугарима подржао је софијски митрополит Стефан. Поводом божићних празника и Нове 1941 године, софијски митрополит Стефан упутио је посланицу бугарским Јунацима и соколима из Југославије. Извршни одбор Савеза Сокола се у свом одговору захвалио за посланицу. Све соколске напоре у правцу зближења са Бугарима прекинуо је Априлски рат 1941.   

АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

  1. Мил. Мајсторовић, „Водоосвећење и освећење жупске соколске заставе.”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембра 1937, бр. 8, стр. 175-177;
  2. Уредништво, Димитар Лазов : „Јунаштво у историји балканских Словена”, „Око соколово”, Београд, 3 април 1938, бр. 4, стр. 66, 67; „Димитар Лазов, Јунаштво у историји балканских словена”, „Братство”, Осијек, 15 априла 1938, бр. 4, стр. 71;
  3. Рад отсека за одржавање веза са иностранством”, Извештај о раду управе Савеза Сокола краљевине Југославије за годину 1938 поднет IX редовној главној скупштини Савеза Сокола краљевине Југославије 23 априла 1939 године”, стр. 138, 139;
  4. „Јуначки слет у Софији”, „Вести”, Начелништво ССКЈ, „О слету у Софији”,„Око Соколово”, Београд, 6 јуна 1939, бр. 6, стр. 77, 78;
  5. Павао Грањаш, Борово, „Слет бугарских Јунака у Софији”, „Братство”, Осијек, аугуст – септембар 1939, бр. 9, стр. 170-172;
  6. „IX Свејуначки слет у Софији”, „Извештај  о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1939, поднет X редовној главној  скупштини Савез Сокола Краљевине Југославије 26 октобра 1940”, стр. 22, 23, 69, 70;
  7. Прочелник музичке секције Матице-Скопље, инж. Панта Димитријевић, „Музичка секција”, Соколско друштво Скопље-Матица, „Споменица о прослави 30годишњице и извештај о раду у 1939 год. ”, Скопље, 1940, стр. 63-66;
  8. „Са слета у Софији”, „Дубровник”, Дубровник, јула 1939, бр. 29, стр.4;
  9. Павао Грањаш, Борово, „Слет бугарских Јунака у Софији”, „Братство”, Осијек, аугуст – септембар 1939, бр. 9, стр. 170-172;
  10. „Са великим успехом приказује се соколски филм о слету у Софији”, „Соколски гласник“, Београд, 18 августа 1939, бр. 33, стр. 5;
  11. „Извештај о раду управе Савеза Сокола Краљевине Југославије за годину 1939, поднет X редовној главној  скупштини Савез Сокола Краљевине Југославије 26 октобра 1940”, стр. 82, 83;
  12. „Извештаји за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935.”, стр. 185;
  13. „Софијски митрополит г.Стефан бугарском јунацима и југословенским соколима”, „Књига за соколско село”, Мостар, децембар 1940, бр. 12, стр. 261, 262;
  14. „Савез сокола Краљевине Југославије софијском митрополити г.Стефану Поводом посланице софијског митрополита”, „Књига за соколско село”, Мостар, децембар 1940, бр. 12, стр. 263;

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *