Они припремају „упуства“ о распарчавању Русије

  • У јулу је на такозваном Форуму слободних народа Русије, одржаном у Прагу, проглашена доктрина „деколонизације Русије“. Учесници конференције су нашу земљу „поделили” на 34 (!) дела.
  • Међу новим формацијама биле су „Република Черноземске области“, „Уралска република“, „Република Дон“, „Кавкаска конфедерација“…
  • Недавно је пољски часопис „New Eastern Europe“ објавио чланак под насловом „Деконструкција Русије и реконструкција ’поструског простора’: Ризичан, али неизбежан сценарио“.
  • Британски „The Economist“ објавио је сет препорука како обезбедити победу Украјине над Русијом. Главно је – изазвати нејединство режима и народа

 АУТОР: Валериј Бурт

ош почетком 20. века амерички адмирал Алфред Махан је, стварајући теорију обуздавања Русије као континенталне силе, предложио стварање савеза „поморских“ држава на челу са Сједињеним Државама.

Администрација Теодора Рузвелта пружила је војно-техничку помоћ Јапана, који се спремао за борбу са Русијом, а када је почела војна кампања, финансијски је подржала Јапанце, блокирајући приступ међународним зајмовима за царску владу.

Ривалство између Русије и Сједињених Држава је тада спласнуло, као и током два светска рата, када су две земље биле савезнице, а затим се обновило са новом снагом. Током грађанског рата, САД су учествовале у страној интервенцији у Русији. После Другог светског рата односи између СССР-а и САД прерасли су у конфронтацију која је трајала четири деценије: током Корејског и Вијетнамског рата, сукоба у Латинској Америци, Блиском истоку и Африци. Познати су планови за уништење СССР-а војним путем, када су армаде НАТО авиона требало да бацају атомске бомбе на совјетске градове и претварају их у рушевине.

Након нестанка СССР-а са мапе света, односи између Русије и САД су неко време били добри, али су постепено поново почели да се погоршавају. Сада земље НАТО-а не само да помажу Украјини, већ су практично ушле у војну конфронтацију са Русијом. Више није реч о слабљењу наше земље, већ о томе да се једном заувек стане на крај. На Западу верују да је за то дошао повољан тренутак. Пензионисани генерал-потпуковник Бен Хоџис, бивши командант америчке војске у Европи, недавно је рекао да се Русија суочава са „деимперијализацијом” и на крају распадом. Ове речи савршено илуструју циљеве Запада.

У јулу је на такозваном Форуму слободних народа Русије, одржаном у Прагу, проглашена доктрина „деколонизације Русије“. Учесници конференције су нашу земљу „поделили” на 34 (!) дела. Међу новим формацијама биле су „Република Черноземске области“, „Уралска република“, „Република Дон“, „Кавкаска конфедерација“…

Немачки новинар Кристоф Херстел каже: „Када би лидери западних земаља познавали историју и имали лично и политичко достојанство, могли би да узму у обзир историјско искуство. Али данас су, нажалост, наши политичари толико глупи да им је једина мисао како да избегнемо проблеме слушајући било које наредбе Вашингтона“.

Запад игнорише историјско искуство. А они би их подсетило како је Рајх министар источних територија Алфред Розенберг поделио Совјетски Савез! Поделио ју је на седам делова: Украјину, Кавказ, Остланд (балтичке државе и Белорусију), Московију, Рајхскомесаријат Дон-Волга, Гетенланд (Крим и Херсон) и Туркестан (Средња Азија).

Данас је у односу на Русију поново у употреби термин „империја зла“, који је Реган својевремено применио на Совјетски Савез. Недавно је пољски часопис „New Eastern Europe објавио чланак под насловом „Деконструкција Русије и реконструкција ’поструског простора’: Ризичан, али неизбежан сценарио“. Британски „The Economist“ објавио је сет препорука како обезбедити победу Украјине над Русијом. Главно је – изазвати нејединство режима и народа.

Постоји мноштво таквих публикација. Ови пројекти су почели да се појављују и пре почетка СВО – Специјалне војне оепрације. Пољско-амерички емитер Јануш Бугајски објавио је 2019. године у „The Hill-у“ чланак под насловом „Управљање дезинтеграцијом Русије“ у којем је написао да „Вашингтон мора да промовише регионално и етничко самоопредељење унутар Руске Федерације“. Располагајући територијом Русије, Бугајски је одлучио које територије треба да добију независност, а које треба дати Украјини, Финској, Јапану и Кини. Такође је 2022. године објавио књигу „Водич за распад Русије“.

У овоме учествују и неки наши бивши сународници. На пример, Леонид Бершидски, сада колумниста „Блумберга“, а који је емигрирао у Немачку 2014. да протестује због припајања Крима Русији, сматра да није довољно натерати Русију да повуче трупе свуда где доминира „Путинов режим“: неопходно је да се Руској Федерацији одузме право вета да Савет безбедности УН, искључи из глобалног финансијског система, директно интервенише у војном сукобу у Украјини како би победили Русију. А „експлозија изнутра“ треба да помогне Западу у томе, када је руско друштво сазрели за рушење власти. Русији, проглашава Бершидски, треба дати „исту оптимистичку перспективу коју су понижене и окупиране Немачке и Јапан добили после реформи“.

Према канадском издању „Global Research“, САД планирају државни удар у Украјини од 2011: „Главни циљ заузимања Украјине био је постављање америчких нуклеарних пројектила на руску границу са Украјином, само петоминутни лет до Москве. Ако се то уради брзо, руски систем командовања и контроле ће бити превентивно уништен пре него што Руска Федерација буде могла да употреби оружје за одмазду“.

Такве калкулације и практичне акције које из њих произилазе не остављају Русији избора. Нема места за дискусију. Питање је да ли Русија треба да остане јака и независна држава или да нестане. Трећег нема.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2022/10/29/plema-dekonstruktorov-rossii-57557.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *