У Источном Медитерану се формирају конкурентни регионални савези
- Не превише, благо речено, ефикасни напори Атине да ограничи приступ Турске одбрамбеној сарадњи са ЕУ сведоче о „стратегији обуздавања, која се може тумачити као одбрамбена реакција на амбиције Анкаре…
- Турска се суочава са унутрашњим притисцима, што може појачати њену агресивну реторику, као што се види из упозорења председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана о ризицима милитаризације грчких острва“.
- Треба додати да је мало вероватно да ће социјално-економски проблеми, растућа инфлација и слично ублажити спољнополитичке амбиције Анкаре — пре ће бити супротно — што представља додатни фактор у трагању грчких престоница за снажним и перспективним партнером у лику владе Бењамина Нетанјахуа.
АУТОР: Дмитриј НЕФЈОДОВ
Наступајућа 2026. година може бити обележена новом етапом конфронтације у Источном Медитерану, где се постепено обликују супротстављени војно-политички блокови. Крајем децембра Израел, Грчка и Кипар су током сусрета лидера ових земаља у Западном Јерусалиму потписали низ споразума који означавају даље продубљивање политичко-дипломатске и војно-техничке сарадње. Јачајући савез „древних нација“ у Турској и на Северном Кипру доживљава се прилично нервозно, где се не крију експанзионистичке тежње у Источном Медитерану, укључујући повољнију конфигурацију искључивих економских зона и нафтно-гасног континенталног појаса, око којих сазрева нови круг силовитог супротстављања.
Очекује се да ће у овој години бити завршен пројекат компаније HAVELSAN за стварање система управљања кретањем бродова у Источном Медитерану (GTH), ослоњен на центар за опслуживање пловидбе и на три осматрачке станице (две станице аутоматске идентификације и једну радарску станицу) на територији такозване „Турске Републике Северни Кипар“, коју признаје само Анкара. Претпостављени „дигитални штит“ Источног Медитерана, који очигледно има двоструку намену, биће подржан и контролисан преко раније формираног „Центра за опслуживање пловидбе у Мерсину“. Тренутно су завршени изградња и „фабричка пријемна испитивања системског софтвера“. HAVELSAN, једна од најстаријих и највећих високотехнолошких компанија Турске, налази се на списку Фонда оружаних снага Турске (TSKGV), што само по себи довољно говори.
Све ово са забринутошћу се посматра у Атини и у „грчкој“ Никозији, где се много пише о доктрини „Плава Отаџбина“ (Mavi Vatan), која заузима централно место у спољној и одбрамбеној политици Турске. У њеним оквирима активно се граде нови бродови и развијају нови системи такозваног одвраћања, способни да утичу на војни баланс у Источном Медитерану и Егејском мору. Турски медији описују противбродску муницију калибра 130 мм BALKIN ÇAF-S, коју је развила компанија MKE, као један од нових елемената одбране. Муниција је успешно прошла поморска испитивања и спремна је за серијску производњу, при чему се наводи да је систем посебно развијен ради заштите од противбродских ракета. Према подацима грчких медија, „муниција BALKIN ствара облаке честица како би дезоријентисала радарске претње и може бити ефикасна у широком фреквентном опсегу“, доводећи у заблуду ракете са радарским навођењем. Штавише, систем BALKIN може повећати преживљавање фрегата и корвета ратне морнарице наследника Порте, што је посебно важно у регионима са високом радарском и ракетном претњом, као што су Егејско море или Источни Медитеран. Наведени систем смањује зависност Турске од страних извора у овој области и има потенцијал за извоз производа одбрамбене индустрије.
Доктрина „Плава Отаџбина“ се од стране опонената, којима се последњих година придружио и Израел, сматра кључним фактором пораста тензија у Егејском мору и Источном Медитерану. Највећа пажња посвећује се увежбавању поморских и ваздушних операција у Егејском мору, што директно погађа интересе Грчке. Посебно треба обратити пажњу на чињеницу да су супротстављене стране или директни чланови НАТО-а или имају блиске везе са Алијансом, што представља још једну потврду њеног нестабилног стања. Наредни самит Алијансе треба да буде одржан 7–8. јула у Анкари. Према подацима листа Yeni Şafak, само у првој половини 2025. године одржане су укупно 83 вежбе (укључујући и оне са учешћем држава НАТО-а), међу којима су и велики маневри Mavi Vatan, „Ефес-2025“, „Анадолу Картал“ (Анадолски орао) и „Денизкурду“ (Морски вук). Највећи поморски догађај 2025. године, обимне вежбе ратне морнарице Mavi Vatan – 2025, изазвале су нескривено негодовање у дипломатским и војним круговима Атине, који су говорили о „очигледној демонстрацији турских претензија на грчки континентални појас и територијалне воде“.
Начелник штаба турске флоте, контраадмирал Кенан Каан Тирккан, изјавио је да се вежбе „Плава Отаџбина – 2025“ спроводе под командом ратне морнарице у складу са програмом обуке оружаних снага Турске. Циљ вежби је „процена оперативности и ефикасности рада команди у саставу РМ, подизање нивоа оперативне готовости јединица, унапређење способности анализе и доношења одлука од стране штабног особља и јединица у условима вишеструких претњи“. У вежбама је учествовало 90 ратних бродова (укључујући подморнице), 50 авиона поморске авијације и РВ, хеликоптери, радарске станице и друга средства, као и више од 20 хиљада војника и официра. Током вежби, под надзором партнера из САД и НАТО-а, турски бродови су обишли готово 22 луке у Црном и Егејском мору, као и у Источном Медитерану, укључујући север Кипра, што је изазвало званичне протесте Атине и Никозије. Како је познато, у Анкари не признају Грцима акваторије од 10–12 миља око готово свих грчких острва у Егејском мору и на његовом споју са Средоземним (Кос, Родос, Кастелоризо). Очигледно је да сусрети 2023–2024. године између премијера Киријакоса Мицотакиса и председника Реџепа Ердогана нису приближили „заклете суседе“ решавању спорних питања, не оправдавши наде оптимиста у „историјско помирење“ Анкаре и Атине. Поред тога, у Турској су одржане и мобилизационе вежбе (Yıldırım – 2025), усмерене на брзо и ефикасно распоређивање људства у могућим кризним тренуцима, што може указивати на припреме за потенцијални сукоб. Упућивањем бродова на маневре у спорне акваторије, Турци тамо стварају такозване морске заштићене зоне или природне паркове у областима својих претензија, што Грци недвосмислено одбацују.
Подсетимо, Турска није потписала Конвенцију УН о праву мора, по којој државе имају право да прошире своје територијалне воде до 12 наутичких миља (укључиво). Године 1995, приликом ратификације ове Конвенције од стране Атине, турско Министарство спољних послова изјавило је да ће проширење територијалних вода западних суседа са 6 на 12 миља у Егејском мору бити „сматрано нарушавањем националног суверенитета Турске и може постати формални повод (casus belli) за објаву рата“. Ипак, воде су проширене, што је додатно заоштрило дугогодишњи конфликт и, сходно томе, повећало број граничних инцидената, нарочито око ненасељених стеновитих острва Имија (Кардак) у Егејском мору.
Грчки медији повремено оптужују Турску за планове „опкољавања“ своје земље уз коришћење турског Кипра и покушаје да се правним и војним методама блокира већина егејских острва и њима припадајуће грчке акваторије. Регионална нестабилност преноси се и на туристички бизнис: „…обе земље су чланице НАТО-а, што ствара додатне механизме за обуздавање сукоба, али не решава његове корене. Покушаји решавања спорова путем преговора и укључивања међународне арбитраже нису довели до трајног решења и ситуација остаје потенцијално експлозивна. Штавише, тренутна ситуација негативно утиче и на туристички бизнис Грчке и Турске (због изузетне географске близине спорних подручја једних другима – нап. ур.), због чега ова питања добијају посебну оштрину.“
Не превише, благо речено, ефикасни напори Атине да ограничи приступ Турске одбрамбеној сарадњи са ЕУ сведоче о „стратегији обуздавања, која се може тумачити као одбрамбена реакција на амбиције Анкаре… Турска се суочава са унутрашњим притисцима, што може појачати њену агресивну реторику, као што се види из упозорења председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана о ризицима милитаризације грчких острва“. Треба додати да је мало вероватно да ће социјално-економски проблеми, растућа инфлација и слично ублажити спољнополитичке амбиције Анкаре — пре ће бити супротно — што представља додатни фактор у трагању грчких престоница за снажним и перспективним партнером у лику владе Бењамина Нетанјахуа.
Могућа војна ескалација у Егејском мору и на његовом споју са Средоземним морем, у рејону острва Крит, могла би да блокира и међународни теретни поморски саобраћај на стратешки важном правцу, значајном и за Русију — Црно море – Босфор – Дарданели. Стога је активна улога у одржавању регионалних равнотежа свим расположивим средствима, у време када је међународно право демонстративно одбачено од стране Доналда Трампа на сметлиште историје, сасвим актуелан задатак.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/01/15/golubaya-rodina-novyy-tureckiy-vyzov-ne-tolko-dlya-grecii.html