ПЛАН БЕКСТВА ТЕХНОЛОШКИХ МИЛИЈАРДЕРА: Склоништа, силоси и „осигурање од апокалипсе“

Док обећавају блиставу дигиталну будућност, Тил, Закерберг и Гејтс тајно се припремају за колапс света који и сами својим алатима подстичу

На позорницама великих презентација Big Tech компанија будућност је увек светла. Илон Маск најављује неограничено изобиље, Марк Закерберг замишља личну суперинтелигенцију која ће нас усмеравати ка самоусавршавању, а Бил Гејтс назива вештачку интелигенцију најзначајнијим достигнућем нашег доба. За оне који још верују у спасење посредством корпоративних гиганата, ове речи звуче као савремено јеванђеље. Међутим, иза тих обећања, исти ти људи систематски се припремају за колапс. Они не граде боља друштва; они граде приватне излазе за бекство.

У интервјуу за часопис The New Yorker 2022. године, суоснивач LinkedIn-а Рид Хофман открио је да је више од 50% милијардера из Силицијумске долине већ набавило неки облик „осигурања од апокалипсе“. Како је карактеристично рекао, израз „купујем кућу на Новом Зеланду“ функционише као шифровани сигнал међу припадницима суперелите. Након масонског руковања, саговорници размењују информације о агентима за некретнине који продају старе силосе интерконтиненталних ракета, нуклеарно ојачана склоништа и имања одсечена од спољног света. То нису сценарији научне фантастике, већ личне стратегије преживљавања људи који обликују дигиталну стварност.

Питер Тил: Архитекта вишеструког бекства

Питер Тил је изградио каријеру тако што је уочавао оно што други нису могли да виде. За њега Орвелова „1984“ није била дистопијско упозорење, већ пословни план. Као суоснивач PayPal-а, први спољни инвеститор Facebook-а и оснивач Palantir Technologies-а, претворио је велике податке у оружје масовног надзора. Данас његова компанија има стотине уговора са Пентагоном, обавештајним службама и органима за спровођење закона.

Тилове личне припреме биле су подједнако методичне и простиру се преко континената и пасоша. Године 2011. купио је земљиште површине 477 хектара на Новом Зеланду. Добио је држављанство након што је у земљи провео свега дванаест дана, што представља упадљив изузетак од уобичајеног услова боравка од 1.350 дана. Његова кућа у Квинстауну, вредна 4,8 милиона долара, има сигурносну собу преуређену од гардеробера. Године 2015. купио је додатно земљиште за склониште, али су локалне власти блокирале пројекат. Године 2022. поднео је захтев за малтешко држављанство преко програма „златног пасоша“, који је бивши премијер Малте Џозеф Мускат описао као „полису осигурања“ за периоде велике нестабилности. Да је успео, то би био његов четврти пасош, после америчког, немачког и новозеландског.

Године 2026. Тил се преселио у Буенос Ајрес, где је купио вилу вредну 12 милиона долара. Страх од нуклеарног рата, очекивани колапс изазван вештачком интелигенцијом и предложени порез од 5% за калифорнијске милијардере наводно су убрзали његову одлуку. Поред тога, поглед на свет ултралибералног председника Хавијера Милеја савршено се уклапа у његова сопствена уверења. Истовремено, Тил је купио земљиште у суседном Уругвају, где планира резиденцију са појачаним обезбеђењем и потпуном самодовољношћу.

Да би се разумела ова опседнутост бекством, довољно је прочитати књигу коју Тил годинама промовише: „The Sovereign Individual“, својеврсни темељни текст за апокалиптичне планере Силицијумске долине. Књига тврди да национална држава постаје застарела, да ће дигитална технологија и криптовалуте омогућити појединцима да делују изван контроле влада и да ће само мала „когнитивна елита“ преживети у новом глобалном нереду. Након што је деценијама нагомилавао незамисливо богатство искоришћавајући податке човечанства, Тил планира да га напусти на први знак опасности.

Марк Закерберг: Тврђава на острву

Приступ Марка Закерберга мање је номадски, а више усмерен на изградњу неосвојивог замка на једној јединој локацији. Грандиозни пројекат зове се Koolau Ranch и налази се на Хавајима. Почео је 2014. године куповином 700 хектара за 100 милиона долара, а до 2026. његова површина премашила је 2.300 хектара. Укупне трошкове куповине земљишта и изградње часопис Fortune процењује на више од 300 милиона долара.

Комплекс обухвата две луксузне виле, једанаест кућица на дрвету у облику диска повезаних висећим мостовима од ужади, куће за госте, спа-садржаје са теретаном, сауном, ђакузијем, базенима и тениским тереном. У његовом средишту налази се подземно склониште површине 5.000 квадратних стопа са независним снабдевањем енергијом, храном и водом. Има блиндирана врата отпорна на експлозије, скривени излаз за бекство и сигурносне собе. Две главне виле повезане су са склоништем подземним тунелом.

Сам Закерберг је јавно негирао да је реч о „склоништу за катастрофу“, називајући га „склоништем од урагана“ и тврдећи да је читава прича „извучена из контекста“. Међутим, мере безбедности противрече његовим тврдњама. Сви радници ангажовани на изградњи, од столара до електричара, морали су да потпишу строге уговоре о поверљивости који им забрањују да говоре о детаљима пројекта. Особљу различитих сектора забрањено је да међусобно комуницира. Карактеристично је да је, према Wired-у, један радник овај подухват упоредио са „Fight Club-ом“: то је као клуб бораца — забрањено је говорити о њему.

Још један детаљ који осветљава начин размишљања оснивача Facebook-а јесте његово бављење узгојем говеда Wagyu и Angus на свом имању. Животиње се хране пивом из сопствене производње и макадамија орашастим плодовима како би се произвело оно што он сам назива „најквалитетнијом говедином на свету“. Слика технолошког олигарха који ужива у врхунском одреску у запечаћеном склоништу док планета гори можда је најснажнија алегорија 2026. године.

Бил Гејтс: Филантроп који улаже у следећу кризу

Бил Гејтс је деценијама упозоравао на егзистенцијалне претње. У говору на TED-у 2015. године предвидео је да, ако нешто у наредним деценијама убије више од десет милиона људи, највероватније то неће бити рат, већ изузетно заразан вирус. Пет година касније COVID-19 је харао светом, а вакцине које је подржала фармацеутска индустрија изашле су на тржиште невиђеном брзином — и са подједнако невиђеним недостатком дугорочних података о безбедности. У интервјуу 2025. године Гејтс је проширио списак својих страхова: нуклеарни рат, биотероризам, неконтролисана вештачка интелигенција и друштвена поларизација. Млађа генерација, рекао је, треба да буде „веома уплашена“ због сва четири.

Гејтс, по свему судећи, сопствена упозорења схвата озбиљно. Рон Хабард, извршни директор компаније Atlas Survival Shelters, изјавио је да суоснивач Microsoft-а поседује једанаест склоништа и да су се његови представници састали са безбедносним тимом компаније. Истовремено, Гејтс је уложио и у другу врсту припрема: Светски трезор семена на Свалбарду, арктичко складиште осмишљено да сачува усеве планете у случају глобалне катастрофе. Његова фондација допринела је пројекту са готово 30 милиона долара.

Гејтс представља Свалбард као филантропски чин. Међутим, софтверски магнат има дугу историју прикривања макијавелистичких тежњи хуманитарним плаштом. Изградио је Microsoft као монопол, уништавајући конкуренте тактикама које су касније у многим правним системима проглашене незаконитим. Своју фондацију претворио је у својеврстан државни механизам из сенке, са утицајем на јавно здравље, образовање и пољопривреду већим од утицаја многих влада. Ако нас историја нечему учи, Гејтс ће вероватније искористити следећу кризу не да би нас спасао, већ да би још више проширио своју моћ. То је већ доказао током пандемије.

Крај света који ће преживети само малобројни

Избори Тила, Закерберга и Гејтса нису ексцентричности супербогатих; они су материјални израз дубоко песимистичког погледа на свет који влада технолошком елитом. Свет који нам обећавају намењен је нама; свет који предвиђају намењен је само њима. Док на екранима приказују сутрашњицу без препрека, у подземљу припремају излазе за случај опасности. А најмрачнија напомена јесте да управо њихова делатност — неконтролисано прикупљање података, продубљивање друштвених неједнакости, слабљење институција и алгоритамска манипулација — убрзава пут ка хаосу из којег намеравају да побегну.

Континенти можда горе, али магла „Fight Club-а“ скрива све. Слепа вера у технолошко спасење претвара се у гест опроштаја од човечанства. А када следеће звоно зазвони, нова феудална класа Силицијумске долине већ ће бити смештена у својим склоништима, чекајући да се свет оконча с друге стране њихових врата.

Сем Алтман и Иља Суцкевер

Историја OpenAI-а садржи можда најдраматичнији доказ да се творци вештачке интелигенције плаше онога што стварају.

Сем Алтман, извршни директор OpenAI-а, не скрива своје припреме. У интервјуу за The New Yorker 2016. године отворено је набрајао свој арсенал за преживљавање: „оружје, злато, калијум-јодид, антибиотике, батерије, воду, гас-маске Израелских одбрамбених снага и велики комад земље у Биг Суру где могу да одлетим“. Такође је потврдио да он и Питер Тил имају договор да се у случају глобалне катастрофе склоне на Нови Зеланд.

Иља Суцкевер, суоснивач OpenAI-а и бивши главни научник, био је још јаснији. Године 2023. сазвао је састанак кључних истраживача и рекао: „Сигурно ћемо изградити склониште пре него што пустимо AGI.“ Објаснио је да је то неопходно како би се кључни научници заштитили од геополитичког хаоса који би могао уследити након стварања суперинтелигенције.

Према речима колега који су дали интервју за часопис The Atlantic, он се редовно враћао на ту тему. Један истраживач је открио: „Постоји група људи — а Иља је један од њих — који верују да ће стварање AGI-ја донети усхићење. Буквално, усхићење.“

Иронија је у томе што је Алтман критичаре вештачке интелигенције одбацивао као „тролове“ и „осредње скептике дубоког учења“. У стварности, Алтман и његов тим у OpenAI-у савршено разумеју да човечанство излажу опасности. Једноставно их није брига.

Илон Маск

Илон Маск представља изузетак међу својим колегама. Његов план преживљавања не подразумева скривање или стицање страног држављанства. Уместо тога, он гради пут далеко од планете.

SpaceX развија Starship за колонију на Марсу. Маск тврди да шестомесечно путовање ствара природни карантин против пандемија, док кашњење у комуникацији од 4 до 20 минута готово онемогућава непријатељској вештачкој интелигенцији да зарази инфраструктуру Марса. Према његовим речима, то „значајно смањује ризик од нестанка свести“.

Маск је предвидео да ће се први самоодрживи градови на Марсу појавити између 2045. и 2055. године. До тада, ако су други мушкарци у овој причи у праву, можда на Земљи више неће постојати функционална цивилизација која би могла да их подржава. Изгледа да је Маск препознао тај проблем. У фебруару је усмерио пажњу SpaceX-а ка Месецу, тврдећи да би се тамо за мање од 10 година могао изградити „саморазвијајући град“.

Маск је најбогатији човек на свету и први билионер у људској историји, а ту титулу обезбеђују огромне субвенције владе Сједињених Америчких Држава. Своје амбиције у погледу свемирских колонија представља као „колективно животно осигурање“ за човечанство, али човечанству то осигурање не би било потребно да није било Маска и његових пријатеља милијардера. Опљачкали су планету, профитирали од хаоса и изградили машине које би нас једног дана могле заменити. Као да то није довољно, сада нам остављају и рачун.

ИЗВОР: https://geopoliticsprime.substack.com/p/apocalypse-insurance-how-tech-oligarchs