- Патријарх српски Павле (1914-2009) био је златоусти беседник и богонадахнути списатељ православних поука и савета. Најчешће је писао о посту: „Наредба о посту није људска, него Божанска. Израз `смиривање душа` означава пост“.
Патријарх српски Павле (крштено име Гојко Стојчевић, Кућанци–Западна Славонија, 11. септембар 1914 – Београд, 15. новембар 2009) био је 44. поглавар Српске Православне Цркве од 1990. до 2009. године. Пуна титула поглавара СПЦ гласи „Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски Господин Господин Павле“.
По Патријарху Павлу је названа Гимназија у Раковици. Године 2011. године Патријарху Павлу је подигнута биста у Младеновцу, 2018. године је подигнут споменик у Ташмајданском парку (СПОМЕНИК ПАТРИЈАРХУ ПАВЛУ: „Срби не заборављају свог верског вођу“, „Вечерње новости”, 19. октобар 2020). Године 2020. блаженопочивши Патријарх Павле је добио споменик на Палама.
Пост као `смиривање душа`
Патријарх српски Павле био је златоусти беседник и богонадахнути списатељ православних поука и савета. Најчешће је писао о посту:
„Наредба о посту није људска, него Божанска. Израз „смиривање“ душа означава пост.
Свети Василије Велики износи још један разлог за пост, а он је у томе што је пост узрок весеља. Да то докаже, Свети Василије расуђује овако: `Не примећујеш ли да је сунце светлије после ноћи, и будност пријатнија после сна, и здравље драгоценије после искушења болести? … Као што жеђ даје пићу сласт, тако и пост чини пријатнијим узимање јела`.
Још у Старом завету пророк Исаија разликује у посту две стране: Једну са телесним ознакама, за коју вели да је Бог не прима ако не буде у вези са другим духовним чињењем добра ближњима. (Исаија 58, 3-7)
У Новозаветној Цркви Свети Оци такође наглашавају да права вредност поста није само у уздржавању од хране, него у помоћи коју он пружа духовном узрастању, у одсецању злих навика и стицању врлина: `Корист од поста не ограничавај само на уздржање од злих дела`, вели Свети Василије Велики. Слично говори и Свети Јован Златоус: `Не говори: Ја сам толико и толико дана постио то и то нисам јео, ни вина пио…, него ми покажи јеси ли постао кротак од гневљивог какав си био, и човекољубив од грубог, какав си дотле био? Јер ако си испуњен гневом, зашто онда угњетаваш своје тело? Ако је изнутра завист и користољубље, каква је корист што пијеш воду?`
Очистивши тако своју душу од прљавштине греха и украсивши је украсом врлина, ми се удостојавамо Господа у Светој Тајни Причешћа“.
(Патријарх Павле, „Поуке и савети“, `Чувари` – Београд, стр. 41–43)