Патријарх Кирил и часопис «Форбс Франс»: 5 питања и 5 одговора

Текст питања и одговора нећемо цитирати дословно, већ ћемо покушати да разумемо њихов смисао у контексту актуелне ситуације која се развила у области комуникације између Цркве и секуларизованог друштва. Руски превод интервјуа налази се на званичном сајту Руске Православне Цркве.

Часопис Форбс, кратка информација

Магазин Форбс основао је Берти Форбс 1917. године у САД. Данас је то једна од најугледнијих економских и финансијских публикација на свету са тиражем од преко 650 хиљада примерака и укупном публиком од 6,3 милиона људи. То је један од гласноговорника капитализма као глобалне идеологије. Мото часописа је управо овакав: «The Capitalist Tool» («оруђе капиталиста»).

Разговор дописника „Форбс Франс“ Безила Марина и Његове Светости Патријарха био је дијалог човека који размишља у парадигми капитализма и носиоца другачије, верске свести.

Питање 1: Цркви се предлаже да формулише економски модел

У свом првом питању Безил Марин је у суштини предложио патријарху Кирилу да формулише нови економски модел, другачији и од капиталистичког и од оног који је назвао „револуционарним марксизмом“. Дописник „Форбс Франс“ је црквено учење у друштвено-економској сфери назвао „алтруистичком добронамерношћу“. Само питање је формулисано на следећи начин:

„Економска наука одређује природни људски егоизам који тежи само да максимизира индивидуално задовољство, често кроз грех. Како алтруистичка добронамерност може сугерирати трећи пут између хипер-материјалистичког капитализма и револуционарног марксизма?“

Овде треба напоменути да се Поглавару Помесне Цркве поставља питање које уопште не спада у сферу црквене делатности у нашем земаљском свету. Црква спаја људе са Христом, Она човеку показује пут у Царство Небеско, и уопште не нуди свету трећи, четврти или десети пут економског развоја. Спасење човека и његов живот по јеванђељским заповестима могући су при сваком економском моделу и било којем државном устројству. Својим питањем дописник намеће Патријарху дијалог у сопственом систему координата. Али Његова Светост Патријарх покушава да њему и читаоцима часописа на језику Безила објасни да је поглед Цркве на свет потпуно другачији. Он каже: „Није ли морална деградација безбожног друштва, потицање необуздане жеље за поседовањем материјалних добара, за богаћењем на било који начин, укључујући превару, корупцију, криминал, неправедну расподелу суперпрофита  – извор кризе?“

Односно, разлози економске кризе, у коју свет данас све више тоне, – одбијање човечанства да верује у Бога и, као последица тога, морална деградација, што опет доводи до оних негативних друштвених појава које је набројао патријарх Кирил. Црква не може друштву понудити „трећи пут“, али је, по речима Његове Светости Патријарха, „дужност Цркве је да позове оне у чијим рукама су полуге економске моћи да схвате своју одговорност пред Богом, Његовим творевинама и народом и да сведоче о томе кроз истинску бригу за добробит радних људи“. У оквиру каквог економског модела ће се то радити, Црква не може рећи, али Црква може понудити основу на којој се може градити и ефикасан економски модел и хармонично друштво.

Постоји само један ефикасан начин да се превазиђе тренутни друштвени и економски ћорсокак – да се руководимо речју Божијом где год човек има избор.

Патријарх Кирил

„Црква се обраћа човеку, било да је предузетник, банкар, радник или сељак, не ослањајући се не на једну или другу политичку и економску платформу, већ на Јеванђеље. Постоји само један ефикасан начин да се превазиђе савремени друштвени и економски ћорсокак – да се руководимо речју Божијом где год човек има избор, или где мора да га брани“, – рекао је патријарх Кирил.

Питање 2: зеленаштво и похлепа олигарха

Чини се да је Безил Марин схватио да Црква није институција од које би требало тражити формулисање економских теорија, па пред својим другим питањем даје напомену да „хришћански лидери нису професионални економисти“, али затим пита патријарха Кирила да изнесе своје мишљење о катастрофи у привреди 90-их година и њеном потоњем опоравку. Питање је гласило: „Да ли бисте рекли да је економски и друштвени хаос у Русији 1990-их био изазван претераном похлепом руских олигарха (који су опљачкали руску државу) и западних банкара (који су је довели до банкрота)?“,

Запањујуће тачна дефиниција онога што се догодило!

Сама формулација питања указује да је дописник већ почео да повезује економску ситуацију са моралним квалитетима људи од којих је ова ситуација зависила. Али Његова Светост Патријарх одводи Безила Марина још даље и показује му да је потребно гледати не толико на економску катастрофу 90-их, колико на разлоге за исправљање ситуације, а они опет леже у духовном плану. „Руска држава је у великој мери успела да превазиђе последице економског и социјалног колапса 1990-их и верујем да би то било немогуће могуће без милости Божије према нашем народу, који је прошао кроз времена прогона за своју веру. На крају крајева, уништавање начина живота који се постојао у совјетским годинама <…> спроводило се напоредо са стварањем црквеног живота, повратком духовним традицијама. Убеђен сам да су процеси духовног препорода нашег народа сазрели су 90-их година и поставили темеље за позитивне помаке у привреди и друштвеном животу 2000-их.

Патријарх Кирил се сложио да „деведесете су биле време бујних страсти у Русији, укључујући и незадрживу похлепу. Обогаћивање се сматрало једином вредношћу због које су било која средства била добра.“ Али у исто време, 90-их година прошлог века су обновљене хиљаде цркава, стотине манастира, велики број људи је дошао у православну веру, и то је, и ништа друго, постало прави разлог да се економска ситуација кренула на боље.

Што се тиче наплате банкарских камата, Патријарх је скренуо пажњу само на то да многи страдају од активности микрофинансијских организација које позајмљују новац на кратко и уз огромну камату, али није рекао ништа о самом принципу зеленаштва. Свето Писмо Старог Завета одговара на ово питање на следећи начин: „Не дај брату своме ни сребра, ни хлеба, ни било чега другог што се може дати за пораст; дај странцу на пораст, али не дај брату своме на пораст, да те благослови Господ Бог твој у свему што се чини рукама твојим, на земљи у коју идеш да је освојиш.” (Втор. 23: 19,20) … Како се ове смернице могу применити данас – засебно је и веома контроверзно питање које далеко превазилази оквире овог интервјуа. Међутим, треба напоменути да муслимански банкари и ипак успевају да остваре ову поруку.

Питање 3: Јесу ли могући „виртуелна црква“ и православно предузетништво?

Питање Базила Марина: „Многи свештеници су за време изолације у Француској почели да одржавају виртуелне мисе, што протестантски телепроповедници чине већ дуги низ година. Да ли подстичете ове иницијативе у православној цркви, за коју се зна да је прилично конзервативна по питању литургије? Шта је потребно да се створи истински православни посао? Можемо ли помирити традицију и иновације?“

Постављено је неколико питања одједном и Патријарх Кирил је одговорио на сва. Рекао је да иновације се разликују. Неке од њих Црква може усвојити, друге – никако. „Црква је увек добре воље користила нове технологије у области штампарства или архитектуре, а данас користи електронске технологије за проповедање речи Божије, активно се развија заједница свештеника-блогера, стварају се мобилне мисионарске апликације“, – сматра Поглавар РПЦ.

Међутим, што се тиче „виртуелне цркве“, овде је ситуација другачија. „За нас је „виртуелна црква“ сурогат који не може да прими пуноћу општења човечанства у заједници с Богом…“, – рекао је патријарх Кирил. Немогуће је вршити Свете Тајне у виртуелном простору, а пуноправна молитва је, углавном, немогућа, иако је, по мишљењу Његове Светости Патријарха, гледање Интернета или ТВ преноса реалне службе ипак је боље него ништа.

За нас је „виртуелна црква“ сурогат који не може да прими пуноћу општења човечанства у заједници с Богом…

Патријарх Кирил

Православно предузетништво је могуће, као и свака друга радна активност, ако је у складу са Јеванђељским учењем. Патријарх Кирил је дописнику рекао да у Русији постоји „Савез православних предузетника“ и оквиру ове организације усвојен је „Етички кодекс православних предузетника“. Било би интересантно сазнати о резултатима примењивања овог кодекса, мада је и то, наравно, ван оквира интервјуа.

Питање 4: аскетизам и ограничавање потреба

Питање Безила Марина: „Који бисте аскетизам или дисциплину препоручили руском православном предузетнику који је спреман да служи друштву?“

Одговарајући на ово питање, Патријарх Кирил је дао занимљиву дефиницију аскетизма: „Хришћанска аскеза је уметност спајања високе унутрашње напетости, условљене жељом да се испуне Христове заповести, са реалностима савременог живота“.

Овде се има о чему да размислимо. Многи верници, упознавши се са стваралаштвом великих хришћанских подвижника: Антонија, Макарија, Пимена, које је Црква именовала „великим“, као и других отаца, нашли су се пред питањем: како се њихова учења могу применити у савременом животу? Речи Његове Светости Патријарха Кирила помажу да се нађе одговор на ово питање. Као прво, он каже да је аскетизам уметност, а не слепо копирање. Као друго, ово је унутрашња духовна напетост, одређено стање душе када она није опуштена и умирена тренутним стањем ствари, већ напротив, тежи нечему, жели нешто да постигне и спремна је да уложи одређене напоре у то. Као треће, оно чему душа треба да тежи јесте испуњавање Христових заповести, као показивање љубави према Богу. „Ако волите Ме, држите се заповести Мојих“ (Јован 14:15), рекао је Господ. И као четврто, конкретни облици аскетизма зависе од реалија савременог живота. Они су, наравно, другачији него код светих отаца, па ће се и облици савремене аскезе разликовати, остајући у исто време испуњењем Христове заповести о љубави према Богу и ближњем.

Пошто је питање постављено у контексту предузетништва, Његова Светост Патријарх даје практична упутства како човек који се бави бизнисом може да започне ову подвижничку делатност: „Сваки пут почиње првим кораком. Нека овај први корак за предузетника буде свесна помоћ најближој цркви, сиротишту, центру за помоћ младим мајкама и другим људима који су тренутно у животној ситуацији која је далеко од норме”.

И оно што је  вероватно највише изненадило дописника Форбс Франс јесте чињеница да му је Његова Светост скренуо пажњу да аскетизам сам по себи нема никакву вредност: „Морамо памтити да је аскетизам – само средство васпитања у човеку љубави према ближњем. Ако има аскетизма, а нема љубави и жеље да се помогне ближњему, онда је самоограничавање бесмислено.“ Штавише, аскетизам без љубави може постати пут ка погибији: „Има и оних којима лична аскеза постаје некакав циљ сам од себе, израз охолости“.

Да ли би се ова мисао могла речима монаха Серафима Саровског: „Молитва, пост, бденије и сва друга хришћанска дела, ма колико су сама од себе била добра, међутим  сврха нашег хришћанског живота није само да их чинимо, иако служе као неопходна средства да се то постигне. Прави циљ нашег хришћанског живота је стицање Светог Духа Божијег”? Патријарх о томе није рекао, а можда би то било превише узвишено за дописника бизнис-издања.

„Морамо памтити да је аскетизам – само средство васпитања у човеку љубави према ближњем. Ако има аскетизма, а нема љубави и жеље да се помогне ближњем, онда је самоограничавање бесмислено.

Патријарх Кирил

Питање 5: капитализам и породица

Питање је постављено на толико занимљив начин да га има смисла навести у целини.

Безил Марин: „Док је до 1970-их западни капитализам стварао производе за породичну потрошњу, као што су породични филмови, породични станови, друштвене игре за породице , у последњих четрдесет година појавили су се потрошљивост и индивидуализованији обрасци потрошње- Станови су мањи, сајтови за упознавање послужују самце, а паметни телефон, симбол протекле деценије, најважнији је лични предмет. Овај тренд је био још жешћи у посткомунистичкој Русији, где се укупна еволуција одвила само за последњих двадесет година. Да ли је овај развој неизбежан? Како помирити капитализам и породицу?„ 

Његова Светост Патријарх се сложио са оваквом дефиницијом питања, напомињући да у породици човек мора да води рачуна о мишљењу ближњих, да у нечему попусти, жртвујући неке своје жеље и приоритете, а индивидуализованом потрошњом може у потпуности да се задоволе његове жеље и хирове, не обраћајући пажњу на потребе других. Такво паразитирање бизниса на осећају егоизма данас доноси максималан профит, али дугорочно гледано, ово је ћорсокак развоја. И Његова Светост Патријарх је то објаснио врло једноставно: „За капитализам има „мали“ проблем: егоисти се не множе. Немају потребе за тим. Број потрошача се стално смањује, јер је и уз највиши квалитет живота човек смртан. Дакле, капитализам, који не уме да „производи људе” подстицањем породичних вредности, мора да доводи нове потрошаче споља. Из оних региона где делују други обрасци понашања. Само да се поново прикупи приход од њих. Ово је силазна спирала која ће се неизбежно завршити колапсом“.

Отуда је закључак – једини излаз и за бизнис, и за друштво у целини јесте „схватање да је породица – темељна вредност, а не производ или услуга. У њу је потребно улагати ресурсе, материјалне, моралне, она се мора штитити и подржавати. Све више људи у западним земљама долази до овог закључка, схватајући да је будућност човечанства немогућа без традиционалне породице. За сада нема толико таквих људи на Западу, па чак ни у нашим земљама, који би могли да поставе институцију породице и друге традиционалне вредности као доминанту у друштву. Наиме, наопако, видимо како се институција породице систематски уништава, замењује свакаквим сурогатима и изопачењима, али желимо да верујемо да ће се у догледно време речи патријарха Кирила испоставити пророчанске, а човечанство ће се вратити свом традиционалном начину живота и својим правим вредностима.

„Без традиционалне породице будућност човечанства је немогућа“

Патријарх Кирил

Неки општи закључци

Као прво, по питањима која су постављена Његовој Светости Патријарху Кирилу, видимо да је западно друштво заинтересовано за Православље. Од поглавара највеће Помесне Православне Цркве читаоци једног од водећих економских часописа желе да знају како Црква гледа на фундаменталне економске феномене: зеленаштво, потрошњу, профитабилност и тако даље. Они чак желе да чују од Патријарха какав економски модел треба да усвоји човечанство.

Као друго, представници савременог секуларног друштва и људи са религиозним погледом на свет говоре различитим језицима, у смислу имају различите вредности, различите идеје о законима битисања и другачија гледишта на циљеве људског постојања. С једне стране, то је препрека општењу, али с друге, то је могућност проповедања хришћанства.

Као треће, могуће је и потребно разговарати са представницима западног друштва и носиоцима западног либералног менталитета. Објашњавати им основне принципе хришћанства, откривати им јеванђеоске истине, а притом се не упуштати у оно што Јеванђеље назива „бацањем бисера пред свиње“. Да, за ово је потребна одређена вештина, али на крају крајева, мисионарски рад никада није био лак.

ИЗВОР: https://spzh.news/rs/zashhita-very/84091-patriarkh-kirill-i-zhurnal-forbs-frans-5-voprosov-i-5-otvetov