ФОТО: Папа, Лав XIII

У овом чланку ћу показати фотографије и слике које показују да је папа практички сматран богом од стране његових поклоника[1]. „Слика говори више од речи“, како кажу, иако се може пуно и рећи тј. написати о овој теми, али ћу се овде (у чланку) углавном бавити сликама.

Трострука папина круна[2] потиче још од папе Гргура VII из 11. века, који је први практички прогласио папу Богом. Папа од доба Гргура VII има и световну власт тј. власт над целим светом те може да предаје територије коме год хоће (као што су радиле папе булама у доба шпанског колонијализна). То се више не спомиње постепено од 19. века и касније.

Прије се папи прилазило само великим поклоном[3] тј. проскинезом и љубљењем папине обуће. Тако су радили чак и цареви тзв. Светог Римског Царства, почевши од 12. века тј. од цара Фридриха Барбаросе[4], па после Аустријски цареви, од настанка аустријске царевине почетком 19. века. То је трајало све до, једно, после другог светског рата.

Такође, папа је увек ношен у престолу, док су га хладили покретањем одређених пернатих штапова[5]. Све се може видети на фотографијама. Након другог светског рата више не носе папу у престолу.

По тим сликама се може схватити да је папа био италијански бог. Није тако сматран дословно него је он сматран као заменик Сина Божијега на Земљи, тј. викар Христов. Значи, заменик Бога, јер је Христос Бог, а папа га замењује. Дубље проучавање доктрине око папа показује да је он за њих у дубини уствари бог, иако га тако не називају, него се то види по делима. Нормално, бројни кроз историју код католика су се томе противили, али ипак остаје то истина да се намеће стално католицима кроз историју да папа јесте уствари непогрешиви бог (по њиховој доктрини).

Иако данас нема тога да папу носе на престолу и да му љубе обућу и клањају му се до земље, ипак можемо видети данас у сусретима народа са папом на великим окупљањима да је он практички бог католика. На велике њихове празнике окупи се народ пред базиликом св. Петра (као залуђен) и тада папа прочита индулгенцију[6] и тобож се свима који су присутни опросте грехове, чак шта више, опросте се грехови тобож и онима који гледају ТВ-у или слушају радио када папа чита индулгенцију. Кад папа посети неку земљу католици се окупе око њега као избезумљени[7], као да је њихов бог дошао у посету. То су све упућивања да је папа код католика практички бог или боље рећи католички Бог, Бог на Земљи, уместо Бога на небу.

Даље, крећем на слике. „Слика говори више од речи“. То је овде права истина.

Пије XII

Иван Павао II

Павле VI

Крстови на обући, светогрђе, то су љубили папи на обући. По томе папа показује да је он над Христом, јер га носи на обући

…

Ж. 30.10.2021. године, https://independent.academia.edu/%C5%BDx

[1] Папа – италијански и католички бог. У раном средњем веку је углавном било исправног става о папи као равноправном са осталим патријарсима (тзв. пентархија). То се посебно изменило у 11. веку, највише захваљујући фалскификованом документу званом “Константинова даровница”. По даровници папа има власт над целом Италијом, али је то од Гргура VII проширено на цео свет. Сигурно да је на Италијане утицало то што је Италија била прилично расцепкана на државице све до уједињења целе Италије 1861. године (настанак краљевине Италије). Папа је заправо био уједињавајући фактор све до уједињења и велики противник тзв. Светом Римског Царству (почевши од средине 11. века, све до отприлике 16. века када је покорио цареве, али свеједно је био и остао противник ширења царства у Италију). Италијанима је недостајала древна величина, тј. када је Италија била центар Римског Царства те је уствари папа у средњем веку (од доба развијеног средњег века) и новом веку представљао замену за римског цара (од доба Гргура VII). Папа је тако постао донекле италијански бог (у народу и разном племству). Нормално, могло би се о томе доста писати, а и о противницима томе ставу у Италији, кроз историју.

[2] Речи на крунисању папе, које потичу из развијеног средњег века: “Accipe tiaram tribus coronis ornatam, et scias te esse patrem principum et regum, rectorem orbis in terra vicarium Salvatoris nostri Jesu Christi, cui est honor et gloria in saecula saeculorum („Прими тијару украшену са три круне и знај да си ти отац владара и краљева, владар света, заменик на Земљи нашег Спаситеља Исуса Христа, коме је част и слава у векове, векова”)”.  https://books.google.hr/books?id=mWIaFJ__mWkC&pg=PA252&dq=Henrick+%22receive+the+tiara%22&hl=en&sa=X&ved=2ahUKEwiytvbw6PHzAhX157sIHXRJCVIQ6AF6BAgHEAI#v=onepage&q=Henrick%20%22receive%20the%20tiara%22&f=false

[3] Легањем пред папом.

[4] Папа Александар III га је својим манипулација на крају победио и цар се поражен након рата са италијанским градовима у бици код Лењана (1176.г.) поклонио папи до земље у Венецији (22.јула1177.г.). По записаном, папа му је скинио анатему, преко својих посланика када се цар искрцао у луци града. Затим је цар дошао до папе који је седео као бог на престолу пред базиликом св. Марка. Пришавши папи цар је скинуо свој плашт и легао пред папу и пољубио му обућу. Затим је папа ултра гордо ставио своје стопало на врат цара и узвикнуо: „лава и змајића газићеш“. Као прави Антихрист. Може се читати нпр. у „Историја Немачке у средњем веку“ („A History od Germany in the Middle Ages“) од Ернеста Хендерсона, стр. 234-243.    https://www.amazon.com/History-Germany-Middle-Ages/dp/1520789955

[5] Као месопотамијске богоцареве.

[6] Опроштајница грехова. Све то подсећа на јубилеје папе Бонифација VIII из 14. века. Тај папа је био одредио да свако ко дође у време „јубилеја“ у Рим да се поклонио римским светињама ће добити аутоматски опроштај грехова.

[7] Прави пример тога је када је папа Бенедикт XVI посетио Хрватску у јуну 2011. године. Нпр. овде: https://www.youtube.com/watch?v=YDKqPRw7uCM  Папски транс.