Израелски медији су 2022. године известили да је Ердоган добијао медицинске савете од професора Ицхака Шапире, тадашњег заменика директора болнице „Ичилов”.
Бивши портпарол једне велике израелске болнице изјавио је ове недеље да је израелски лекар, на захтев Мосада и уз одобрење премијера Бењамина Нетанјахуа, послат у Турску, где је спасао живот турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану, који је, према његовим тврдњама, оболео од рака.
Ави Шушан, који је обављао функцију портпарола Медицинског центра „Тел Авив Сураски”, познатог као болница „Ичилов”, изнео је ову тврдњу у уторак на Каналу 14, израелској телевизијској мрежи, док су учесници панела разговарали о снимцима Ердогана са самита НАТО-а у Анкари, преноси један турски медиј, истичући:
Израелски лекар је, уз сагласност Нетанјахуа и Мосада, спасао живот Ердогану
Поменути портпарол тврди да се Ердоган тешко разболео пре отприлике шест или седам година и да је неименовани лекар из болнице „Ичилов” отпутовао у Турску „као представник државе Израел, на захтев Мосада и уз одобрење премијера Бењамина Нетанјахуа”.
Ердоган је крајем 2011. и почетком 2012. године био подвргнут двема операцијама црева. Његови лекари су саопштили да су уклонили полипе који нису били канцерогени, док је Ердоган демантовао наводе да је боловао од рака.
Шушан је рекао да су израелски медији тражили потврду када су се појавиле информације о наводном лечењу, али да је он у том тренутку одбио да о томе говори.
„Овај човек, који данас прети Јеврејима, жив је и дише захваљујући једном Јеврејину, захваљујући једном Израелцу, захваљујући Бењамину Нетанјахуу и захваљујући Давиду Барнеи”, рекао је Шушан, мислећи на бившег директора Мосада, чији је мандат окончан у јуну.
Израелски медији су 2022. године известили да је Ердоган добијао медицинске савете од професора Ицхака Шапире, тадашњег заменика директора болнице „Ичилов” и руководиоца њеног програма медицинског туризма.
Однос Ердоганове владе према питањима његовог здравственог стања
Турска влада третирала је спекулације о Ердогановом здравственом стању као кривично питање. Полиција је у новембру 2021. године покренула поступке против 30 корисника друштвених мрежа, након објава у којима се тврдило да је преминуо.
Однос Турске и Израела већ дуго представља спој политичких сукоба и војних, обавештајних, енергетских и трговинских веза.
Две земље су 2022. године обновиле пуне дипломатске односе, али су потом повукле амбасадоре након што је Израел у октобру 2023. године започео напад на Газу.
Ердоган је оптужио Израел за геноцид, Турска је у мају 2024. године обуставила директну трговину, а Анкара се укључила у поступак који је Јужноафричка Република покренула пред Међународним судом правде због навода о геноциду. Ипак, палестинске групе солидарности поставиле су питања Турској у вези са испорукама нафте, приступом лукама и трговином преко трећих земаља.
Извештај УН који тешко оптужује Ердогана
У извештају који је 2025. године Генералној скупштини УН поднела специјална известитељка Франческа Албанезе, под насловом „Геноцид у Гази: колективни злочин”, Турска је представљена као део ширег система подршке трећих држава који је, према извештају, омогућио израелски геноцид у Гази.
У извештају се наводи да су одређене трговинске трансакције настављене посредним путем, турске луке означене су као транзитне тачке за нафту и другу робу, а државе су позване да обуставе војне, трговинске и дипломатске односе са Израелом.
Закључак који се из свега наведеног намеће јесте да тајна дипломатија Израела и Турске и даље добро функционише, упркос ономе што се говори и приказује у медијима.