Бесомучни испад!
Иако је са календарског становишта анахрона, наша данашња тема је изузетно актуелна у светлу текућих догађаја:
Христос се, идући ка земљи Гергесинаца, суочио са бурама. Најпре са морском буром, коју је умирио својом речју.
Али одмах по доласку суочио се са буром у двама људским бићима, која су годинама мучили демони. Изненађени неочекиваним Христовим доласком, обратили су му се језиком господара овога света:
Од самог почетка говорили су му о раздвојеним улогама између њега и њих: „Какве везе“, рекли су му, „може бити између нас и тебе?“ Управо онако како обично поступају и политичари када желе да свештенике удаље од земаљских проблема:
„Зашто се ви, свештеници, мешате у земаљске ствари? То припада нашој надлежности!“
Живот и животна питања наша су ствар. Ваш посао су небеске и загробне ствари, као што су сахране и помени!…
Јер, наравно, нису обратили пажњу на то да у молитви „Оче наш“ молимо Бога да дође Царство његово, како на небу тако и на земљи. И да је једини пут ка решавању земаљских проблема борба за успостављање Божје правде.
Наравно, ретко сусрећемо овакво разумљиво супротстављање политичара и свештеника. Они се најчешће одлично слажу. Тако се догодило и у последње време, са неразумним и чудовишним давањима од 5.000 евра владикама од стране Владе. Иако је било и неких епископа који се нису слагали са овим нечувеним поступцима.
Али, ево, и сам архиепископ тврди да му није било довољно 2.300 евра, колико је до сада примао. Заиста, Ваше блаженство, да ли су породичном свештенику или мирјанину, који можда плаћа и станарину, довољна примања која износе половину тог износа?
И један други митрополит, чије се име не наводи, потегао је мач у одбрану ове срамне мере и дословно урлао у стању помахниталог заноса, говорећи:
„Нека вас не брине то што овде, у Грчкој, држава и Црква иду руку под руку! Да, ми овде тако идемо! Па, свиђало вам се или не! Уколико вам се не допадамо, нисмо вас ни позвали да нас спасавате. Руке даље!“!!!
Најпре треба да кажемо митрополиту да Цркву чине целокупно свештенство и народ. Владике представљају само оно што се обично назива владавином владика. Веома је занимљиво сазнати како та владикократија поступа према свештенику.
Пустићемо да вам то каже најпозванији у овом случају: блаженопочивши епископ флорински Августин Кандиотис, који је карактеристично рекао:
„Држава је предала свештеника владици и рекла му: ‘Узми ову животињу која се назива свештеником и ради са њом шта год хоћеш!’“…
А што се тиче правде владикократије, исти епископ нам поново каже:
„Правда владикократије иста је као правда киклопа!“
О њој велики Хомер узвикује:
„Авај, доспели смо у земљу киклопа, који не поштују ни правду богова ни правду људи!“
Довољно је само помислити да владика, измишљајући било какву оптужбу против свештеника, може да га, попут тужиоца, упути на суђење. На том суђењу он сам ће бити судија и може му изрећи било коју казну коју пожели.
А што се тиче народа, он је током времена остао закопан у ГИПСУ потпуног обезвређивања. Његово једино право јесте да на различите начине и у различитим облицима даје прилоге за потребе храмова.
Уосталом, народ у ГИПСУ не држи само владикократија него и држава, која кроз време некажњено и диктаторски поступа према њему! Такозвани избори представљају фарсу која се понавља сваке четири године, а у којој народ има само улогу крајње бедних статиста.
Међутим, њима не одговара да људи постану свесни свих страхота и чудовишних појава. Због тога путем истраживања јавног мњења припремају јавност за намештене изборне резултате.
Владикократија је, по правилу, пловила заједно са државом. То је у великој мери чинила и током година војне хунте, када се поделила на међусобно сукобљене фракције.
У време меморандума видели смо архиепископа како својим присуством „украшава“ прву седницу владе Јоргоса Папандреуа. Видели смо га како одлично сарађује са четворком коју су чинили Самарас, Венизелос, Караџаферис и Кувелис, али и са Алексисом, рушитељем сваког институционалног и патриотског појма.
Тако је достигнут врхунац њене сарадње са новопоретском хунтом Киријакоса. Она је потпуно некритички стала на страну тиранског режима који неограничено и самовољно поступа против Цркве и народа.
Доспела је дотле да убилачке вакцине, усмерене против народа, назове „Божјим даром“. Архиепископ је, уз крајњу грубост, изговорио ону одвратну реченицу:
„Са једне стране су вакцине, а са друге гроб. Изаберите!“
Сада, у вези са питањем личног броја, којим се укида слобода дарована од Бога, тврде да то није духовно питање, него питање које спада у надлежност политике.
Не, владико, нимало нам се не допадају ни ствари које говорите ни ствари које чините. Оне се налазе у дијаметралној супротности са духом Јеванђеља и Светог предања. Нарочито када сарађујете са режимом који се нескривено налази на страни Антихриста.
Тиме нас подсећате на епископа лионског Иринеја, који је, када су га упитали да ли ће у време Антихриста постојати Црква, одговорио:
„Постојаће Црква, али ће бити на страни Антихриста!“
Ево и видео-снимка који, верујем, потврђује истинитост ових речи: