- У којој мери су се мобилни оператери осилили у својој пракси зарађивања на наводно анонимизованим личним подацима?
- У којој мери то користе несавесни трговци или чак државни службеници у својим не сасвим легалним позивима?
- Колика је вероватноћа да такви позиви могу долазити од геополитичких противника, са намером да, ако већ не подстакну на противправно дело, онда бар изазову нервозу?
АУТОР: Сергеј Анурејев
Почетком јуна ФСБ је саопштила да је откривена шема убацивања шпијунских програма у телефоне високих званичника. Техничке могућности највећих међународних ИТ компанија коришћене су за неовлашћено прикупљање осетљивих информација. Стране специјалне службе планирале су прикупљање података не само о контактима и разговорима државних службеника, већ и, уопште, о расположењу у друштву.
Лист „Завтра” је у тексту „Иранске лекције: твој паметни телефон је шпијун” у јуну 2025. године скренуо пажњу на то да су амерички удари на иранске лидере и научнике били навођени преко података са паметних телефона њиховог блиског окружења, а не преко митских „кртица”. Та јунска публикација, у најмању руку, постала је претеча већ коначне забране „Вотсапа”* у нашој земљи, а још један, јануарски текст под насловом „Истиснимо из себе ‘Вотсап’” поклопио се са почетком расправе о таквој забрани. Додаћу и то да је расправа о јануарском тексту међу неким мојим колегама у почетку изазивала, благо речено, недоумицу.
Шефица европске дипломатије Каја Калас средином јуна предложила је да се затвори улазак у ЕУ за све учеснике СВО. Дословно је изјавила: „Ми, наравно, имамо обавештајне податке о лицима која су учествовала у рату; биће потребно само да их све ставимо на црну листу како не би могли да уђу у Европску унију. Нисам стручњак, али специјалисти кажу да је то могуће.” Додаћу да откривена шема ФСБ-а и идеје Каје Калас могу бити повезане, и још ћу, са иранским акцентом, напоменути да се нешто слично може проширити и на рођаке, па чак и на особе које само имају исто презиме.
Чудна подударност, али пре неколико година провео сам доста времена са човеком који је говорио да је готово ишао у исти разред са Кајом Калас, али је потом неколико година провео у естонском затвору из политичких разлога.
Трећа вест, која на први поглед делује неповезано са претходнима, стигла је из Санкт Петербурга, где су се представници малог бизниса обратили тужилаштву поводом пресретања мобилних разговора и препродаје тих података конкурентима. Текст у једном пословном медију објављен је под насловом „Клијент зове нас, а већ за сат времена зове га 15 наших конкурената”. Бизнисмен је претпоставио да се подаци о позиву пресрећу и препродају — можда од стране мобилног оператера, а можда од рекламних платформи. Петербуршки омбудсман за бизнис Валериј Калугин подржао је ово обраћање тужилаштву.
За мене је најзабрињавајућа слична епизода била пре неколико година, када ми је стигла СМС порука од „Сбера” о уплати плате за три месеца — јун, као и регрес за јул и август — и буквално минут касније почели су позиви из банака са понудама да новац уложим у депозите. У последњих годину-две моји телефонски позиви у вези са куповином нечег озбиљнијег за реновирање викендице често доводе до низа долазних позива: наводно, интересовали сте се за грађу и слично, а последњих месеци помињу чак и конкретне артикле и брендове.
Некако сам се већ навикао на стално приказивање контекстуалних реклама у интернет претраживачима, укључујући и наш најпопуларнији. Након претраге конкретних производа који ме интересују, претраживач месецима убацује њихове рекламе у све материјале које читам преко тог претраживача. Долазило је и до комичних ситуација: на радном рачунару моје супруге приказивале су се рекламе плаћених научних часописа — лист „Завтра” понекад пише о претеривањима са наукометријом — а на мом службеном лаптопу женске блузе. Читаоци су, наравно, схватили да се тако забавља моја супруга.
Својевремено сам имао прилику да учествујем у расправи о предлогу закона о забрани страних месинџера и борби против сајбер-превараната, као и да предложим четири амандмана, који су прихваћени. О томе је било речи у публикацији листа „Завтра” „Преваранти и страни месинџери — расправа о предлогу закона” у марту 2025. године, као и у видео-снимку расправе у Јавној комори Руске Федерације.
Једна од значајних одредби тог, сада већ усвојеног закона, јесте захтев да позиви представника органа власти, буџетских установа, предузећа комуналних служби или банака буду упућивани искључиво са њихових званичних бројева, уз одговарајућу ознаку од стране оператера везе.
Сада прелазим на тему позива која је осетљива за мене, а потенцијално и за многе наше читаоце. Такви позиви ме опседају од краја фебруара; понекад долазе у таласима, по неколико дневно, а укупно их је већ било више од педесет. Због деликатности теме позива, оставићу је без детаља. Медији су крајем прошле и почетком ове године извештавали о пракси сличних позива у појединим регионима, како од званичних органа власти, тако и од рекрутера које они ангажују. Такође, медији су пуни извештаја са примерима преварантског карактера таквих позива и о хапшењима како отворених превараната, тако, у појединим случајевима, чак и представника органа власти због махинација у вези са овом осетљивом тематиком. Огромна већина тих позива долази са мобилних бројева, а позиваоци се не представљају, већ одмах прелазе на питање: наводно, интересовали сте се… У почетку сам био љубазан, питао сам одакле позиваоцима такви подаци о мени, а затим сам покушавао да од саговорника сазнам више детаља. Типичан одговор били су наговештаји да сам читао профилне патриотске сајтове или посећивао одређене органе власти, док су позиваоци мој број телефона добили међу стотинама других за циљано позивање.
Само у једном случају успео сам да натерам позиваоца да се представи како треба, а у близини места службе тог човека заиста сам био релативно недавно — ако је, наравно, навео право презиме и функцију. Отприлике у трећини случајева од позивалаца је могуће добити информацију о њиховој припадности некој организацији, обично у виду нејасног, фрагментарног назива — ако, опет, дају истините податке. Моја упорна питања, постављена уз коришћење одговарајућег жаргона, често код позивалаца изазивају нервозу.
Било је и шест позива са фиксних бројева телефона, од којих су три била из једне буџетске установе социјалне заштите, још један из сличне установе, пети по медицинској линији, а шести по евиденционој. Позиваоци су били опрезни и љубазни у разговору, нудили су мере подршке из своје области у вези са питањима са којима се за сада сналазим уз помоћ бивших колега.
Сећам се једног дела наступа Игора Ашманова, који је наглашавао колико је технички лако заменити број позивајућег претплатника, па зато о таквим питањима са саговорницима разговарам веома увијено. Међутим, после сваког од таквих позива са фиксних бројева, истог дана и наредних дана уследи талас спама са мобилних бројева.
Према мојим запажањима, пораст броја позива дешава се након мојих посета одређеним местима или због случајног положаја одговарајућих организација у близини. На пример, један од водећих московских ауто-сервиса за ауспухе налази се у истој улици и свега неколико стотина метара од једне од познатих установа повезаних са профилом тих позива, па је након посете том ауто-сервису уследио талас телефонског спама. Био је и пример када сам се случајно сусрео са неколико Непалаца који су имали нетипично искуство и основе за добијање боравишне дозволе у Русији, у једној од организација комуналних служби на почетку Проспекта Мира, у периоду рекордних снежних падавина у Москви.
Још пре много година навикао сам се на рекламне позиве када пролазим пешке или аутомобилом поред одређених места. Из неког разлога, позиваоци ме сматрају човеком са високим примањима, па ми често, када пролазим поред луксузног стамбеног комплекса у изградњи или ауто-салона, стижу позиви такве тематике. Ипак, овде је највероватније реч о повезаности са мојим налогом и огласима на једној или две популарне платформе другог ешалона, које располажу мојим личним подацима и које сам више пута ухватио у прећутној препродаји мог стварног телефонског броја.
Медији су препуни информација о могућности да се за мале паре купе анонимизовани подаци са паметних телефона или чак да се они користе бесплатно. О значају таквих података при планирању социјалне подршке, потенцијалној контроли сиве запослености, па чак и савесном вођењу бизниса, неколико пута су говорили у Влади Москве. Међутим, медији су такође извештавали о, додуше ретким, али озбиљним цурењима личних података, нарочито из разних интернет продавница, курирских служби и банака. Стручњаци ће рећи колико је једноставно идентификовати човека преко наводно анонимизованог јединственог кода мобилног уређаја IMEI, односно International Mobile Equipment Identity.
Имам тројицу потпуних имењака са веома блиским датумима рођења, што делимично може објаснити интересовање позивалаца. Један се „појавио” у медијским извештајима пре петнаестак година као главни рачуновођа компаније „Газпром бурение”, и то још у згради у Новим Черјомушкама, где сам неколико година радио деведесетих. Други је радио као водоинсталатер и електричар у Подољску, а „Мособлгаз” ми периодично шаље његове дугове. Трећи се бави медицинским и научним радом у области дечјег здравља, па ми се повремено приписују његови научни радови.
Постоји још једна мени веома блиска комбинација имена и презимена, такође са неколико имењака. Један такав човек води се као суоснивач трговачке фирме на грађевинској пијаци у близини МКАД-а и Солнцева. Био је један позив, наводно из органа, са опрезним распитивањем о томе какав однос имам са тим човеком, када сам и из ког разлога посећивао то место. Тамо сам заиста нешто куповао, а позив је уследио отприлике недељу дана касније.
Комичан је био сусрет у априлу са двојицом радника који су, наводно, обављали ремонтне радове у данас најважнијем министарству; чак су ми показивали визиткарту министра — из неког разлога на енглеском језику — а тај сусрет се, као случајно, поклопио са мојом шетњом поред тог министарства два дана раније.
Радници су дошли преко мог огласа на једној од највећих и тренутно модерних дигиталних платформи за продају робе и пружање услуга између физичких лица. Платформа декларише заменске бројеве и заштиту личних података, али из неког разлога неки позиви пролазе на директан број још у фази уређивања огласа, пре његовог објављивања. Један од радника имао је чудновате манире, који су наговештавали његово искуство боравка у затвору, а захваљујући визиткарти коју је оставио, по његовом презимену и имену на сајтовима судских органа лако је потврђена његова умешаност у махинације са криптовалутама.
Неколико дана касније, истим каналом појавила су се још двојица младића старости око 18 година, који су као место свог рада навели једну од највећих приватних банака, веома популарну управо међу младима. Наводно су у име те банке делили кредитне картице и нудили услуге платног промета, а у слободно време су се бавили монтажом и подешавањем интернет опреме. Међутим, нису могли да пруже никакве доказе о раду у тој банци или код провајдера, на пример са свог паметног телефона у личном налогу на порталима Федералне пореске службе или Социјалног фонда, где послодавци шаљу персонализоване податке. Почели су да врдају, говорећи да су самозапослени — опет без потврде. По изгледу и понашању остављали су утисак почетника „дропера”, који маштају да брзо зараде новац.
Објаснимо нашим читаоцима у чему се састоји опасност за обичног човека ако ступи у дуже контакте са таквим људима. Они касније могу покушати уцену: наводно, са ваше адресе, физичке или IP адресе, извршене су неке противправне радње. Или ће вас органи реда позивати на објашњења, „прочешљавајући” дуготрајне контакте таквих људи или места њиховог боравка.
Та прича завршила се мојим обраћањем, месец дана касније, „Мосенергосбиту”, тачније његовом званичном извођачу наведеном на сајту. Извођач је послао искусног електричара.
Као покушај да сумирам написано, могу само да поставим питања: у којој мери су се мобилни оператери осилили у својој пракси зарађивања на наводно анонимизованим личним подацима? У којој мери то користе несавесни трговци или чак државни службеници у својим не сасвим легалним позивима? Колика је вероватноћа да такви позиви могу долазити од геополитичких противника, са намером да, ако већ не подстакну на противправно дело, онда бар изазову нервозу?
У најмању руку, примена закона у области борбе против телефонских превара захтева сталну пажњу и друштва и конкретних службеника, нарочито када је реч о позивима преко паметних телефона и потреби њиховог означавања.
Сергеј Анурејев, доктор економских наука
*Месинџер компаније „Мета”, која је у Руској Федерацији проглашена екстремистичком организацијом и забрањена.
ИЗВОР: https://zavtra.ru/blogs/zvonki_chuvstvitel_noj_tematiki_kak_raspoznat_vraga_i_proyavit_blagorazumie