Митрополит Пирејски Серафим објавио је отворено обраћање под насловом „Одговор митрополита Пирејског на лаж Велике ложе Грчке”. Повод је била публикација у атинском листу Kathimerini, у којој су приказане унутрашње просторије Тектонске палате у Атини и наведене изјаве о карактеру и делатности масонства.
Владика тврди да се у јавној расправи о масонству прикривају или искривљују важни историјски и доктринарни аспекти. У свом тексту он поново износи традиционални став Православне цркве о томе да масонство није само добротворна или друштвена организација, већ, по његовом мишљењу, представља посебан религијско-мистички систем, неспојив са православном вером.
У наставку објављујемо његово обраћање као отворено писмо, у преводу, са минималном редакторском интервенцијом и без суштинских скраћивања.
Оригинал се може пронаћи на линку.
Отворено обраћање митрополита Пирејског
Како истиче митрополит, у дневном атинском листу Kathimerini од 26. априла 2026. године објављена је серија фотографија унутрашњих просторија Тектонске палате Атине, на раскрсници улица Ахарнон и Сурмели. Међутим, према његовим речима, није поменуто да су, како он сматра, оснивачи Тектонског фонда 1927. године постигли његово одобрење од стране државе, наводећи као циљ изградњу здања за добротворне и социјалне потребе, пре свега за помоћ сиромашнима и образовање деце из сиромашних породица.
Митрополит тврди да се у стварности зграда од самог почетка није градила као добротворни центар, већ као религијско здање за потребе масонства. Према његовим речима, то је била прва велика лаж, јер је држави формално представљен један циљ, док је стварна намена објекта, како он сматра, била другачија.
У тексту се владика позива на масонске и историјске изворе, између осталог и на књигу П. Хаџипаноса „Грчко масонство 1740–1950”, у којој се, према његовим речима, помиње пројектовање „великог храма” и унутрашња организација простора управо за масонски култ. На основу тога митрополит закључује да није било речи о филантропској установи, већ о „паганском храму”.
Даље, митрополит Пирејски детаљно се задржава на питању да ли је масонство религијски систем. Он цитира масонска издања и енциклопедије у којима се, према његовој тврдњи, говори о „тектонској религији”, која прихвата људе различитих вероисповести и ослања се на представу о некаквој општој „религији природе” и „првобитном откровењу”.
На основу тога владика тврди да се масонство не може сматрати неутралном структуром. Према његовим речима, оно нуди сопствени религијски поглед на свет, који се не поклапа са хришћанством, и зато тврдње да масонство „не задире у веру хришћанина” он сматра лажним.
Посебна пажња у обраћању посвећена је лику такозваног „Великог Архитекте Универзума”, кога масонство користи као означење за Бога. Митрополит поставља питање ко се заправо крије иза тог имена и може ли хришћанин да прихвати такво именовање, када је Бог већ открио Своје име у Светом писму и у учењу Цркве. По мишљењу владике, замена хришћанског откровења овим апстрактним ликом изражава порицање основа православне вере.
У обраћању митрополит такође наводи бројне изводе из антимасонске и масонске литературе, како би доказао, како пише, постојање окултних, езотеријских и антихришћанских елемената у масонству. Он посебно указује на теме повезане са кабалом, езотеријским обредима, симболиком и унутрашњим степенима посвећења.
Митрополит тврди да се у низу текстова и ритуалних тумачења масонства налазе представе које, по његовом мишљењу, искривљују или директно одбацују хришћанско учење о Богу, Христу, Цркви и спасењу. Посебно оштро критикује масонску употребу библијских ликова и појмова, сматрајући је богохулном заменом.
Одвојено, владика се задржава на питању такозваних „landmarks” — основних принципа масонства. Према његовим речима, они чине догматско језгро система и потврђују да није реч само о братству или етичком клубу, већ о затвореној доктринарној структури са сопственим непроменљивим поставкама.
У тексту митрополит износи и изузетно оштре закључке. Он назива масонство паганским и окултним системом, а такође пише да се оно налази у директној супротности са Православљем. Према његовој оцени, православни хришћанин не може истовремено припадати и Цркви и масонству.
Завршавајући обраћање, митрополит Пирејски изводи закључак да масони, уколико остају при својим уверењима без покајања, потпадају, према његовим речима, под осуду Цркве. Тиме он заправо понавља одавно познату линију црквене полемике против масонства, али то чини у најоштријој и најразрађенијој форми.
Редакцијско појашњење
Објављени текст представља лично отворено обраћање митрополита Пирејског Серафима и одражава његов став, као и традиционалну антимасонску аргументацију дела православне црквене средине. Оцене, карактеризације и закључци поменути у писму припадају аутору обраћања.