ОДБРАМБЕНА ПРИПРАВНОСТ НАРАШТАЈАЦА САВЕЗА СОКОЛА ПРЕД ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ

ФОТО: Соколски стрелци 1934

• После Првог светског рата соколи су код својих друштава организовали стрељачке одсеке.
• Соколски рад на пољу телесног васпитања обухватао је разне гране телесног вежбања, а посебно су се неговале вежбе са елементима војне обуке.
• После Судетске кризе 1938. Савез Сокола Краљевине Југославије појачао  је припрему својих чланова и чланица за одбрану отаџбине. Соколи су у сарадњи са војском и осталим националним друштвима тежили да се што више њихових чланова добије војну обуку. Нашли су се на удару франковаца у Бановини Хрватској.
• У „Соколском Гласнику” извештавали су о припремама за одбрану земље и нападима на соколе на територији Бановине Хрватске. Истакли су да су спремни да сарађују са свима који су били спремни да бране Југославију.
• После Априлског рата Савез Сокола био је забрањен а чланство на удару свих снага које су биле против Краљевине Југославије.
• Комунисти су настојали да их обезглаве убијајући истакнуте соколе  да би привукли њихово чланство у редове партизана. У Другом светском рату борили су се на две стране.

После Првог светског рата соколи су у саставу својих друштава имали стрељачке одсеке. Одсеке су водили активни и резервни официри, чланови сокола. Соколски рад на пољу телесног васпитања обухватао је разне гране телесног вежбања, а посебно су се неговале вежбе са елементима војне обуке. Сем тога због њихове обуке у војска је  члановима сокола признавала краћи војни рок. И то је тада било све. Са Судетском кризом 1938. Савез Сокола почео је припреме свог чланства за рат. Растао је број стрељачких одсека у Савезу Сокола. Године 1939. у саставу Савеза Сокола Краљевине Југославије било је 2.343 јединице (друштава и сеоских чета) са 313 стрељачких одсека, 454 пушке и 98 ваздушних пушака. У 1936. било је 76 стрељачка одсека, 1937. основана су 73 одсека а 1938. још 154 стрељачка одсека. (1)

У Соколском дому Београд Матица одржана је 15.10.1939.  седница збора друштвених и четних начелника и начелница. У име Начелништва Савеза Сокола били су присутни изасланици браћа Јосип Богнер и Бранко Полић. О раду на народној одбранбености истакнуто је : Настављајући са дотадашњим телесно васпитним методама, требало је посветити пажњу гранама важним за народну одбрану : излети, смучање и бициклизам са свима припадницима. Излетима је требало дати више војни маневарски карактер, везати их за вежбе у сналажењу на земљишту, служби везе, и гађању. Смучање и бициклизам требало је форсирати код нараштаја као средство за службу везе. У свим вежбаоницама требало је почети са интензивним одбранбеним васпитањем у које је спадало : заштита од ваздушних напада, самарићанска служба (за чланице, женски и мушки нараштај), служба везе (за мушки нараштај), настава гађања, форсирање стрељачких одсека и вежбе у сналажењу на земљишту. (2) На Главној скупштини Соколске жупе Београд 24 и 25 марта 1939. у Београду  I заменик старешине Савеза Сокола  Гангл је истакао да од речи треба прећи на дела. Сви у вежбаонице, а наше вежбаонице су цела наша земља. То је наш соколски дом, то је наша вежбаоница : горе и равнице, брда и долине. (3)

У Соколском друштву Огулин водник је био одсутан, на војној вежби. Приређени су излети на  „Клек”, извор  „Бистраца”, Јасенак и Рибогојилиште у Витуњу крај Огулина, којом приликом су вршени и појединачни  задаци  у С.О.П. (4) На Друштвено васпитној народно-одбрамбеној школи за мушки нараштај 14 јула 1940. на Соколовцу на Палићком језеру дошли су сем из суботичких друштава нараштајци из друштава Земун, Београд, Осијек, Славонски Брод, Славонска Пожега, Винковци и Сенте.  На течају је било 14 нараштајаца. Течај је отворио командант места бригадни генерал Душан Исаковић. У свом кратком говору истакао је и подвукао важност и значај народно-одбрамбеног рада, у приликама 1940. када је сва омладина требала бити спремна да ступи у редове војске. У име  Матичног друштва  течајце је поздравио заменик старешине Иван Турато, као и начелник Јосип Темали. Програм је обухватао : Просветни рад, организацију, идеологију и историју соколства. Технички рад, технички и практични део са вежбама на справама, лаком атлетиком, пливањем и веслањем и Народно-одбрамбени рад : падобранство, обавештајна служба, служба везе, утврђивање, борбена обука, ударна служба, наоружање, настава гађања и бојни отрови. Нараштајци су присуствовали ноћној вежби војске, где им је приказан  рад у нападу и одбрани. Извршили су бојно гађање. Програм су спроводили предњаци у сарадњи са просветним одбором Матичног друштва и активним официрима суботичког гарнизона. По завршетку школе одржане су утакмице за најбољег течајца. Било је такмичење у вежбама на справама, лакој атлетици, идеологији, организацији, историји соколства и писменим задацима са соколским темама, у народно-одбрамбеном раду, у вишем и нижем одељењу.  У вишем одељењу прво место је заузео Ђуро Хајдук из друштва Земун-Матица, а у нижем одељењу Милош Шећеров из друштва Суботица I “Стадион”. Школа је свечано затворена 4 августа 1940. Школу је затворио изасланик команданта места коњички потпуковник Чедомир Ризнић и заменик старешине Матичног друштва Кујунђић Алба, позвавши течајце да стечено знање усавршавају у својим јединицама. Течајцима су подељена уверења о похађању школе и књиге као поклон Матичног друштва и Пипана Ернеста, прочелника Н.О.О. Жупе Нови Сад. (5) Нараштајци Соколске жупе Сарајево, 45 њих, после тромесечног народно-одбрамбеног логора на Округлици планини посетили су гроб краља Александра на Опленцу где су положили земљану вазу са свежим букетом босиљка, омиљеног цвећа краља Александра и текстом : „Краљу Александру I. Ујединитељу – нараштајци Соколске жупе Сарајево”.  У Београду су разгледали знаменитости и посетили Савез Сокола, где их је поздравио главни секретар брат Радмило Грђић. Затим су посетили гроб Незнаног Јунака на Авали. Тиме су завршили своју тромесечну народно-одбрамбену школу. После тога били су спремни да се свим силама заложе за свој народ и отаџбину. Сем њих Београд је посетило око 50 чланова Соколског друштва Мостар са музиком, који су  два дана разгледали Београд. Посетили су Савез Сокола, Аероклуб, … . Посетили су и Опленац и Авалу где су се поклонили сенима краља Александра и Незнаног Јунака и положили венце. (6)  Соколска жупа Бањалука организовала је течај за инструкторе соколске приправности у Соколском дому у Бањалуци. На течају је било 25 чланова и чланица. Поред предмета из народно-одбрамбене приправности били су обрађивани  и сви предмети соколског васпитног рада. У чланку је истакнуто да су наставници на течају били задовољни са дотадашњим радом. (7) Соколско друштво Београд VI организовало је самостално летовање за своје чланство у селу Милошевцу, 14 јула 1940. под вођством брата Ђорђевића. У програму боравка био је и соколски народно-одбрамбени рад, поред осталог програма из свих грана соколског васпитног рада. (8)

Начелништво Соколске жупе Тузла приредило је течај Соколске одбрамбене приправности у трајању од 10 дана. Од 11 до 20 августа 1940. Течај је похађало 17 течајаца из 6 друштава. Предавали су браћа капетан Дрињаковић, поручник Голубовић, рез. потпуковник С. Поповић, Салих Салихспахић и Манојло Влатковић који је био вођа течаја. Током течаја извршена је са течајцима ратна служба на терену, а на крају је извршено школско гађање на војном стрелишту 15 пешадијског пука. Течај је обишао изасланик Начелништва Савеза Сокола брат Богдан Максимовић. Похвалио је рад наставника и течајаца. Течај је закључен говором старешине жупе брата Никифора Тодића. У патриотском говору пожелео је свим течајцима успешан рад како у својим тако и у осталим јединицама жупе.(9) Соколска жупа Мостар приредила је одбрамбени течај за соколску омладину са свог територија. Течај је водио начелник жупе Л. Прњатовић, уз сарадњу бројне браће техничара. Као наставници предавали су између осталих Миодраг Николић, командант места у Невесињу, др. Новак Лојовић, срески лекар и др. Течај је завршило успешно свих 12 полазника. (10) Соколска жупа Вараждин одржала је течај одбрамбене приправности  од 17 до 25 августа 1940, у соколском дому у Чаковцу. На течају је било 20 течајаца из шест јединица. Предавали су чланови начелништва и стручног одбора жупе. У девет дана пређено је градиво, предвиђено у савезном наставном плану, теоријски и практично. Завршетак рада био је на Похорју, у соколском планинском дому, где је уз теренску обуку извршено и бојно гађање. Течај је водио начелник брат Сулигој, а као представник Савезног начелништва течај је посетио брат М. Војновић. Двадесет младих сокола требало је да прошири у јединицама рад на одбрамбеној приправности, што је било од значаја за ту граничну соколску жупу. (11) У Соколском друштву Глина преко лета 1940. су тројица жупских инструктора у оквиру народно одбрамбеног рада обилазили чете. Са инструкторима је чланство извело више пешачких излета у ближој или даљој околини. (12) Словеначки клерикалци су водили  борбу против сокола и њиховог народно-одбрамбеног рада. Лист клерикалне омладине оптужио је марксисте да се скривају у Соколу, Јадранској стражи, Аеро клубу, Црвеном Крсту, … . Истакли су да соколи у средњим школама представљају скривалиште, прибежиште и исходиште рада за левичаре. По њима једина одбрана од комунизма су католичке верске организације и конгрегације. У Соколском Гласнику истакли су да је прави циљ клерикалаца денунцирати сва национална удружења “баш зато што имају високе народно-одбрамбене циљеве !” (13) У Бановини Хрватској су сем пензионисања, премештања и отпуштања чиновника који су били југословенски опредељени или чланови сокола, прешли на друге видове напада. Старешина Соколске жупе Карловац М. Саблић, добио је анонимно писмо, у коме је позван да оде из Карловца ако му је живот драг. Жупски тајник Божидар Дочкал, примио је писмо у коме су му претили бацањем бомбе у кућу. (14) То нису биле празне претње. После дугог и тешког боловања од задобијене ране у карловачкој болници је преминуо брат Миленко Алагић, студент права и соколски радник, родом из Горњих Дубрава код Генералског Стола. Њега је без икаквог повода напао општински бележник, Симо Вуцелић, на сеоском бунару, где је Миленко дошао да узме воде. Вуцелић га је најпре ударио ногом у стомак, оборивши га на тло, после чега је је испалио метак из револвера, погодивши га у врат. Злочин је изазвао опште гнушање у читавом крају, где је Миленко био омиљен због свог националног и соколског рада, кога је годинама проводио, оснивајући, са учитељем Павлом Сундаћем, соколске чете у околним селима и одржавајући предавања из свих области социјалног и  економског живота. Његов рад није био по вољи убици, који га је због тога одавно мрзео, као и читаву породицу Алагића. Рођен је у православној свештеничкој породици 1916. Гимназију је полазио у Сремским Карловцима, а право на загребачком универзитету. Све слободно време употребио је у раду за просвећивање народа. У чланку је истакнуто да су плодови његовог рада најречитији доказ колико успеха може постићи  један интелектуалац, ако се посвети свом народу. Сеоски младићи из Горњих Дубрава, као узорни соколи жалили су смрт свога оснивача и зборовође тамбурашког збора, као и све околне јединице, а соколство сачуваће му трајан спомен и сећање. Чланак се завршавао  речима „Слава соколу-мученику Миленку Алагићу!”. У чланку је била слика преминулог.  (15) У „Соколском Гласнику ” истакнуто је да су све те  „Заштите” и сви ти „Јунаци” у огромном делу прожети франковцима и да је њихова работа уперена,  против Бановине Хрватске  као и против државне целине. (16) Часопису је јављано да су у Бановини Хрватској на пошти заплењивани примерци њиховог часописа. Коментар редакције био је :  „Значи да већ и поштари врше цензуру у Бановини Хрватској … “. (17)  Са своје стране соколи су истицали да су приправни да сарађују са сваком југословенском, сваком српском, хрватском и словеначком организацијом, која је спремна да брани целокупност и независност југословенске државе. Шибенска „Трибуна” је коментарисала : „Сокол је још једанпут учинио један корак, који неће и не може остати незапажен. Он је личним примјером показао да пред интересима нације и државе сви лични и ускогрудни обзири падају, и сад може да пуним правом чека на одговор”. (18) Краљевина Југославија је 1934. припремила новчаницу од 100 динара као ратну резерву. На новчаници је био соко са мачем у руци. Новчаница је пуштена у промет на почетку Априлског рата 1941.

Са  избијањем рата 1941. Савез Сокола нашао се на удару свих снага које су биле против Краљевине Југославије. Комунисти су тежили да обезглаве соколе убијајући њихове прваке и под пропагандом борбе против окупатора привуку њихово чланство у партизанске редове. Старешина Соколске жупе Мостар, Чеда Милић био је гоњен од усташа. Ко убије или жива ухвати Чеду Милића од усташа је требао да добије 200.000 куна. Милић је успео да се пребаци у Црну Гору. Склонио се у манастир Пиву. Убили су га комунисти 1941. (19) Чланови сокола борили су се силом прилика на две стране у Другом светском рату.

После Првог светског рата соколи су код својих друштава организовали стрељачке одсеке. Соколски рад на пољу телесног васпитања обухватао је разне гране телесног вежбања, а посебно су се неговале вежбе са елементима војне обуке. После Судетске кризе 1938. Савез Сокола Краљевине Југославије појачао  је припрему својих чланова и чланица за одбрану отаџбине. Соколи су у сарадњи са војском и осталим националним друштвима тежили да се што више њихових чланова добије војну обуку. Нашли су се на удару франковаца у Бановини Хрватској. У „Соколском Гласнику” извештавали су о припремама за одбрану земље и нападима на соколе на територији Бановине Хрватске. Истакли су да су спремни да сарађују са свима који су били спремни да бране Југославију. После Априлског рата Савез Сокола био је забрањен а чланство на удару свих снага које су биле против Краљевине Југославије. Комунисти су настојали да их обезглаве убијајући истакнуте соколе  да би привукли њихово чланство у редове партизана. У Другом светском рату борили су се на две стране.

АУТОР: Саша Недељковић, члан  Научног друштва  за  историју здравствене  културе Србије

Напомене :

1. „Стрељачки отсек ССКЈ у прошлој и идућој години“, „Соколски гласник“, Београд,18 август 1939, бр.33, стр.7; „Извештај о раду управе ССКЈ. за годину 1938 поднет на IX редовној главној скупштини ССКЈ. 23. априла 1939”, Београд,стр. 24, 54;
2. „Са седнице збора друштвених начелника-ца”, „Око соколово”, Београд, 1 новембар 1939, бр. 9, стр. 124;
3. „Главна скупштина жупе Београд”, „Око соколово”, Београд, 1 мај 1939, бр. 5, стр. 45, 46;
4. М. И, „Огулинске соколе не могу зауставити никакве тешкоће у раду”, „Соколски гласник”, 23 јануар 1940, бр. 34, стр. 3;
5. „Успела нараштајска школа на Палићу”, „Соколски Гласник”, Београд, 30 август 1940, бр. 35, стр. 7;
6. „Соколска ходочашћа на Опленац и Авалу”, „Соколски Гласник”, Београд, 9 август 1940, бр. 32, стр. 3;
7. „Течај приправности у Бањалуци”,„Соколски Гласник”, Београд, 9 август 1940, бр. 32, стр. 2;
8. С.Ђ, „Летовање београдских Сокола”, „Соколски Гласник”, Београд, 9 август 1940, бр. 32, стр. 2;
9. „Жупски течај одбранбене приправности у Тузли”, „Соколски гласник“, Београд, 6 септембар 1940, бр. 36,  стр. 7;
10. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 6 септембар 1940, бр. 36, стр.8;
11. Одбранбени течај у Чаковцу”, „Соколски гласник“, Београд, 13 септембар 1940, бр. 37, стр. 7;
12. Марко Ј. Опалић, „Соколско друштво Глина, „Соколски гласник”, Београд, 21 март 1941, бр. 12, стр. 4;
13. „Борба против народно-одбрамбеног рада!”, „Соколски Гласник”, Београд, 2 фебруар 1940, бр. 5, стр. 4;
14. „Пишу нам из Карловца”, „Соколски Гласник”, Београд, 2 фебруар 1940, бр. 5, стр. 4;
15. Љ, С, „Трагична смрт бр. Миленка Алагићића”, „Соколски Гласник”, Београд, 9 август 1940, бр. 32, стр. 4;
16. „Власти саме крше закон у Бановини Хрватској”,„Соколски Гласник”, Београд, 9 август 1940, бр. 32, стр. 4;
17. „Сметње нашем листу”, „Соколски Гласник”, Београд, 9 август 1940, бр. 32, стр. 6;
18. „Штампа о соколству”, „Соколски Гласник”, Београд, 9 август 1940, бр. 32, стр. 6;