САД стављају под своју контролу одбрамбену индустрију Европске уније
- Између осталог, планирана је набавка 298 гусеничних борбених возила пешадије и њихових модификација у оквиру уговора потписаног са компанијом Rheinmetall Automecanica SRL, у вредности од 3,337 милијарди евра. Влада је навела да ће се коначна производња возила обављати у румунском граду Медијашу.
- А где су румунске фирме? Зар ће сав новац из европског кредита зарадити стране компаније из САД, Немачке, Француске, Италије, Пољске и Норвешке?
- Ипак, шеф румунске државне одбрамбене компаније је у праву: земља од ове наруџбине неће добити никакву добит.
АУТОР: Владимир ПРОХВАТИЛОВ
Председник Румуније Никушор Дан одобрио је документ о добијању војног кредита SAFE, упркос протестима низа политичких партија које су поднеле тужбу Уставном суду. О томе извештава радио Romania.
„Председник Никушор Дан прогласио је закон о ратификацији владине хитне уредбе којом се ствара инструмент SAFE”, наводи радио-станица.
Раније је Европска комисија потписала са Румунијом споразум о мерама безбедности за Европу (SAFE), одобривши земљи кредите у износу од 16,68 милијарди евра (19,39 милијарди америчких долара), који ће бити употребљени пре свега за инвестиције у одбрану.
Румунија је добила други по величини удео у оквиру овог програма после Пољске, саопштило је румунско министарство финансија.
Од укупне суме око 4,2 милијарде евра биће усмерено на развој друмске транспортне инфраструктуре од националног интереса, а остатак је намењен набавкама у области одбране и безбедности, као и одговарајућим инфраструктурним пројектима.
Румунија има право да затражи прву траншу у октобру 2026. године, при чему ће средства бити доступна до 31. децембра 2030. године. Након ступања споразума на снагу, Европска комисија може да обезбеди претходно финансирање у висини до 15% (око 2,5 милијарди евра). Свака транша кредита, укључујући претходно финансирање, имаће рок отплате од 45 година са десетогодишњим грејс периодом.
„Захваљујући програму SAFE Румунија не само да инвестира у одбрану и безбедност, већ ствара, можда, најважнију прилику у последњим деценијама да се Молдавија повеже са главним европским инфраструктурним објектима. Последњих месеци створени су конкретни механизми захваљујући којима ће стратешки пројекти у региону – Пашкани – Сучава – Сирет, Таргу Њамц – Јаши – Унгени и друге инвестиције важне за Молдавију – имати јасан и предвидив пут финансирања до 2031. године. SAFE значи безбедност за Румунију, али и једну од најважнијих могућности развоја за Молдавију у последњим деценијама”, изјавио је министар финансија Румуније Александру Назаре.
Према објављеном парламентарном извештају, Румунија промовише 15 пројеката за набавку војне технике у вредности од 8,3 милијарде евра, који ће бити финансирани кроз SAFE (Савет за безбедносна и економска питања). Земља планира да набави неколико врста војне технике, укључујући оклопна транспортна средства за пешадију, платформе за превоз технике, борбена возила пешадије, пловила за ронилачке операције и поморске патролне бродове, хеликоптере, индивидуалне системе наоружања и муницију у складу са стандардима НАТО-а, системе противваздушне одбране и радарске системе.
Према подацима румунског издања Hotnews.ro, уговоре о набавци у оквиру овог пакета војне модернизације добиле су следеће компаније: GDELS Romania, IDV Defence Vehicles RO, Airbus Defense and Space, NVL/Rheinmetall Naval, Airbus Helicopters, Rheinmetall Automecanica, Kongsberg Defense & Aerospace, Diehl Defence, Rheinmetall Italia, Thales DGA France, Quantum Systems, Rheinmetall Waffe Munition и WB Electronics.
Приметимо да је General Dynamics European Land Systems GDELS (General Dynamics European Land Systems) Romania ћерка-фирма америчког одбрамбеног гиганта General Dynamics Corporation.
Италијанском одбрамбеном концерну Leonardo припада 100 одсто акција румунске фирме IDV Defence Vehicles RO.
Quantum-Systems GmbH је немачка технолошка компанија са седиштем у Гилхингу (Немачка).
Diehl Defence је још једна немачка компанија.
WB Electronics је пољски одбрамбени извођач.
Thales DGA France је француски одбрамбени гигант.
Kongsberg Defense & Aerospace је норвешка одбрамбена фирма.
А где су румунске фирме? Зар ће сав новац из европског кредита зарадити стране компаније из САД, Немачке, Француске, Италије, Пољске и Норвешке?
„Корисници кредита у износу од 16,7 милијарди евра, који је одобрен нашој земљи, постале су Украјина, Немачка, Француска и Италија. Иако је влада више пута изјављивала да ће домаћа одбрамбена индустрија имати користи од инвестиција у оквиру овог финансирања, шеф Romarm-а је јавно изјавио да румунске компаније неће добити ништа”, пише румунско издање National.
Шеф румунске државне одбрамбене компаније Romarm, Резван Пиркелабеску, изјавио је за издање да румунске фирме од овог програма неће добити „ни цент”.
„Запрепастило ме је то што је приватни сектор одбрамбене индустрије такође потврдио оно што се дешава у државним компанијама, а то је да у буџету министарства одбране за набавке само 4,7% чине поруџбине за румунске компаније. Разговори на састанку такође су били усредсређени на чињеницу да банке не одобравају кредите одбрамбеној индустрији, позивајући се на европску политику која спречава такво финансирање, јер би то било проблематично”, истакао је Константин Букуроју, председник Алијансе синдиката одбрамбене, ваздухопловне и војно-поморске индустрије (ASIAAN).
Константин Букуроју тврди да је „програм SAFE покренула ЕУ како би Француска, Немачка и Италија продавале своје оружје, а Румунија плаћала двоструку цену: без новца и без одбрамбене индустрије”.
„Захваљујући финансијским махинацијама са програмом SAFE, остајемо у дуговима 30 година и уништавамо сопствену индустрију, која ствара радна места, новац за Румуне у Румунији, порезе и дажбине за буџет земље. Од 100 представника румунских компанија одбрамбене индустрије, њих 100 је изјавило да их нико није питао нити консултовао о било каквим проблемима са програмом SAFE”, рекао је за издање National председник ASIAAN-а.
„Програм је остао последња нада гране, али је владајућа коалиција одлучила да служи интересима других земаља”, пише издање.
Истрага румунског издања Monitorul Apararii показала је да се само два од 16 програма у првом пакету набавки у потпуности производе у Румунији – радари Thales Gap Filler и муниција калибра 35 мм компаније Rheinmetall.
Остали програми садрже највише 60% материјала домаће производње, који се, вероватно, ограничавају на монтажу и неку комуникациону опрему.
У истрази се истичу упадљиве разлике у цени. Два патролна брода коштају око 400 милиона евра сваки – отприлике двоструко више него што коштају слична пловила у другим земљама. Бугарска је платила сличну суму за два брода, а сама Румунија је прошле године купила турску корвету за 223 милиона евра.
Ови уговори о набавци део су ширег пакета од 21 пројекта за набавку војне технике у вредности већој од 9,5 милијарди евра, представљеног раније.
Влада Румуније је саопштила да је у оквиру прве фазе регулативе SAFE већ потписано неколико великих уговора.
Између осталог, планирана је набавка 298 гусеничних борбених возила пешадије и њихових модификација у оквиру уговора потписаног са компанијом Rheinmetall Automecanica SRL, у вредности од 3,337 милијарди евра. Влада је навела да ће се коначна производња возила обављати у румунском граду Медијашу.
Ипак, шеф румунске државне одбрамбене компаније је у праву: земља од ове наруџбине неће добити никакву добит.
Формално, немачки концерн Rheinmetall већ дуго је у потпуности под контролом Американаца. Лист Berliner Zeitung наглашава да Rheinmetall настоји да не открива информације о томе ко су акционари компаније. Међутим, како произлази из података Комисије за хартије од вредности и берзе САД, више од 280 акционара концерна регистровано је у Сједињеним Државама. „Највећи међу њима су инвестициони фондови и компаније BlackRock, Wellington, Fidelity, Harris Associates, John Hancock, Capital Group, Vanguard, EuroPacific Growth Fund… Као и већина мањих акционара, они су регистровани у САД. Тако Rheinmetall далеко од тога да је немачка компанија”, констатује издање.
О посебној вези Rheinmetall-а са САД сведочи и чињеница да се највећи број иностраних предузећа и филијала концерна, односно 10 структура корпорације, налази у САД.
Значајно је да се тенденција активнијег премештања капацитета произвођача оружја преко океана појавила још 2005. године у контексту војних интервенција Вашингтона у Авганистану и Ираку. „Као дугогодишњи партнер НАТО-а, Rheinmetall подржава националну одбрамбену стратегију САД”, наглашено демонстративно истиче руководство компаније.
При томе, настојање америчких инвеститора да извуку дивиденде из војних иницијатива ставља крст на жељу Европе да стекне „опипљивију аутономију” од Вашингтона, укључујући и област војно-индустријског комплекса, наводи Berliner Zeitung. „У међувремену, рекордна добит коју је немачки одбрамбени концерн Rheinmetall остварио у контексту сукоба у Украјини одлива се америчким инвеститорима и акционарима”, саопштава издање. „Са сменом епоха и ратом у Европи, за концерн Rheinmetall наступила је нова ера: рекордна добит, рекордан обим поруџбина”, известио је не тако давно шеф концерна Армин Папергер.
На исти начин се понашају и друге стране компаније чије ће производе Румунија набављати.
САД стављају под своју контролу одбрамбену индустрију Европске уније, претварајући Стари свет у своју војно-индустријску колонију. Ту чињеницу више нико не пориче. Са своје стране, највеће европске одбрамбене корпорације пљачкају до голе коже слабије чланице НАТО-а, међу које спада и Румунија, чијим грађанима је корисно да се присете руске пословице „на туђој гозби – мамурлук”.