Да ли ће реаговати Удружење дефектолога Србије

Не поштују одлуке Уставног суда, крше сва правила и процедуре

  •  Правовремено неутврђивање одговорности професорке Снежане Николић је резултирало тиме да разрешена продеканица само пар година касније, опет противзаконито, постане декан факултета.
  • Упућени се добро сећају да се ћерка деканице С. Николић са просеком испод 3 из средње школе уписала на факултет ФАСПЕР (као једна од најбољих?!) захваљујући својој мајци и њеној тадашњој асистенткињи Снежани Илић, док је истине ради на пријемном на Факултету безбедности (студенским жаргоном речено) била „испод црте“.
  • Уставни суд донео одлуку да увођење нових научних области није у складу са Законом о високом образовању. И потом није ништа предузето на Факултету да се безакоње заустави и одлуке пониште.
  • Деканка С. Николић, је без трунке гриже савести, према студентима, колегама, професији примила неуролога да држи предавања из физологије.
  • Професорка Симић – Јовановић изабрана у звање редовног професора без иједног члана комисије из њене уже научне области и уз фалсификоване референце. Пример плагирања радова

Пише: Петар Соларић

Последњих месеци медији су посветили велику пажњу проблемима који постоје на Београдском универзитету. Разлога за то има много, али вероватно један од основних је пад овог Универзитета на престижној шангајској листи  за само три године са 302. на 450. место.  Међутим, ако се има у виду јавашлук који постоји на појединим факултетима, онда овакав резултат уопште не чуди. Интересантно је да нико не жели да се упусти у решавање нагомиланих проблема. Ако се очекује да то ураде декани појединих факултета, то је немогуће,  јер неко ко је често генератор проблема, сигурно је, да те проблеме не може и не жели да реши.

Интересантна је ситуација на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију (ФАСПЕР) на којем ће се наредних месеци бирати декан. О проблемима на овом факултету  медији су већ писали. Наиме, након одлуке Уставног суда да поједине одребе Статута ФАСПЕР-а  нису у складу са Законом о високом образовању, нагомилани проблеми на овом факултету су испливали у први план, а они се односе на: незаконитости у функционисању поменутог факултета, изборе у научна звања на основу непостојећих референци, расписивање конкурса за непостојеће научне области, „нестанак“ материјално-техничких средстава, дупли радни односи, притисци на младе научнике да напусте факултет, оптерећење наставника мимо стандарда о акредитацији и томе слично.

Због нечасних радњи смењена са места продекана, а онда постала декан

Снежана Николић чини бројне злоупотребе у свом раду

Невероватно је, да је садашња деканица ФАСПЕР-а Снежана Николић 2011. године разрешена са функције продекана, због тога што је као члан комисије за полагање пријемног испита дала противзаконито питања својој ћерки и њеној другарици. У вези овог пријемног испита то није све.

Наиме у исто време када је био пријемни на ФАСПЕР-у, ћерка деканице Николић је полагала пријемни испит на Факултету Безбедности, Универзитета у Београду, а тест на пријемном испиту на ФАСПЕР-у је уместо ње попунио неко други. По казивању запослених ова нерегуларност се једино могла урадити уз помоћ Снежане Илић, тадашње асистенткиње професорке Николић, која је спорног дана дежурала на пријемном испиту и која је била задужена за његову регуларност. Асистенткиња се овом нечасном радњом препоручила ни мање ни више него за доцента Универзитета у Београду. И уместо да се тада утврди одговорност и заједно са својом професорком добије отказ, „уважена“ асистенткиња је данас доцент на овом факултету и „угледни“ члан Савета ФАСПЕР-а. И то члан баш оног Савета који бира и разрешава декана и продекане факултета или, на пример, даје сагласност на расподелу финансијских средстава.

Подсећамо, упућенији се добро сећају да се ћерка деканице С. Николић са просеком испод 3 из средње школе уписала на факултет ФАСПЕР (као једна од најбољих?!) захваљујући својој мајци и њеној асистенткињи, док је истине ради на Факултету безбедности студенским жаргоном речено била испод црте.

Правовремено неутврђивање одговорности професорке Николић је резултирало тиме да разрешена продеканица само пар година касније, опет противзаконито, постане декан факултета.

Деканка уништава непожељну документацију

Прва нелегална активност професорке Николић на месту декана је била уништење документације из 2011. године када је разрешена са функције продекана. Ово је у врло површном ванредном инспекцијском надзору, који је извршен по захтеву Вишег јавног тужилаштва у Београду, констатовало и Министарство просвете.

У записнику који смо имали прилику да видимо се наводи: „ Одлуком број 2/28 од 08. јула 2011. године Савет Факултета је разрешио др Снежану Николић са функције продекана. У документацији која је презентована инспекторима не налази се оставка др Снежане Николић. У записнику се даље наводи да контрола вођења деловодних књига није у надлежности просветне, већ управне инспекције.

О свему овоме је упознат Савет факултета, Универзитет у Београду, Министарство просвете и Више јавно тужилаштво у Београду. Иако је инспекцијски надзор вршен током маја 2020. године Управну инспекцију о овој и многим другим неправилностима на ФАСПЕР-у нико до сада  није обавестио.

Научне области или „босански лонац“

У Закону о високом образовању стоји да: „високошколска установа расписује конкурс за стицање звања и заснивање радног односа наставника за уже научне области“. То значи да би наставници примљени на конкурсу требали да објављују радове из научне области за коју су бирани и да у тој области у циљу јавног интереса дају одређени научни допринос.

Надица Симић  Јовановић мисли да је све дозвољено у факултетској пракси па и овакво недуховито представљање, Студенти је  зову “Плутонка”

Очигледно да се деканица С. Николић и њена бивша шефица катедре Надица Симић – Јовановић, нису руководиле јавним интересом када су мимо свих законских прописа, а и здраве логике, одлучиле да уведу „своје“ научне области. У вези са овим је последњу реч дао  Уставни суд, доневши одлуку да одредбе Статута ФАСПЕР-а којим су уведене научне области „Дефектологија“ и „Логопедија“ нису у складу са Законом о високом образовању. Али, та одлука никад није укинута, а Факултет је оценио маја 2020. да Уставни су није надлежан за оцену законитости оспораваног акта, тј. Статута ФАСПЕР?!

Мора се признати да ова Одлука Уставног суда представља преседан на Универзитету у Београду, али руководство ФАСПЕР-а није ни најмање изненадила, јер су они на основу неважећих одредби Статута ФАСПЕР-а наставили да расписују конкурсе, спроводили конкурсне процедуре и бирали наставнике и сараднике. Свој однос према највећој судској инстанци или елементарно незнање, руководство ФАСПЕР-а је показало поднеском из јуна месеца прошле године. Подсећамо, тада су они „упозорили“ Уставни суд да нису надлежни за оцену законитости оспораваног акта, тј. Статута ФАСПЕР-а?! 

Тумачењу научних области од стране деканице Николић никада краја. Она је без трунке гриже савести, према студентима, колегама, професији тако на Факултет примила неуролога да предаје предмет Физологију. У поменутом инспекцијском надзору све ово открива Министарство просвете и наводи да М.М. обавља наставу из уже научне области за коју није изабрана у звање и налаже да именована престане да изводи наставу из предмета Медицинска физиологија и Физиологија са анатомијом.

И све је ово Министарство просвете „лепо“ урадило само што још није утврдило ко је одговоран што студентима годинама Физиологију држе неуролози, а о штетним последицама је сувишно говорити.

Овакво тумачење научних области према „колегиницама“ како у једном медијском наступу рече деканица Николић, траје дуги низ година. Тако је, примера ради, професорка Надица Симић – Јовановић изабрана у звање редовног професора без иједног члана комисије из њене уже научне области. О њеном избору на основу референци које никада није написала.

„Научни“ опус професорке Надице Симић – Јовановић

Када се погледа библиографија професорке ФАСПЕР-а Надице Симић – Јовановић види се да ту има за свакога понешто од хипербаричне оксигенације до шизофреније. Коауторских чланака има из разних научних области, али најмање из области поремећаји комуникације за коју је професорка и бирана у звање редовног професора. Све ове референце су „препоручиле“ професорку Симић-Јовановић да држи наставу на ФАСПЕР-у на свим нивоима студија, на две уже научне области и чак на 11 предмета! Укупан фонд часова поменуте професорке на недељном нивоу је 31, а истине ради прописом о акредитацији студијских програма, стандард 9, за наставнике је на недељном нивоу дозвољено максимално 12 часова.  Ако се уз све ово има у виду да ова професорка држи наставу на још два факултета, онда је тај фонд часова далеко већи.

О томе како Надица Симић – Јовановић измишља своје референце и научне области многима је познато, али у последње време професорка озбиљно и плагира, додуше не у Србији него у Републици Српској, руководећи се оном народном да се „Власи не досете“. Наиме, коауторска монографија „Говор и глас“, која је издата на Медицинском факултету у Фочи, а чији је првопотписани аутор професорка Симић – Јовановић, представља компилацију туђих текстова, чији аутори нису цитирани.

Када се све ово има у виду мора се поставити неколико питања: Како наћи меру између аутономије универзитета и факултета са једне стране и самовоље декана и шефова катедри са друге стране? Да ли је аутономија Универзитета покриће за непотизам, нерад и корупцију? Да ли по важећим прописима могу реаговати надлежне институције? Шта држава може да уради да се ово више не дешава ни на једном факултету?

На крају можемо само да закључимо: ако не буде постојала јасна политичка одлука да се самовоља, непотизам, нерад и корупција у високом образовању, посебно на овом Факултету, спрече добићемо неквалитетан, нестручан избор предавача и кадрова и очајан ниво знања студената.

ИЗВОР: https://izmedjusnaijave.rs/%d0%be-%d0%b7%d0%bb%d0%be%d1%83%d0%bf%d0%be%d1%82%d1%80%d0%b5%d0%b1%d0%b0%d0%bc%d0%b0-%d0%b4%d0%b5%d0%ba%d0%b0%d0%bd%d0%ba%d0%b5-%d1%81%d0%bd%d0%b5%d0%b6%d0%b0%d0%bd%d0%b5-%d0%bd%d0%b8%d0%ba%d0%be/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.