- Довољно је да се удубите у суштину научних дефиниција или поставите очигледна питања научницима да бисте разумели колико је имагинарна и контрадикторна тренутна научна слика света …
АУТОР: Михаил Сељјагин
Зашто сам одлучио да напишем овај чланак? И да ли у овоме има било какве актуелности? – Да, има. А састоји се, пре свега, у чињеници да је идентификација, па чак и једноставна уобичајена пажња на противречности у научној слици света, важна сама по себи. То је неопходно, пре свега, да бисмо ишли правим путем знања.
Исправне идеје о природи ствари и појава – омогућавају управљање њима. Погрешне представе о природи неминовно ће довести до еколошке катастрофе (у којој се сада налазимо). А стално даље игнорисање очигледних грешака науке – и до смрти саме цивилизације.
Један од главних „камена спотицања” који науку и знање вуче у амбис јесте и сам постојећи принцип знања. Да кажемо кују детаљније.
- Претерана постулација. Како се наука развија, уводе се постулати (концепти прихваћени без доказа). Наравно, човек раније није могао да објасни ову или ону природну појаву – за то је увео један постулат, па други, да би се уздигао на виши ниво разумевања са нове, више тачке гледишта и затворио старе постулате. Сходно томе, како се наука развија, број постулата би требало да се смањи. Али тренутно их има на стотине, а овај број се чак и не смањује, већ расте – што би само по себи већ требало да алармира. Као резултат тога, имамо много незатворених белих тачака у самом фундаменту.
- 2) Следећи погрешан приступ самој спознаји је апсолутизација наших чулних органа. Органи опажања које човек користи у спознаји природе не дају му такву могућност из једног једноставног разлога. Природа није створила људска чула да би он могао да је упозна. Органи чула човека, па и свих животиња, настали су и развијали се као механизам прилагођавања и прилагођавања сваке врсте живих бића еколошким нишама које заузимају (и које се састоје од физички густе материје. А све остало је 90% материје Универзума – „тамна материја“ („dark matter“. А САМО 10% све материје је физички густо, у принципу, врх леденог брега…)
Чулни органи фиксирају само оно чему су прилагођени. И дају идеје о четири агрегатна стања физички густе материје – чврстом, течном, гасовитом и плазми, као и оптичком опсегу уздужно-попречних таласа и акустичком опсегу уздужних таласа.
Очи реагују само на оптички опсег електромагнетног зрачења [(4…10)10-8 м]. Што је МАЊЕ од 1% свих врста електромагнетних таласа које су тренутно познате науци!
Дакле, имајући само пет органа чула, чак и проширених уз помоћ инструмената, једноставно је немогуће описати и створити потпуну слику универзума. Да би се створила потпуна слика, потребно је истовремено моћи да се посматрају и површински и подводни делови „леденог брега” универзума, што је могуће само уз појаву додатних органа чула на пет постојећих.
- Следећи проблем је употреба математике – апстрактне науке, за објашњење природних појава. На крају крајева, не можете само узети природни феномен, помножити га другим природним феноменом и добити образац и формулу. Разумевање универзума треба да се заснива на филозофском преиспитивању, а не на апстрактној, нумеричкој науци.
Увек су нам говорили да се, на пример, биологија градии на хемији, хемија на физици, али, истовремено, физика се гради на математици. Али када размишљате о тако чудној хијерархији и анализирате физичке формуле, нехотице се поставља питање: какве везе имају бројеви и апстрактни закони математике са стварним природним појавама, у којима је функција математике само у квантитативним прорачунима? А онда, морамо узети у обзир да иза бројева стоје стварни објекти – а не само бројеви. Као број, узмите, на пример, број јабука. Било их је укупно 6, подједнако подељених на 3 особе – дакле, свако ће добити по 2 јабуке. Нико неће сумњати да ће математички изгледати овако: 6: 3 = 2 или 6 – 2 – 2 – 2 = 0. Али морате схватити да се јабуке разликују по тежини, укусу, квалитету … Ово се одбацује. Или, ако додамо банану и јабуку, математички ће бити само израчунавање саме категорије воћа и биће записано као 1 + 1 = 2. Али банана је једно, јабука је сасвим друго. То су јединице различитих квалитета. Даћу следећи случај … Једноставан пример: 2 х 0 = 0. Хајде сада да размислимо о томе – како је то могуће? Ако пројектујемо на стварност, онда множењем једног аутомобила ни са чим, да ли ћемо добити 0 аутомобила? Али то је само нешто друго… Можете ли замислити када је 2 + 2 = 4 и истовремено 2 + 2 = 0? У математици постоји концепт „имагинарне јединице“, означен као и \ i = √-1 .. Под „и“ се подразумева субрадикални негативан број, који, у принципу, према свим правилима математике, не може постојати. Али на крају, у једначинама где добијају одговоре са негативном вредношћу испод корена, једноставно га замењују словом „и“. Ово је адаптација одговора. И таквих контрадикторности има ДЕСЕТАК, али већини људи неће бити занимљиво анализирати математику, па ћу наставити… Иначе, у математичкој физици такође прилагођавају једначине резултатима истраживања, одбацујући непотребне појмове…
Ту настаје толико замишљених контрадикција у тумачењу физичких процеса. Сама основа је нечувено лења, јер почива на апстрактним информацијама и низу непоткрепљених претпоставки. Истовремено, модерна наука је акумулирала огромну количину ЧИЊЕНИЦА, али због погрешне основе, нема апсолутно никаквог разумевања за њих, а штавише, те исте чињенице разбијају све фундаменталне теоријске идеје у свим наукама… О овоме – у следећем чланку.
- Употреба појмова без јасног објашњења, шта се, дакле, крије иза тога. Да би то било јасно видљиво, довољно је поставити обична, па и детињаста питања у научној елити. Одговориће вам паметним погледом у прихваћеним терминима, али ако закопате дубље и питате шта овај концепт значи, шта ово значи… Врло често вам неће одговорити ништа разумљиво. Као резултат тога, испада да вам уместо слаткиша (разумевање) дају леп омот (терминологију): Нема ничег иза појмова и чини се да су потребни само да би се избегли одговор. На пример, шта је електрична струја? Званична дефиниција овог концепта је следећа:
„Електрична струја“ је усмерено, уређено кретање наелектрисаних честица од „+“ до „-“ …
Но, тада:
1) Шта је електрон и зашто показује двострука својства, попут честица и таласа?
2) Шта је „-„?
3) Шта је „+“?
4) Зашто се електрон креће са „+“ на „-“?
– Необјашњена (и никад објашњена) 4 принципијелна концепта.
Наравно, такво стање у науци не може бити случајно. Једноставно: онај ко има право знање, или бар његове фрагменте, има предности и полуге контроле. Такође, не заборавите да је наука уобичајен посао… Да се правилно развијала, одавно би савладали контролу гравитације, постојале би технологије без горива за кретање у свемиру, неограничени извори енергије и много, много више! Ако се све ово уведе, све нафтне компаније ће банкротирати…
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://www.kramola.info/vesti/neobyknovennoe/ob-absurde-v-nauchnom-podhode