Марија Докић, Укрштај, симетрија, (с)мисао, Институт за политичке студије, Београд, 2024.
Лаза Костић, ерудита и виртуоз српске књижевне сцене, неретко је као филозоф био оспораван и заборављен, али је лепота вечне идеје, то да она никада не може бити занемарена, и да је њен лет известан и неизбежан у одређеном тренутку, можда управо у тренутку неког посебног елемента хармонизоване стварности, о којој је Костић с толиким жаром говорио. И када влада помисао да је нека мисао утихнула, она се громогласно појави, што је за Костићеву идеју управо ова књига пред нама. Она не само да буди Костићеву мисао и враћа је натраг на научну и филозофску сцену, она кроз њу поново оживљава и живи.
Лаза Костић
Ова монографија открива и како је његова филозофска мисао вешто имплементирана у његова најзначајнија песничка остварења, од којих се посебно издваја његова чувена песма, Santa Maria della Salute, а која је спој Костићеве филозофске идеје и његове посвећености хеленским идеалима и херојству (мисли), у које је свесрдно веровао и о којима је писао у својим естетичким списима, а што је такође детаљно образложено у монографији, где се указује и на то како је у судару опречних принципа Костић видео скривену снагу стваралачког израза и поетског духа. Ауторка наглашава и то да, да бисмо га детаљно разумели, ми морамо да се окренемо том поетском делу превасходно, те да га посматрамо оком његове виле Минервиног погледа, која је за њега представљала оно исто што и Атина за Ахила, вечиту инспирацију и подстицај.
Др Марија Докић упечатљиво је и опсежно указала на кључне аспекте Костићевог филозофског доприноса. Кроз елементе представљене у садржају, открива нам ходнике лавиринта Костићеве мисли, а који показују његову виртуозност и његов крупни мисаони корак, који је ишао далеко испред времена, и таман на време да нам укаже на антагонистичке, а кохерентне аспекте (с)мисленог јединства симетрије и хармоније, јер смо кроз ову монографију уочили да симетрија постаје и део његовог живота, она постаје његов архе на овоме свету и његово завештање, које је превасходно указано у његовом песничком остварењу, Santa Maria della Salute. Овде је укрштај земног и небеског непобитан, као првобитни појам, а ово је укрштај кроз који се, као у калеидоскопу прелама целокупна Костићева филозофска мисао и његов укупан допринос. Потрага за смислом његов је основни идеал, мисао која га прати постаје његов смисао – а та мисао је почела и завршила са укрштајем и симетријом, и то је оно на шта нам је и наслов ове књиге већ на самом почетку указао. Лавиринт његове мисли постаје једноставан када се открије идеја водиља, а то је симетрија, која се неизоставно ослања на хармонију, као крилатицу наде која представља први и последњи идеал Костићеве филозофије. И иако је симетрија у апсолутном фокусу, примећујемо и да нам ауторка показује и на дубинску структуру која обликује зграду стварности, а условљена је хармонијом. Хармонија, симетрија, укрштај три су Костићева основна принципа, око којих се читава васиона окреће и који покрећу материјалну и духовну стварност света, и кроз које можемо сагледати укупност принципа симетрије и хармоније, а све кроз призму заједничког укрштаја који их обједињује. Читава естетска тематика условљена је идејном основом космоса који произилази из укрштаја симетрије и хармоније, које заједничким снагама креирају стварност, и ауторка нам то у свом делу наглашава. Лаза Костић је кроз мисао обојену хеленизмом, и примарну инспирацију коју је црпео из Хомеровог дела, тежио помирењу супротних елемената у једну целину, а та целина јесте сазвежђе идеје симетрије и хармоније. Ауторка се бави, не само истраживањем Костићевог поимања укрштаја, као кључног момента његове филозофске мисаоне структуре, чему је уједно посвећен и први део монографије, него и утицајима који су присутни у Костићевој мисли, али и уочава да је директна инспирација за појам укрштаја била управо Хомерова Илијада која у више наврата представља и тежиште саме Костићеве естетике, будући да је Илијада и примарна тема одређених његових списа. Кроз монографију одзвањају Костићеви параметри симетрије и хармоније, те јединство супротности које је и тежиште сваког појединачног Костићевог дела, а најупечатљивије исказано у његовој песми, Santa Maria della Salute. Марија Докић смело уочава везу симболике његове филозофије са симболиком песничке мисли, и комбиновање обе у песми Santa Maria della Salute, где филозофија симбола и укрштаја постаје главни репрезент самог поетског духа. Први део монографије истражује његов филозофски допринос, а други и трећи део посвећени су естетским списима и инспирацији која је водила Костића, уочавамо везу његове естетске (про)мисли са Оскаром Вајлдом и Ничеом, а из оквира јединства филозофске мисли и идеала, Хегелом.
Ауторка монографије Марија Докић
Елементи садржаја посебно нам привлаче пажњу, те имамо утисак као да заједно са ауторком пролазимо кроз лавиринт Костићеве мисаоне епопеје, којим је лакше ходити ако уочимо да су примарни елементи његове филозофије и естетике, симетрија и хармонија, и онда је излазак из лавиринта известан, симетрија кроз коју посматра читав свет, ту је да нас води, и да нам заједно са ауторком укаже на дубинске елементе важности и значаја Костићеве идеје, која је до сада неправедно била запостављена. Његова идеја дефинитивно живи засебним животом, а живи као симетрија која води естетску промисао и лепота симетрије којој је удахнут живот. Гордијев чвор његове филозофског идеала уско је везан за (бе)смртну судбину полубога, његову основну инспирацију коју је проналазио у лику Хомера и херојству Ахила, јер је и бесмртност идеје примарно антички идеал на који се његова мисао ослања и наслања. Његово надахнуће нам је сада сасвим јасно, и кроз шетњу са ауторком, пратећи линију од хеленизма до укрштаја појмова, од антагонизма до непрекидног јединства, ми уочавамо да филозофи који гледају у амбис расту из спознаје о њему, и да идеја која живи и даље, пронађе свој начин да се пробуди и пробуди интересовање, управо као што се то дешава са Костићевим мисаоним опусом сада. Захваљујући овој монографији, ми видимо да се то дешава пред нама, и ми смо уверени да ће Костићева храбра мисао (про)будити и даље, и учврстити се на месту на ком заслужује да буде, на филозофској и научној позорници, пратећи Аријаднину нит која смело откључава његову метафизичку мисао, и која је, сасвим извесно, остварена у овој монографији.