- Мање контаката, путовања, културних догађаја и кафића: пандемија озбиљно ограничава друштвени живот – толико да скоро сви пате због тога.
ПИШЕ: Петер Максвил
Бројна истраживања су већ показала како ова криза утиче на психу људи.
Немачки институт за економска истраживања (DIW) проучавао је ментално здравље избеглица, популационе групе која је у науци дуго била занемарена.
Према студији доступној листу «Der Spiegel», „ментално стање избеглица није се много променило од првог закључавања пре годину дана – међутим, ово не треба сматрати добром вести: јер осећај усамљености који су избеглице искусили био је на високом нивоу и пре коронавирусне кризе.
Разлог за то је, према DIW-у, недостатак учешћа у јавном животу: језичке баријере, недостатак посла и, по правилу, док, истовремено, мали приходи отежавају интеграцију у друштво.
Вредно је пажње како се ситуација избеглица променила у поређењу са остатком становништва: док су се избеглице осећале усамљеније од остатка популације, сада је остатак људи усамљен као што су избеглице већ биле. 2017. године.
На скали од 0 до 12 која мери осећај усамљености међу избеглицама увек је била виша од 5. То је сада случај и код свих осталих људи.
Године 2017. ниво усамљености људи (оних без мигрантског порекла) био је мањи од 3. Дакле, они који су од почетка пандемије почели да пате од изолације, приближили су се осећању живота многих миграната.
Усамљеност изазвана пандемијом наводно је привремена појава, цитира DIW ауторицу студије Терезу Ентрингер.
„Истовремено, у случају избеглица, примећујемо да се они већ дуго осећају усамљено. Ово је алармантно у погледу здравствене политике, јер хронична усамљеност доводи до менталних и физичких болести.
Превео Зоран Милошевић