Нереди националиста у Црној Гори и пројекције на Украјину

5. септембра 2021. године у Цетињском манастиру обављено је устоличење новог епископа Црногорско-приморске митрополије Српске Цркве митрополита Јоаникија. Он је постао четрдесет први митрополит који је ступио на трон на Цетињу, али овог пута церемонија је била под озбиљном претњом. Црногорски националисти, подстакнути од председника Ђукановића, покушали су да поремете устоличење: блокирали су путеве, запалили гуме и изазвали прави хаос и нереде. Патријарх Порфирије и митрополит Јоаникије су морали да на Цетиње доћу хеликоптером.Штавише, шокантне слике су пролетели по целом свету како су специјалне снаге биле приморане да заклоне архијереје штитовима од  снајпера  националиста, а сам Поглавар Српске Цркве је  рекао да је постоји стварна претња по њихове животе. Шта све ово значи за Црну Гору и како се то може одјекнути у Украјини? Покушајмо да разјаснимо.

Митрополит Јоаникије (Мичовић) је именован за владајућег архијереја Црногорско-приморске епархије на састанку Архијерејског сабора Српске Православне Цркве крајем маја 2021. Његов претходник на овој катедри, митрополит Амфилохије (Радовић), преминуо је од последица коронавируса 30. октобра 2020. Владика Амфилохије је предводио хиљаде протеста у Црној Гори против антицрквеног закона који су усвојиле власти. Током ових протеста, митрополит Амфилохије је отворено позвао вернике да на парламентарним изборима гласају против актуелне Ђукановићеве владе. Његови позиви су наишли на одјек код грађана Црне Горе. Опозиционе странке су победиле на изборима са благом предношћу, а Здравко Кривокапић постао је премијер земље (главна особа у држави), који се позиционирао као верник Српске Православне Цркве и обећао да ће укинути антицрквени закон ако дође на власт. Овај закон до сада није укинут, већ су из њега уклоњене одредбе које прете Цркви. Митрополит Јоаникије је више пута учествовао у литијама, због чега је ухапшен и неколико недеља провео у затвору.

Са Црногорско-приморском митрополијом, а посебно са манастиром на Цетињу, где се одржало устоличење, митрополита Јоаникија везује много шта. Године 1992. био је именован за игумана Цетињског манастира и истовремено учитеља и главног васпитача новостворене Богословије „Светитељ Петар Цетински“. Од 1995. године вршио је дужност ректора ове богословије, а 1999. године је хиротонисан за епископа Будимљанског, викара Црногорско-приморске митрополије, и потврђен у дужности ректора Цетињске богословије. У Црногорско-приморској митрополији служио је до 2001. године, када је Будимљанско-никшићка епархија обновљена као засебна самостална јединица Цркве. Док је био на месту ректора, расколници из такозване „Црногорске православне цркве“ (ЦПЦ) су више пута покушавали да заузму Цетињску богословију. У фебруару 2021. године митрополит Јоаникије је био један од кандидата за избор Поглавара Српске цркве.

Још пре устоличења митрополита Јоаникија, на Цетињу су почели да се појављују информације о претњама локалних националиста: Владици Јоаникију је наговештен покушај убиства, а верницима су претиле одмаздама. Председник Црне Горе Мило Ђукановић, на чију је иницијативу усвојен 2019. године антицрквени закон, оптужио је Србију за политизацију предстојећег устоличења, у томе да Београд „већ дуже време омаловажава црногорско самоопредељење“ и, заједно са националистичким странкама, захтевао да се устоличење не одржава на Цетињу, које је историјски и културни центар Црне Горе, већ у Подгорици, званичном главном граду земље. Као одговор, премијер Здравко Кривокапић је оптужио Мила Ђукановића за ескалацију тензија и рекао да „председник Црне Горе треба да сноси  одговорност за све грађане, а не само за своје бираче„.

Сам Здравко Кривокапић је одбио да учествује у устоличењу, објашњавајући ово овако: „Нећу ићи, не зато што не желим или немам разлога. Не желим да моје присуство изазове негативне реакције и постане изговор за нежељене догађаје “. Можда је ово била уравнотежена одлука, смишљена да донекле смири ситуацију, али Кривокапић је жестоко критикован. Тако је један од лидера политичког блока „Демократски фронт“ Андрија Мандић рекао да је, када је постао премијер, Кривокапић изневерио своја обећања да ће подржавати канонску Цркву.

„Управо смо на молбу Цркве пристали да му дамо прво место на листи коалиције. Неки људи у Цркви су веровали да ће бити потпуно одан Мајци Цркви и да ће учинити све што СПЦ од њега очекује. Нажалост, Кривокапић је то одбио. Мислим да му је сада важније оно што му говоре у неким западним амбасадама него мишљење јерараха његове православне цркве ”, – рекао је А. Мандић у једном интервјуу. Ако се будемо сетили да је З. Кривокапић у јуну 2021. године у последњем тренутку одбио да потпише Споразум са Српском Црквом, онда мишљење које је изнео А. Мандић не изгледа неосновано. Тада је Српска црква проценила одбијање потписивања споразума као „чин отворене дискриминације„.

Организација нереда

Уочи дана устоличења митрополита Јоаникија, националисти, које је, према тврдњама локалних медија, координирао председник М. Ђукановић, блокирали су све путеве на Цетињу, инсценирали нереде и сукобе са полицијом. Један од подстрекача нереда био је Веселин Вељовић, који је до децембра 2020. године био директор црногорске полиције, а сада је саветник председника М. Ђукановића. Ухапсила га је полиција, али се не зна хоће ли бити кажњен.

Да растера демонстранте, полиција је употребила сузавац, али то није помогло. Барикаде су стајале, и на дан устоличења Цетиње је остало блокирано. Патријарх Српски Порфирије и митрополит Јоаникије су морали да у град дођу хеликоптером.

Упркос протестима, устоличење се ипак одржало. Прослави су присуствовали представници Украјинске Православне Цркве: Митрополит бориспиљски и броварски Антоније и Митрополит тернопољски и кременецки Сергије.

Приликом уручивања скипетра митрополита владики Јоаникију, патријарх Српске Православне Цркве Порфирије је рекао: „Наша црква је изабрала вас. И са овим светим делом нисмо дошли овде да нешто однесемо, некоме запретимо, или, не дај Боже, украдемо. Дошли смо да извршимо свето дело вашег устоличења на место архијереја ове богоспасаване епархије “.

У свом говору митрополит Јоаникије је изјавио да ће водити политику независности Цркве од државе и немешања у политичке послове. Владика се такође извинио због нереда и поступака радикала, које је дефинисао као „вештачке поделе у друштву“, за чије ће превазилажење требати времена.

Протесте радикала приликом устоличења митрополита Јоаникија коментарисао је председник Србије Александар Вучић: „Део западних снага у региону доживљава Српску православну цркву као Руску православну цркву на територији бившег СССР-а. Као што је потребно уништити РПЦ на територији Украјине, неких земаља Централне Азије (иако им то није пошло за руком), тако и Српска православна црква мора бити уништена “.

Видео снимци и слике са Цетиња, где су специјалне јединице посебним штитовима заклањале Патријарха Порфирија и Митрополита Јоаникија од снајпера, пролетели су по свим водећим медијима. Напуштајући Црну Гору, Поглавар Српске Цркве је потврдио да поступци снага безбедности нису били сувишни: „Срећан сам веома јер смо извршили дело Цркве, устоличили митрополита по вољи Цркве и народа ове епископије, народа који дубински воли Светосавску Цркву. Али сам и више него тужан, чак ужаснут чињеницом да су у видокругу били неки људи који су тај чин љубави према свима намеравали да спрече снајперском пушком.“

Реакција ПЦУ и украјинских званичника

У Украјини су догађаји око испада црногорских радикала коментарисани недвосмислено – кажу, патриоте протестују против „окупационе цркве“. Чињеница да је недавно половина становништва главног града Црне Горе редовно присуствовала литијама ових „окупатора“ никоме није сметала.

Например, украјински конзул у Црној Гори Михајил Шматов је подржао акције радикала. Ситуација на Цетињу, где су представници националистичких покрета и расколничке „црногорске цркве“ протестовали са заставама и симболима Црне Горе, подсетила га је на Евромајдан 2014. године и борбу против „руског света“ у Украјини.

„Узгред речено, ово је још једна лекција за Украјину. Како „руски свет“ користи религију, спорт и било шта друго у своје сврхе. Све је политика када је у питању земља-агресор. Морамо ратовати на сваком фронту ”, – написао је конзул на својој Facebook  страници.

И на неки начин Шматов је био у праву. Црногорски расколници су активно учествовали у нередима и охрабривали радикале колико су могли. А ово је прилично подсећало на Евромајдан, где су унијати и украјински расколници марљиво распиривали протестна расположења међу активистима. На пример, црногорски „владика“ Бојан Бојовић објавио је на свом Фацебооку фотографију на којој се „херојски“ суочава са црногорском полицијом. Нису ли то  слике из центра Кијева 2013.-2014.?

Бојовићеве акције су  наишле на топао одјек међу украјинским расколницима. „Владика“ Габријил Кризина је на својој Фејсбук страници поставио видео-коментар Бојовича, где је устоличење митрополита Јоаникија назвао „срамотом“ и „окупацијом Цетиња“. Кризина је своју публикацију пропратио речима: „СПЦ нема будућности у Црној Гори, баш као ни РПЦ у Украјини, јер не можеш  људе заварати лажима“.

„Благочини“ ПЦУ у Черновцима Иван Маковеј написао је у коментарима Кризини да лично познаје Бојовића, вођу црногорских расколника Дедејића и да са њима су „много прошли заједно“.

Спикер ПЦУ Иван (Јевстратије) Зорја је рекао да је митрополит Јоаникије наводно негирао постојање црногорске нације: „Срби под заштитом специјалних снага намећу Црногорцима јерарха, који сматра да црногорска нација не постоји.“ Такође, коментаришући долазак владика на Цетиње хеликоптером, Зорја је заједљиво упитао: „Па ако „Црногораца нема“, од кога се тако чврсто чувају српског патријарха и његовог јерарха?“

У свему овоме је занимљиво то да ПЦУ жуди за признањем од Српске Цркве. Када је патријарх Порфирије постао Поглавар СПЦ, Сергеј Думенко му је одмах упутио честитку, коју је Амбасада Украјине у Србији пресликала на све своје налоге на друштвеним мрежама. Штавише, Думенко је чак доспео до великог понижења након скандала са истим Бојовићем, који је у Црној Гори идентификован на фотографијама са „богослужења“ ПЦУ у Кијеву. Сергеј је написао писмо Митрополиту црногорско -приморском Амфилохију (претходнику Јоаникија), у којем се извинио због „саслужења са црногорским расколником“, објашњавајући овај инцидент „немаром и непажњом“.

Ипак, као што видимо, ПЦУ је већ заборавила на скандал са Бојовићем и свом снагом подржава своју црногорску „браћу“. Да ли су заиста одустали од пожељног признања од стране Српске Цркве?

Шта даље?

Шта све ово значи за Црну Гору? Зашто су тако оштри и релативно бројни протести постали могући у земљи у којој је не тако давно до половине становништва ишло на литије у знак подршке Српској Православној Цркви?

Као прво, национални радикали се не баве превише питањем: подржава ли их већина грађана или не. Они разрађују свој дневни ред, не обраћајући пажњу на то како ће друштво проценити њихове поступке.

Као друго, садашњи председник М. Ђукановић, који је отворено подржавао нереде и чак се лично придружио демонстрантима, веома је забринут за своје личне перспективе да буде на месту председника. Према Уставу, Црна Гора је парламентарна република и председник у њој има углавном церемонијална овлашћења, али ово место вам омогућава да утичете на политику преко политичких партија. Управо је то био случај последњих 30 година пре недавних избора: Ђукановић је био де факто владар земље, без номиналних овлашћења. Али 2023. године његов председнички мандат ће истећи и биће озбиљне борбе за прилику да се изабере за нови мандат. Због тога је за М. Ђукановића изузетно важно да своје бирачко тело одржава у доброј форми и да се с времена на време јави гласним акцијама и изјавама.

Као треће, позиција премијера земље, са реалним овлашћењима, Здравка Кривокапића, веома је несигурна. Он не представља ниједну странку, већ га је изабрала широка коалиција странака која се ујединила против М. Ђукановића. Ова коалиција има само 1 глас више пред присталицама М. Ђукановића у парламенту. Стога, сваки немир, свака дестабилизација унутрашње политичке ситуације може уништити ову коалицију и довести до освете националистичких снага у Црној Гори. Штавише, З. Кривокапића сада критикују и опозиција, и његови сарадници. Први због наводно просрпске и проруске политике, а други због неиспуњења обећања, укључујући и подршку Српској цркви.

Ова нестабилност владајуће коалиције доприноси чињеници да ће се у Црној Гори наставити оштра политичка борба. Националисти ће поткопати ситуацију и покушати уништити владајућу коалицију. Нажалост, Црква и верска осећања грађана користе се за дестабилизацију ситуације. Остаје да се надамо да ће уз Божију помоћ нови митрополит црногорско-приморски Јоаникије успети да сачува Цркву од увлачења у политички сукоб.

Озвучују се чак и мишљења да су нереди на Цетињу – покушај организације својеврсног црногорског Мајдана, а устоличење митрополита Јоаникија само је изговор. У сваком случају, блокирање путева, паљење гума и претње физичким насиљем – политичка је акција националистичких снага која може да доведе и до позитивних, и негативних резултата за њих. Све ће зависити од реакције црногорских власти, З. Кривокапића и његовог кабинета министара. Ако ће сви учесници нереда строго одговорити  пред законом, положај националиста ће значајно ослабити. Овом приликом се може и очистити бирократски апарат од присталица М. Ђукановића. Ако ово не уследи, а има много детаља који управо на то указују, онда ће национални радикали осетити своју некажњеност и наставити са својим испадима.

Паралеле са Украјином

Црквена ситуација у Црној Гори има директну пројекцију на Украјину. И ту, и тамо су власти  створиле расколничке организације: у Украјини – Православна црква Украјине, у Црној Гори – Црногорска православна црква. Ту и тамо, власти уз помоћ антицрквених закона покушавају да одузму Цркви имовину. Ту и тамо национални радикали организују застрашивања. Истина је да је Украјина далеко испред Црне Горе по питању признавања расколника од стране Цариградске патријаршије. Такође треба напоменути да су масовни протести православних верника против антицрквеног закона у Црној Гори у одређеној мери послужили као пример украјинским верницима. А чињеница да је као резултат ових протеста политички тим М. Ђукановића изгубио власт, послужила је као добар разлог за размишљање оних на власти у Украјини: хоће ли угњетавање УПЦ довести до пораза у следећим изборима.

Окрутно деловање црногорских радикала, нажалост, послужиће као пример украјинским радикалима. Због тога се повећава вероватноћа било каквих провокација против архијереја, свештенства и верника УПЦ. Требало би очекивати пораст „мржње“ упућене УПЦ у медијима. Али понављамо још једном, ситуација са немирима у Црној Гори још није решена, још није јасно колико озбиљна буде реакција власти, а све ове околности ће имати одређени утицај на стање у Украјини. У сваком случају, верници УПЦ морају бити спремни да се заузму за своју Цркву и пруже Њој подршку у свим облицима који су предвиђени законом.

ИЗВОР: https://spzh.news/rs/zashhita-very/82448-besporyadki-nacionalistov-v-chernogorii-i-projekcii-na-ukrainu