- Створен је систем који се може подносити само до одређене границе.
- Створен је систем који човека доводи у такво стање да га успављује и спречава да буде будан.
- Створен је савршен систем који човеку онемогућава да изражава побожност према благодати Свете Тројице.
- Створен је систем због кога многи људи не могу ни да се моле нити да воде духовну борбу пред благодаћу Божјом.
- Створен је систем који човека води ка провалији, води га у пропаст и, изнад свега, води га ка губитку душе, што многе душе не разматрају озбиљним судом своје савести.
- Другим речима, савест човека који долази до покајања јесте она која ће се супротставити том систему, пружити му отпор и срушити га.
Сада, када неме и безгласне ствари пустоше душу, време је да се сае потпуно контролисан систем који успављује човека, како не би био будан и како не би могао чак ни да се моли. Зато влада тишина, нико не говори, иако се човек води у пропаст.
Народ је у стању летаргије. Не може да приђе онима које бира и трпи да њиме управљају. Свуда постоје ауторитарност и егоизам, свуда постоји наметање. Нема слободе човека, слободе душе, слободе мисли. Многи духовници приликом исповести дају погрешна усмерења.
Преношење божанске речи човековој души одвија се на миран начин, уз молитву и одговарајуће божанско знање. То доноси покајање.
Правилно духовно исправљање поправља човекову душу, али и сам духовник мора да преиспитује себе и да прихвата да други преиспитују њега. Наша душа треба да постане буктиња покајања, како би се у нама угасио грех. Бог је милосрдан, Бог има љубав и Бог поседује спокојство смиреноумља.
Не мислимо на свога ближњег, на свога брата; имамо своје „хоћу” и своје „ја”, гледамо како да истакнемо себе, чинимо оно што не би требало, не кајемо се и не исправљамо себе.
Данас се дешава велико отпадништво од Божје благодати, отпадништво које човек и не разуме.
Бог не даје своју благодат души на силу. Душа мора да Га призове и мора да жели да буде близу Бога, јер је Бог благородан.
Ђаво покушава да у душу која се бори унесе неред.
Када паднемо, треба да се покајемо и поново устанемо. Ако се покајемо из дубине душе, долази спасење душе и њен одлазак у небески рај. Божји пут је бескрван, то је пут на коме нема страха нити притиска. То је пут који ништа не намеће.
Благодат Свете Тројице, небеска војска и светитељи заштитиће и нас и земљу; заштитиће све од свакога зла. Не треба да осећамо панику, узнемиреност или тугу, већ радост. Доћи ће очишћење и истина ће заблистати.
- јул 2026. године
Данас, када изгледа да је све мирно, данас, када изгледа да се све одвија уобичајено, у времену кроз које човечанство пролази на земљи, све што се дешава показује да се врши пустошење сваке душе — пустошење душе која живи неодговорно, људске душе која заузима неодговоран став према стварима овога света. Данас влада велика неодговорност: незаконито је постало законито, а оно што је законито, према људском расуђивању, постаје незаконито.
Управо то треба да знате, јер постоје неме и безгласне ствари. Све оне уносе пометњу у свет и окрећу га наглавачке.
За данашње човечанство постоји велика опасност од немих и безгласних ствари које су ушле у људски живот, а које је створило човеково отпадништво од божанске благодати Свете Тројице. Све је то изазвало овај велики неред.
У целокупној ситуацији у којој данашњи човек живи, бори се и труди, али се удаљава од онога што је стечено и истински вредно у животу, створен је потпуно контролисан систем. Створен је систем који се може подносити само до одређене границе. Створен је систем који човека доводи у такво стање да га успављује и спречава да буде будан. Створен је савршен систем који човеку онемогућава да изражава побожност према благодати Свете Тројице. Створен је систем због кога многи људи не могу ни да се моле нити да воде духовну борбу пред благодаћу Божјом.
Створен је систем који човека води ка провалији, води га у пропаст и, изнад свега, води га ка губитку душе, што многе душе не разматрају озбиљним судом своје савести. Другим речима, савест човека који долази до покајања јесте она која ће се супротставити том систему, пружити му отпор и срушити га.
То је потпуно контролисан и у потпуности устројен систем, осмишљен да човек падне у идолопоклонство чак и у свакодневном животу. Сада је све утихнуло. Нико ништа не говори, а не говоре ни одговорни, ма са које стране долазили. Народ показује да учествује и да прихвата целокупно такво стање. Данашњи свет прихвата и непрестано прихвата. А када постоји прихватање, то значи и учествовање, односно да се слажемо са свим оним што се дешава.
Духовно преиспитивање човекове душе многим душама данас изгледа непристојно и сматра се да није у складу са Божјом благодаћу. Када се преиспитује човекова духовна савест, када се испитују дубине човекове душе, то се сматра неприкладним начином и нечим што није исправно. Колико смо ми, данашњи људи, духовно непоучени! Колико смо непоучени и колико не знамо како треба духовно да напредујемо и шта је исправно да чинимо на свом животном путу, али и приликом извршавања својих духовних дужности, како бисмо добили опроштај грехова пре свога преласка у небеско царство?
Ова питања данас делују необично и праисторијски. Изгледа као да нису довољна и као да немају утемељење у душама оних који их изговарају. Изгледа као да та питања не припадају нормалном животу, јер се у данашње време велики број људи бори за једну главну ствар, за један правац који је себи поставио — бори се за средства неопходна за живот.
Али шта је заправо смисао човековог рада у животу? „Радите и храните душе своје, радите и искупљујте грехе своје”, говори нам Господ. Другим речима, посредством рада — како због тога што се човек излаже напору, тако и зато што плодовима свога рада може да пружа љубав — човек се искупљује, а рад доприноси опроштају грехова. „Погледај на понижење моје и труд мој и опрости све грехе моје”, каже Давид. И Господ говори: „Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за живот вечни” (Јн 6, 27).
Човек, дакле, не ради само зато да би обезбедио свакодневни живот својој породици, да би помогао својој породици, напредовао кроз живот и испунио породичне обавезе. Изнад свега, треба да чинимо дела ради својих душа. А то су духовна борба и духовне дужности пред благодаћу Светог Тројичног Оца и Бога нашега.
Питање рада треба разумети у наведеном оквиру: радимо како бисмо одржали своје душе у животу и испунили своје обавезе. Радимо свесни да се од нас тражи и рад на нашој духовној борби. Труд који улажемо радећи не сме, под изговором потребе за преживљавањем, да буде одвојен од јединог циља нашег живота. Не треба да обављамо посао који је супротан борби за наше спасење.
Данашње човечанство запало је у летаргију, у стање изгубљености и удаљавања од истинске природе коју је створио наш Творац, Свети Тројични Отац и Бог наш. Данашњем човеку тешко је да се супротстави, тешко му је да каже „не” и тешко му је да постави одређене границе у своме животу. Постоје тешкоће које многи људи занемарују. Не виде шта се заиста дешава. А изнад свега, бирају се управитељи и носиоци власти којима не може да приђе народ који их је изабрао, народ који их трпи.
Људи треба да разумеју да се све ово дешава како би се приступило следећем кораку. Свуда постоје ауторитарност и егоизам, свуда постоји наметање: „То ћеш радити, тако мораш да радиш; то ћеш радити, тако мораш да радиш.” Другим речима, не постоји слобода човека, не постоји слобода душе и не постоји слобода мисли.
Често и многи духовници приликом исповести дају погрешна усмерења, јер постоји проблем недостатка благодати и просветљења Светога Духа. Они се усклађују и саглашавају са многим стањима и многим стварима.
Изнад свега, међутим, треба нагласити да човек делује слободно и да му се не могу наметати строгост и ауторитаран начин поступања. Бог се пројављује у човековој души на начин који Он познаје, на начин који показује да воли своје створење — човека. Бог уноси божанску реч у човека управо на начин који открива Божју љубав.
Мирним начином и одговарајућим знањем, божанским знањем, преноси се божанска реч човековој души — души човека који жели да се покаје и жели спасење своје душе. Она се преноси посредством молитве и истинског суда душе.
Истински суд означава оно што је изречено и што је истинито и веродостојно. Зато тај појам и на суду означава праведну одлуку. Према томе, истински суд душе јесте одлука коју човек доноси о самоме себи, уколико је она искрена и истинита и ако изражава искреност његове савести. Душа која поштено преиспитује себе и не оклева да себе прекори и осуди због страсти које има и грехова које је починила постаје, посредством молитве, пријемчива за божанску реч — реч која души доноси покајање, обнову и спасење.
Божанска реч преноси се посредством божанског семена души која жели да се покаје. Изнад свега треба да знате да правилно духовно исправљање поправља човекову душу, али и сам духовник мора да преиспитује себе и да прихвата да други преиспитују њега. Он, дакле, треба да савлада егоизам, своје „хоћу” и своје „ја”, како би се то пренело и у душу духовног детета, духовног човека који жели да осети божански укус спасења душе — божански укус који потиче од благодати Свете Тројице.
Многе душе прихватају, а многе не прихватају. Такав је данашњи свет, као што је био и некада, јер и рај прима душе, али их прима и пакао. Душе, дакле, прима и једна, добра страна, али и друга, лоша страна. Треба да разумемо да постоје и рај и пакао. Имамо право и слободу да изаберемо шта желимо.
Уколико желимо рај, треба да изаберемо кротост, спокојство, љубав, покајање и, изнад свега, добра дела пред благодаћу Свете Тројице, пред благодаћу Светог Тројичног Оца и Бога нашега. Треба да чинимо добра дела како би нас добро задесило, да имамо добру намеру и доброту душе.
Ако желимо да следимо проходнији, широки пут, тада у животу желимо много тога и не мислимо на свога ближњег нити на свога брата. Не мислимо ни на кога и чинимо оно што не би требало. Све рушимо и газимо како бисмо ми били добитници у животу. Газимо све људе и не дозвољавамо им ни да дишу, само да бисмо ми били на добитку.
Имамо своје „хоћу” и своје „ја”, гледамо како да истакнемо себе међу људима и тражимо сопствену земаљску славу. Чинимо све како бисмо прекорачили границе Божје благодати, чинимо оно што не би требало, не кајемо се, не исправљамо себе и не желимо прави пут према благодати Свете Тројице. Ту се, природно, суочавамо са великим проблемом — следимо пут који води у пакао.
Управо оно што човек изабере током свог земаљског живота — то ће и окусити. Којим год путем да крене у свом земаљском животу, на том путу унапред окушава и оно што ће потом уследити. То треба да знамо како бисмо разумели и на који начин треба да се кајемо. Ко иде Божјим путем, иде уским путем. Ко иде путем подземног духа, ђавола, пред собом има широк и отворен пут, са многим уживањима и лагодним животом на земљи, али након њега следи огњени пакао, уместо вечног Царства. Зато нас је Бог оставио слободнима да изаберемо којим путем треба да кренемо.
На данашњем путу којим човек иде видимо да неме и безгласне ствари управљају светом и запажамо необичне појаве. Све се гази и поништава, установа породице је разорена, а породице постоје још само на папиру. Погажен је и однос између родитеља и деце, свако чини шта жели. Ако ствари посматрамо са политичке стране и са становишта закона, свако доноси законе какви му падну на памет. Ако посматрамо питање вере, многи се изјашњавају као атеисти, многи као сатанисти, многи као следбеници дванаестобоштва, а многи као припадници других религија, иако су крштени православни хришћани. Ми, данашњи људи, не знамо више ни на чему стојимо ни где се налазимо. Догађа се велико отпадништво од Божје благодати, отпадништво које човек не разуме.
Међутим, пут је отворен да духовно преиспитамо своју душу, да духовно преиспитамо своју савест и да се вратимо благодати Свете Тројице.
Управо то треба веома добро да знате. Ове речи треба дубоко да урежете у своје памћење, а ова усмерења треба дубоко да утиснете у свој ум, како би се пробудила ваша духовна савест. Благодат Свете Тројице, изнад свега, жели да управо то разумете. И опет, све се односи на људе који желе да буду просветљени.
Бог не даје своју благодат души на силу. Душа мора да Га призове и мора да жели да буде близу Бога, јер је Бог благородан.
Нечисти, завидљиви и човекоубилачки ђаво долази свакој души која се бори, како би у њој чинио своја дела и унео свој неред.
У ономе што предстоји човечанству долази до великог раздвајања — кукољ се одваја од жита. Управо то треба да разумемо. Православни хришћанин који се каје, покајник, треба да води борбу онако како треба и да чини оно што може. Али мора да зна једно: душа која се каје прибраја се житу, док егоиста и гордељивац, који ништа не жели да прихвати и све гази и поништава, одлази са кукољем.
Дакле, имамо могућност избора. То је љубав Божја: Он нам оставља слободу да изаберемо шта ћемо чинити, шта ћемо говорити и како ћемо то изговорити. Тако човек треба да живи — у слободи Божје благодати, у слободи Свете Тројице, у слободи и благодати Раја, како би имао обиље светлости, како би видео светлост, унапред окусио светлост и примао храну из Светог царства Светога раја. То је благодат Божја.
И у свему ономе што долази, због чега многи људи стрепе, многи чезну, а многи се плаше, треба да знамо једно: човека данас само једно спасава, само једно га одржава, само једно га учвршћује, само једно му је стуб на земљи, а потом и стуб на небу — покајање из дубине душе, покајање које води очишћењу душе.
Покајање разоткрива све грехе и брише их посредством исповести, молитве, светог причешћа и редовног одласка у цркву. Управо то треба да постане човекова душа — буктиња покајања, како би се у њој угасио грех. То треба да разуме свака људска душа, то треба да осети свака људска душа и то човек треба да носи у својој савести.
Знајте да ће у свему ономе што долази Бог непосредно деловати. Знајте да ће Његово деловање бити чудотворно, како би дошло до одвајања кукоља од жита. Кукољ ће нестати, а остаће чисто жито, односно човек који се каје. Јер цео свет данас живи у греху, као што је одувек живео у греху, али је благодат Свете Тројице, благодат Светог Тројичног Оца и Бога нашега, послала Владику и Сина Његовог, Господа нашег Исуса Христа.
Он се родио међу нама на земљи, ходао је земљом, био распет и узео је на себе све грехе света, које и даље узима на себе. Васкрсао је и васкрсао цео свет; васкрсао га је Вечни Живот. Сишао је у Ад, где је Владика, Господ наш Исус Христос, видео Адама и Еву и узвео их у Рај, показујући да је Бог милосрдан, да Бог има љубав и да Бог поседује спокојство смиреноумља.
Он је Свеблаг и Свемилостив. Владика, Господ наш Исус Христос, показао нам је пут покајања тиме што је опростио Адаму и Еви.
Управо то треба да знамо: покајање нам показује да, када се кајемо из дубине душе, долази и спасење душе у небеском Рају. Чак и ако паднемо, треба да се покајемо; чак и ако паднемо, треба поново да устанемо. Ако паднемо у грех, треба да се исповедимо, да добијемо опроштај и да дођемо у Небеско царство.
Бог нам је дао један пут и њега треба да следимо, јер је то савршен пут. То је бескрван пут, пут на коме нема страха.
То је пут без притиска. То је пут који ништа не намеће. Сам Отац, наш Творац и Саздатељ, објашњава нам шта треба да чинимо. Он нам је то записао у Светом и Свештеном јеванђељу и у Светом писму. Свети оци Цркве преносе нам то посредством божанске речи, а о томе говоре свети пророци, свети апостоли, свети равноапостоли, свети мученици и свете мученице.
Данашњи човек треба да схвати да је Бог љубав, али ми треба да се трудимо ради Божје љубави, а не ради своје љубави. Једно је људска љубав, а друго је љубав Божја. Човек треба да дела у правцу Божје благодати. Управо то данашњи човек треба да разуме, то треба да осети и то треба да чини.
Треба да знамо да ће у данашњем животу којим човек живи и у свему ономе што долази постојати само један заштитник: благодат Свете Тројице и целокупна небеска војска и сила Светог Тројичног Оца и Бога нашега, заштитница земље и целокупне васељене. Она ће заштитити човека који се каје.
Догађаји напредују и све ће наставити да се одвија. Треба веома добро да разумете: потребно је покајање из дубине душе, покајање из дубине срца, покајање устима и душом, као и покајање и љубав према ближњем. Волите свога непријатеља као самога себе, како бисте дошли у Божанско и Небеско царство, у Божанско спасење.
Све ово што се одвија догађа се како би наступило божанско очишћење, како би слава Светог Тројичног Оца и Бога нашега дошла у читав свет и како би се православље проширило по целом свету. То треба веома добро да знате.
Благодат Свете Тројице, Свети Тројични Отац и Бог наш, Владика, Господ наш Исус Христос, Пресвета Богородица, Мајка целога света и Богочовека, Владике и Господа нашега Исуса Христа, свети арханђели и сви светитељи и светитељке заштитиће човека, заштитиће земљу и заштитиће све од свакога зла.
Не брините, не паничите и не будите тужни. Радујте се због свега што се догађа, јер ће наступити велико очишћење, очишћење у славу Светог Тројичног Оца и Бога нашега. Истина ће заблистати. Истина ће заблистати на свим крајевима земље. Постојаће једна вера и сви ће поверовати у Владику и Господа нашега Исуса Христа.
Управо то треба да знате. Имајте стрпљења и истрајности и будите спремни чак и за мучеништво и исповедање вере.
То треба да разумете, то треба да осетите и то треба да видите. Изнад свега, треба да знате да ће онај ко се буде кајао и живео онако како одређује благодат Свете Тројице, онај ко буде живео онако како одређује Свети Тројични Отац и Бог наш, када дође Други Христов долазак и када стане пред Суд, примити награду спасења своје душе.
За то данашњи човек треба да се бори. Зато данашњи човек треба да буде близу благодати Светог Тројичног Оца и Бога нашега, близу свете исповести, светог причешћа, молитве и одласка у цркву, близу доброте и благости. Волите једни друге.
У свим догађајима који долазе знајте да ће вас благодат Свете Тројице заштитити и просветлити, како бисте знали шта треба да чините и како то треба да чините, у векове векова. Амин.
Ова порука долази посредством молитве и посредством Светог пророка Илије Тесвићанина, у векове векова. Амин, амин, амин.