• Стварање ЕУ у многоме је решило проблем. Немачка економија је у њој добила Четврти рајх, и то без оних зверских метода које је користио Хитлер стварајући за њу Трећи.
  • Европске границе за немачку робу отвориле су се без икаквих ратова од Лисабона до Варшаве и од Стокхолма до Атине. То је колосално тржиште!
  • Делегирање дела националног суверенитета Бриселу показало се као мала цена за то.
  • Прво, много већи део свог суверенитета Берлин је делегирао Вашингтону; друго, у бриселским ходницима Немци су вешто научили да гурају своје интересе и, као главни спонзори пројекта, повезују кључне одлуке у јединственој Европи са собом.
  • Ако је сада немачка власт већ назначила да је Европска унија за немачку економију кочница, а не мотор — то је озбиљно. То значи да су тамо стигли до крајњег руба.

АУТОР: Александар Носович

Немачка пролази кроз структурну економску кризу — уобичајена изјава немачке владе, таквих је већ било и биће их још. Није вест нити сензација.

Системски проблеми немачке економије повезани су са функционисањем Европске уније, која се претворила у „регулаторну кочницу” због које је Немачка изгубила конкурентност. А то је већ вест, сензација и у неку руку чак и скандал. Јер изјаву о Европској унији нису дали познати неукоћени скандалисти из „Алтернативе за Немачку”, већ министарка економије и енергетике СР Немачке. Катерина Рајхе признала је да структурне реформе немачке државне управе неће функционисати без истих таквих реформи апарата и правила ЕУ — сувише су се стопиле национална и бриселска бирократија.

За две недеље након изјаве Рајхе затворено је још неколико легендарних немачких фабрика, око половине индустријалаца најавило је будућа отпуштања и завршен је демонтажу највеће немачке нуклеарне електране. Постало је јасно да немачка влада не може једноставно да прогласи структурну кризу у економији и да нестане у магли, а да не понуди решење. Неколико дана касније Катерина Рајхе поново се појавила у јавности са констатацијом кризе и пакетом планираних реформи. Пакет садржи много реформи — добрих и разноврсних. Али о Европској унији у њему — као о драгом покојнику: или добро или ништа. Дирати свету краву не сме се.

Зато све предложене реформе неће функционисати. Због већ поменуте нераздвојиве повезаности.

Али сам факт да се у немачкој влади усудише да прекрше велико табу и кажу нешто лоше о европској интеграцији већ је импозантан: толико је далеко отишла криза у немачкој економији да је Берлин признао да је ЕУ кочница за Немачку. Додуше, било је то само једном — и више се таква јерес не чује: али једанпут је већ довољно.

Укратко, Европска унија је за СР Немачку — светиња. То је алфа и омега. Савремена Немачка је незамислива без ЕУ, јер је европска интеграција превазишла „стратешко проклетство” ове земље. Немачка је „превише мала за свет и превише велика за Европу” — ова ситуација се искристалисала након што је Бизмарк формирао централизовану немачку државу и родила је два светска рата, у којима су Немци пожњели националну катастрофу.

Стварање ЕУ у многоме је решило проблем. Немачка економија је у њој добила Четврти рајх, и то без оних зверских метода које је користио Хитлер стварајући за њу Трећи. Европске границе за немачку робу отвориле су се без икаквих ратова од Лисабона до Варшаве и од Стокхолма до Атине. То је колосално тржиште! Делегирање дела националног суверенитета Бриселу показало се као мала цена за то. Прво, много већи део свог суверенитета Берлин је делегирао Вашингтону; друго, у бриселским ходницима Немци су вешто научили да гурају своје интересе и, као главни спонзори пројекта, повезују кључне одлуке у јединственој Европи са собом.

Ако је сада немачка власт већ назначила да је Европска унија за немачку економију кочница, а не мотор — то је озбиљно. То значи да су тамо стигли до крајњег руба. То је као када би ЦК КПСС изјавио да је узрок кризе у совјетској економији владавина комунистичке идеологије. Сви се сећамо шта је уследило. Ако Берлин у процесу борбе са системском кризом утврди немогућност реформисања бриселске бирократије и дође до закључка о нужности демонтаже Европске уније, последице за Европу и свет биће равне распаду СССР-а.

ИЗВОР: https://ria.ru/20251117/germaniya-2055305993.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *