Пишем уз прозор манастирски, уз светлост која је на измаку. Небо у предвечерје, према западу, добија благо ружичасту боју. Ветар започиње свој ковитлац изнад светиње, увек у исто време. Са јаким и упорним ветром овде почиње и завршава сe дан. Када се ковитлац смири, као по прећутном договору ветра и птица, и оне се спремају за починак. Замукнe тада и птичји пој.

Са првим мраком се затварају, а у 21,30 часова, закључавају се тешка манастирска врата. Изван зидина Пећке Патријаршије је скромно полицијско обезбеђење. Обично је сада – ту, по један полицајац такозване Косовске полицијске службе.

У опчињености небеском љубављу истекне цео монашки живот. Наша велика светиња вековима слави Господа. И заиста, осећа се овде тајанствени мир. Спокој. Као када заћуте и време и људи. Осећај – да сте, овде, од свега заштићени. Само усковитлани ветар и Пећка Бистрица настављају песму о небу, земљи и временима.

Свети Арсеније, наследник Светог Саве

Пун Месец излази. Већ се назире изнад крова манастирске цркве.

Септембарско вече. Овде се јесен наслућује. И осећа.

У тишини, у манастирском полумраку и благој светлости кандила, почивају наши патријарси и архиепископи, писци, неимари и чувари наше земље на Небу.

А напољу – свежина.

Монахиње полазе на вечерњу службу.

Куполе древног манастира утапају се у сивкасто-црвенкасто небо. Од судара месечевих зрака по ивицама купола тиња пламена боја…

Долази још једна ноћ на окупираном Косову и Метохији.

Ветар у таласима наноси мирис јесењег раног цвећа и дах околних шума, у које Србин више не залази, иако су његове… и ко зна када ће.

Чује се рика тек помужених крава и по која реч момака из штале.

Тече монашки живот и молитва.

Жубори Бистрица.

Ветар и даље фијуче.

Звезде светлуцају.

Ноћ се уселила у порту, конак, цркву, планине и потмуле шуме Руговске клисуре.

Откуцава манастирски часовник. Кандило трепери у соби.

Негде у даљини се чују ћукавци и косови.

Месец се успео изнад самог Космета. Звезде се расуле по васцелом небу. Божански слап пада над Косовом и Метохијом, у којој ниједна ноћ није спокојна. Једини спокој човек, овде, осети када је у молитви.

Косово и Метохија је место највеће молитвености. Теку одавде ка небу молитве…

Теку и… Бистрица, Ибар и Лаб и Ситница…

Тече време… и ми кроз време…

АУТОР: Биљана Живковић

Септембар 2017.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *