• Тешко је рећи сада, каква ће бити последица ове нове страсти у Русији: у нашим прилично слабим духовним условима, морамо предати ток ових ствари Суду Божијем, Који ће открити тајне у време које Он зна.
  • Ми ћемо само памтити упозорење Апостола Павла: „И не пристајте на безродна дела таме!“ (ЕФ. 5:11)

АУТОР: Георгије Шевкунов

У протеклих неколико година, наша земља је била сведок не само бурног друштва и економских шокова. Могуће је да без страха од погрешке, приметимо, да је данас пажња свих привучена психичким и духовним појавама, које имају велики утицај на појединачну и колективну свест. Пре свега, морамо поменути директне ТВ преносе емисија, са различитим исцелитељима и врачарима, које медији називају „представницима алтернативне медицине“.

Програми са ТВ исцелитељима окупљају приличан број људи испред ТВ екрана. Судећи по ентузијастичим коментарима, ове емисије, поред специјалних ефеката, представљају скоро само израз друштвеног оптимизма данас. И последице, али и сама процедура ових емисија јесу веома упечатљиви. Изјављује се да је до сада било исцељено на стотине људи, од старих и неизлечивих болести. Атмосфера у телевизијским студијима изазива емоционални стрес код много људи, посебно када исцељени људи показују „чудо исцељења“ на бини.

Морална позиција „нетрадиционалних доктора“ је једногласна и јасно исказана од њих: љубав према људима, доброта, добронамерност према свима. Наглашава се да је њихов главни циљ не физичко, већ духовно здравље личности. Они уверавају да ће уз помоћ њихових средстава, они учествовати у духовном опоравку нације.

Они не заборављају на Цркву. Скоро у сваком ТВ програму они наглашавају усиљено поштовање према Цркви и позивају на сарадњу. Неки врачари се називају Православним, одбијају да лече оне који нису крштени и траже да освештају своје дипломе „нетрадиционалне медицине“ у складу са ритуалом Цркве.

Скептицима и онима који покушавају да говоре о опасностима ових активности, они указују на исцељене људе и говоре: „Након свега, није важно ко исцељује и како, најважније је бити здрав“.

Да, здравље јесте велики благослов. Особа која га изгуби, а затим поврати, стварно задобија цели свет! Али ми, као Хришћани, не смемо заборавити на речи Спаситеља: „Јер каква је корист човеку ако сав свет добије а души својој науди?“ (Матеј 16:26)

Црква би радо благосиљала своју децу, да користи знање и вештине ових исцелитеља, као што благосиља многе медицинске подухвате, само када не би знала за духоне опасности које прате ова дела. Овакве ствари су биле знане већ дуго, из искуства Православне Цркве, дела Светих Отаца и Хришћанских апологета. Оне су исувише добро проучене, да би се могло погрешити у вези са њима.

Свакоме ко је икада присуствовао делу „очишћења“ кроз егзорцизам, довољно је да само баци један поглед, на људе који упадају у транс и, против своје воље, играју, смеју се или плачу, са циљем да схвати једну ствар: они се понашају управо као људи, који су поседнути од стране сила које се у Православљу називају демонима или тамним духовима. Више и не постављамо питање зашто сваки „исцелитељ“ истрајно заповеда пацијентима да буду још усиљенији, неприроднији: јер се у стању опсесије, људи могу понашати бесно и непредвидиљиво, ако их дух који управља њима, поседује у потпуности.

Као по правилу, особа која је далеко од Цркве, или у потпуности одбацује могућност утицаја духовног живота на наш живот, или схвата тај утицај на искривљени начин.

Света Православна Црква, поседује знање о духовном свету. Ово знање јој је дано Божијим Откровењем, кроз искуство Светих људи вере. Ово спасавајуће знање је довољно да би сваки члан Цркве, могао наћи свој пут у духовном свету и могао правити разлику, између добра и зла.

Ово питање је темељно проучавано од стране Руских људи Вере: Епископа Игњатија Брјачанинова и Теофана Затворника,, Оца Јована Кронштатског. Дотаћи ћемо се овог питања, само у вези са проблемом који нас се тиче.

Савремена наука трга за разумним бићима у удаљеним галаксијама, док је другачији свет много ближи човеку. Духовни свет потоји упоредо са физичким светом и садржи не само наш духовни живот: љубав, мржњу, мисли, страсти. Ово је такође свет и нематеријалних бића, која поседују независну вољу, интелект и могућности, које се не могу упоредити са способностима људских бића.

Насупрот физичком свету, духовни свет није морално неутралан. Ако се физички огањ може користити и за добро и за зло, бића духовног света имају или само добру или само злу вољу. Црква прве назива Анђелима, друге демонима, злим духовима. Обично нико не пита зашто су Анђели добри – то се подразумева. Питају зашто су демони зли. Такви су, јер су искривили своју природу, слично садисти који је изопачио своју природу и ужива у мучењу и убијању живих бића. И Анђели и демони могу утицати на мисли човека и надахнути га да чини неке ствари. О овоме ћемо говорити  касније.

Појава духовних бића у нашем материјалном свету је већ дуго познато. Свето Писмо доста говори о томе. Немјући физички облик, духовна бића могу узимати било какав облик, али увек онај облик, који су људи спремни да прихвате у свом стању развоја. Тако се у четрдесетим годинама двадесето века, када је човечанство било психолошки спремно за летеће тањире и сусрет са „марсовцима“, први НЛО појавио.

Без обзира колико су узбудљиве приче о њиховом појављивању и колико су запањујуће перспективе „контакта“ са њима, ипак ови НЛО-и и њихови „пилоти“ представљају иста, стара зла бића, која су варала наше претке, појављујући се као чудовишта са роговима и копитама, а сада се приказују њиховим образованим потомцима, опремљени у складу са „последњим достигнућима међупланетарног свемирског инжењеринга“.

Многи Западни научници су још одавно напустили хипотезе о ванземаљској природи НЛО-а. Одлучили су да проучавају, не стално нестајуће објекте, већ последице утицаја њихових додира са човеком. Постепено су се од својих радова о свемирском инжењерингу, приближили делима Светих Отаца Православне Цркве о духовном свету, о појави која се дешава на ивици духовног и физичког света, о међусобном прожимању ова два света.

Друга врста мистичког феномена и демонстрације јесте „полтергејст“ (покретања покрета без видљивог физичког узрока), када су пред очима полиције, научника и друштва демони показали таква недела, да је срамота за збуњене „истраживаче“ са високим научничким дипломама, који и даље не могу да схвате да су баш били исмејани!

Блажене појаве и дела Анђела су одвојена тема, и ми је се овде нећемо дотаћи.

Што се „исцељења“ тиче, лекари и даље проучавају утицај хипнотизера, окултних исцелитеља и врачара на организам човека. Као што је увек било у прошлости, време ће показати где је у питању чисто шарлатанство, где је тужно неразумевање људи, који се слепо мешају у духовни свет и у душе својих пацијената, где је служење злу и коришћење злих сила духовног света, са циљевима који су далеко од морала  и љубави према људима.

У сваком случају, поред духовних последица, којих ћемо се касније дотаћи, таква исцељења су увек пролазна и нестабилна, док је штета коју наносе човеку кроз цео његов живот, неупоредива са тренутним физичким олакшањем.

Врачари потврђују да је њихов утицај на особу у границама пприродних токова, да они само помажу да се активирају скривене способности човековог организма, иако то чине уз помоћ физичког утицаја. Чак су и древни људи говорили о великом исцељујућем утицају речи.

Исцељивање, стварно исцељење речју, које долази или од доктора, или свештеника или пацијенту блиске особе, увек је постојало, постоји и постојаће. Али оно не може бити исто за све, већ само лицем у лице, срцем уз срце. У случајевима, када су такви утицаји на особу у вези са овом или оном врстом тајног утицаја или тајног (т.ј. окултног) знања, онда су несумњиво повезани са разумним бићима духовног света, који су названи демонима од стране како Православних, тако и других „хришћанских“ исповедања, а експерименти чињени уз њихову помоћ су медијумистички или окултни.

Чињеница да милиони наших земљака откривају, за себе потпуно непознати утицај и да немају ни најмању идеју о њиховом пореклу и последицама изазива веома озбиљну бригу. Људи себе излажу најпрефињенијим и итекако психолошким и окултним експериментима и утицају најопаснијих сила духовног, менталног света.

Познате су различити облици медијумизма: од „призивања духова“ и таблама за призивање до полтергејста, „чудесних исцељења“, материјализације духовних бића и још опаснијих окултних трикова. Добро су познате последице за човека који је постао „мистички зависник“: ментални и емоционални поремећаји, озбиљне депресије, коначно самоубиство и злочин, почињен под утицајем демонских сила. Али највећа опасност је вечна смрт душе, ако особа не престане да буде у додиру са злим духовима и ако се не покаје.

Из тог разлога Свето Писмо строго забрањује додир са окултним светом: „Нека се не нађе у тебе… ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар који пита мртве. Јер је гад пред Господом ко год тако чини.” (5 Мојс. 18:10-12)

У сјајном делу америчког јеромонаха Серафима Роуза „Christianity and Religion of the Future“ о савременим окултним појавама читамо: „Медијм је особа која поседује одређену менталну осећајност која му дозвољава да буде оруђе и средство за показивање невидљивих сила или бића… Скоро све нехришћанске религије у великој мери користе дарове медијума као видовитост, хипнотизам, „чудесно“ исцељење, појављивање и нестајање предмета и њихово померање са места на место.“

Поред свега тога, разноликост облика свих медијумистичких сеанси има нешто заједничко: пасивност медијума са да себе у потпуности преда утицају спољашње силе која управља, без обзира какво име она може имати: природна способност, утицај „космичког фактора“, ванземаљци, долазак „духова мртвих“ или чак Анђела („Сам се сотона претвара у Анђела светла“ 2 Кор. 11:14).

Пасивност публике је такође пожељна, и зато су на окултним сеансама захтеви, да човек пусти мисли да лете и ухвати сва осећања која се појављују, прилично обични. Али за „развијеног“ медијума, пасивност публике није неопходан услов. Уз помоћ вежбања и личног потпуног потчињавања духу, медијум може постићи успешне разултате, чак и ако је на сеанси присутно мноштво скептика.

Неопходна спиритистичка атмосфера се обично прави вештачким методама, као на пример, певање песама, слушање тихе музике, чак и заједничка молитва. Сви присутни, хватају једни друге за руке, правећи на тај начин такозвани спиритистички или магични круг. Уз помоћ тако затвореног круга, сваки учесник обезбеђује одређену енергију, која се колективно преноси на медијума. Али само врло неразвијеним медијумима је потребан овај круг. (Отац Серафим Роуз)

Данас можемо лично бити убеђени да се магични круг може направити уз помоћ ТВ-а, као на пример, оно што се догодило у САД, раних седамдесетих са популарним (премда не дуго) ТВ исцелитељем Орал Робертсом ( у пољу лоших мистика, наше ново-појављене „звезде“ представљају само изашлу западну моду!). Овај Робертс је учинио „чудесно исцелење“ на ТВ-у са једином разликом у односу на наше локалне, „нетрадиционалне докторе“, што је коначно почео да назива окултне ствари, њиховим правим именима. Ускоро је зауставио своје експерименте, јер су уобичајене последице окултизма, почеле врло брзо да се појављују на бројним пацијентима.

Како се овај чудни, енергетски ланац развио? Можете приметити, да изгледа, да ТВ маговима није потребно ништа од нас: ми их не морамо слушати, чак ни схватити (знамо о случајевима утицаја на бебе, које не разумеју језик и када је ТВ искључен), ми не морамо веровати „исцелитељима“ и можемо их чак и отворено критиковати, али ако не искључимо ТВ, дајемо им оно што им је потребно – нашу пажњу! А остало ће бити узето и без наше воље!

Према једногласном мишљењу Светих Отаца, демони једино теже да задобију пажњу човека: ово су једина врата кроз која они могу ући у душу. Оци нам саветују да не слушамо никаква утицања злих духова, лили оне кроз које они делују, да не градимо духовни мост за њих, који повезује човека са спољашњим светом – то јест, њихову пажњу.

Поклањањем пажње, човек невидљиво учествује у вишемилионском спритистичком ланцу и постаје вероватно, не активни члан, већ проводник и учесник. А ово је довољно да се утиче на душу, а код неких људи и на тело, након чега се може појавити „узвишено, оптимистично расположење“ и „чудесно исцељење“ који се често догађа, уз помоћ прерасподеле енергије или унутар особе (један орган је исцељен на рачун другог), или међу људима који учествују у спиритистичком ланцу. И након овога, човек чврсто верује у медијума, одлучује да га прати у свему, а понекад постаје стварно „опседнут“ медијумом.

Систем масовног усађивања није нов. Знамо то добро, у облику идеолошког деловања. Заслађени обећањима свих могућих и немогућих користи, таква усађивања су изазвала добро познате несреће у историји наше земље. Сада говоимо о новом систему психолошки окултних деловања.

Посебно је опасно да систем таквих утицаја покушава да продре у светињу светиња, људске душе – дух. Само Хришћани могу схватити како ово ужасно може бити.

Из разлога што их је тако створио Бог, на душу и вољу човека немогуће је утицати од стране воље другог човека. Само духовна бића (Анђели или демони) могу предложити мисли души, али је на особи да их прихвати или одбије. Ово је велики дар од Бога, дар слободне, Богосличне воље.

Али ако особа вољно отвара пут снажном, психолошком утицају „специјалисте“, који има искуство у „усађивању“ или окултном знању, онда постепено ова, да тако кажемо, духовна брана, која штити душу од директног утицаја воље другог, бива уништена и човек постаје пријемчив психолошком утицају воље друге особе. Такав утицај, о коме особа не мора чак ни сумњати! Чак и „невина“ хипноза може уништити ова заштитна поља духовне грађе особе, да не говоримо о снажнијим и тајанственијим утицајима.

Јачање и прихватање окултних трендоава је увек праћено опадањем и слабљењем друштва. Садашњи „нови талас“ у нашој земљи постаје јачи, али још није задобио оне облике, које окултизам обично има, када сакупља неопходан број следбеника. Ови облици су – нови религиозни менталитет и антихришћанску активност.

Савремени ТВ магови не говоре ништа о кретању ка нивоу било каквих религиозних система. Али исто се дешава у бројним мистичким сектама и источним религијама. На пример, онима који почну са јога лекцијама, не говори се о њеној натприродној страни, већ само о здрављу, физичком и моралном савршенству. Штавише, све мистичко и окултно бива одбачено.

Али, само мало касније, они говоре својим „напредним“, перспективним и поузданим ученицима тајна учења. Већина остаје неука, која је прилично срећна са егзотичним вежбама, сленгом хиндуизма и схватањем њиховог значаја у „космосу“. Овде лежи права, скривена сврха иницијације.

Схватање само-значаја је усађено заједно са неопходном и бесмисленом бригом о здрављу, као и „љубави према људима“ и целој серији хуманитарних појмова, у корист „доброг и моралног“. Инспиратор источњачких и окултних учења знају добро, да гордост, сатанска гордост, коју називају „схватање само-значаја“, окреће свају добру ствар у ништавило.

Скоро сваки дан, чујемо са екрана мистичку терминологију: космизам, излаз у атрал, путовања у галаксије, контакти са ванземљцима, микрокозмос, итд. Већ можемо чути о синтези сваке духовности, а модерна реч „плурализам“ се користи у вези са речју „духовно“. Покушавају да привуку Православне ка плуралистичкој духовности, где ће место Христа Спаситеља, бити тик уз ТВ магове, источњачке гуруе и хуманоиде из летећих објеката.

„Исцељења“ су сигурно тек почетак! Увек почиње са грубим, материјалним, али делотворним. Настављање програма гледалаца ће видети будућност. Али темељ је постављен данас. Сада без сумње можемо рећи: током спиритистичких ТВ сеанси, људи недобровољно примају иницијацију из окултног света, примају окултне способности.

Мало је довољно за иницијацију. У другим временима и у другачијим нацијама, могло би бити праћено са обожавањем мистичких објеката, „полагањем руку медијума“. Учествовањем у „магијском кругу“ и чак читањем окултне литературе и гледању окултних експеримената.

Пример такве иницијације насупрот вољи човека, приказан је на ТВ-у не пре много времена. Девојка из Петрограда, показала је своје способности да привуче металне објекте, а она је задобила ову способност након што је била на истом таквом експерименту, на московском ТВ програму. На први поглед, таква врста способности изгледа безначајна, али циљ је исти: да привуче пажњу на таква „чуда“.

Мада су људи гледали много више узнемирујуће случајеве на ТВ-у. Не пре дуго времена, један врачар је започео свој „курс исцељења“ са захтевом да публика устане и да се окрене… ка Западу. Након овога, подигао је руке и поклонио се три пута, са силом присиљавајући и публику испред њега да учини исто.

За сваког Православног Хришћанина који познаје значај Крштења, јасно је да је то што се дешава, директно супротно одбацивању сатане, када се особа која се крсти, окреће ка Западу, који још од древних времена симболише зло и сатану, и одбацује непријатеља свих људи. Онда се окреће ка Истоку, који симболише присуство Божије у свету и клања се Богу. Наравно, сам врачар може ово објаснити другачије, а као и увек, он ће нашу сумњу приписати „клерикалном мрачњаштву“, али ми схватамо шта све то значи.

„Постојано се приближавамо времену када ће широко поље лажних учења бити откривено, са циљем да уништи те јадне изданке похотне префињености, који ће бити кушани и заведени тим чудима“ – писао је наш велики Епископ Игњатије Брјанчанинов. Постоји само један циљ ових лажних чуда – да одвоји човека од Христа, Јединог и Истинског Спаситеља, и да га приведе било којој „духовности“, ванземаљцима, себи, гуруима, демонима…

Истинско исцељење вером у Господа нашег Исуса Христа у Његовој Православној Цркви је пре свега повезано са исповедањем и лечењем душе. Том блаженом променом, истинско исцељење, шири се не само у привременом животу, већ што је најважније и у Вечном Животу.

Први знак истинског човека вере, на кога је Бог ставио тежак крст исцељења и чињења чуда, јесте највећа смиреност. Напротив, они који чине лажна чудеса су надмени, амбициозни, подозриви према људима, сурови, иако могу говорити о љубави према човечанству.

У овом свету постоји некад скривено, а некад отворено одступање од Христа. Како време иде, приврженици тајних учења постају активнији, јер виде да им постаје лакше, да у своје мреже ухвате људе, који су изгубили веру у Христа. Али у исто време, схватају да ће њихова човекомрзачка сила, неминовно бити посрамљена и уништена Божијом силом. Није без разлога да је један од најчувенијих ТВ магова, када је био упитан, да ли би желео да се крсти, одговорио негативно и објаснио да би након Светог Крштења, могао изгубити своју „исцељујућу моћ“.

Деца за коју све гори, што може горети; куће са летећим објектима унутра; људи који изненада почињу да „исцељују“; ванземаљци који се слично мрежи, шире Русијом и узбуђују умове и медије – знаци су једног и истог духа, који нестаје као дим након Крштења и вере у Христа.

Зашто људи не освештају кућу где се опржени патуљци појављују? Такви случајеви су били познати вековима, као и методе Цркве у борби са њима. Зашто бар не покушају? Не покушавају, јер не желе! „И људима омиле тама већма неголи видело“ (Јован 3:19) – Реч Божија се обистињује.

Занимљиво им је да буду са „патуљцима“, да чине експерименте са медијумима, занимљиво је да упадају у духовни свет као лопови, кроз задња врата и пљачкају тамо, доживљавајући себе као супермене. Окултни начин живота их занима, али не пут Крста Христовог. Они више уживају да буду са сатаном, више него са Богом!

Колико је далеко наша свест од једног од наших предака, који је схватио ужасну опасност таквих експеримената и сматрао их једнаким убиству и најужаснијим делима! Православним Хришћанима,  који су ишли код таквих „исцелитеља“, било је забрањено да се причесте годинама!

Многи ће рећи да је то мрачњаштво и глупост. Ми наравно, не захтевамо средњевековна убиства врачара и хипнотизера. Али да ли ми само налазимо „глупост“ наших предака, док нас  ништа неће натерати да размислимо о овој опасности?

Иако је толико тужно да, неверујући, без размишљања, предају своје душе и тела вољи врачара и демона који управљају њима, много је страшније и теже чути да су Православни Хришћани, па чак и неки свештеници кушани овим „исцељењима“…

У сваком случају, без обзира ко нас позива на сеансу окултних „исцелитеља“, једини став Православних Хришћана према овој делу таме, јесте потпуно и чвсрто одбијање таквих „исцељења“ и експеримената. И како може Православни Хришћанин тражити помоћ на овој страни? Зар немамо Бога, Који је исти јуче и данас (Јевр. 13:8), Који је исцелио и исцељује оне који Му долазе са вером? Или зар немамо Заступницу, Брзу Помоћницу, Пресвету Мајку Божију?

Зар ту нису Свети Серафим Сарвиски и многи други Светитељи, који су довољно моћни да нам помогну? Или зар немамо Православну Веру, или можда више желимо да верујемо у врачаре и у сваког пролазника, који нам обећава да ће нас ослободити од наших патњи? Морамо платити за све.

Бог је Својом Крвљу платио наше спасење и наша небројена Хришћанска чудеса. И магови и њихове жртве платиће за демонска „чуда“, за ову краткотрајну обману ће платити, у зависности колико су далеко отишли од Христа и колико су других завели да ураде исто.

Тешко је рећи сада, каква ће бити последица ове нове страсти у Русији: у нашим прилично слабим духовним условима, морамо предати ток ових ствари Суду Божијем, Који ће открити тајне у време које Он зна. Ми ћемо само памтити упозорење Апостола Павла: „И не пристајте на безродна дела таме!“ (ЕФ. 5:11)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *