Наступ Ане Ђурић „Констракте” (Извор: Снимак екрана/Паметник)

  • Сценски наступ „In corpore sano” представља неку врсту парафразе отварања Олимпијских игара у Лондону која се у великом делу критичке јавности схвата као сатанистичка објава ковид-19 пандемије

АУТОР: Александар Шаргић

Не суди о књизи по корицама. То је прво што треба знати о песми, уметничком перформансу и провокацији која је ових дана у великој мери превазишла давно превазиђено такмичење као што је Евровизија и избор за националног представника на њој. Имао сам велику дилему да ли да напишем овај текст јер не желим да нашкодим победници. Данас се прати све и траже се разлози за одстрањивање људи. Феномен „Cancel Culture”, код нас преведено несрећно као „култура отказивања”, јесте тренд да се људи који излазе из службеног наратива глобалистичких медија, сатанизују и одстрањују из јавног живота. „Кенсл Калчр” је култура одстрањивања, култура затирања, култура поништавања, култура медијски зомбиране светине која каменује.

Песма „In corpore sano” доноси недвосмислену критику, чак потпуну деконструкцију глобалистичког Ц 19 наратива и то кључним реченицама песме:

„Немам књижицу;
Па како да ме прате (У име здравља);
Да о мени брину (У име здравља)..”

Стихови без икакве дилеме говоре о друштву Великог брата које је, током ковид театра, у име здравља установљено. „Како да ме прате, у име здравља” стих је који не оставља никакву дилему о томе шта о здравственом систему и C-19 театру мисли ауторка песме. Стих „Како да о мени брину, у име здравља” појачава поруку у којој се светски здравствени систем разголићује и приказује као део политичке агенде без икакве истинске бриге за људске животе. Несхватљиво је како дежурни цензори нису ухватили кључне стихове песме и како се до сада нису острвили на уметницу. Цензори и светина која беспоговорно слуша ауторитарни „научни” поредак, остали су заслепљени перформансом који подражава поетику Марине Абрамовић. Њихов мозак једноставно није могао да прими информације које доноси текст јер је преовладала њихова интелектуална површност. Елита такозване грађанерске самозване Друге Србије, сачињена је од необразованих људи са дипломама високих школа. Они су доживели екстазу због перформанса који је авангардан па ваљда због тога засигурно није српски и традиционалан. При томе, текст нису ни чули, ни анализирали.

Било је заиста мучно гледати грађанерску перјаницу, самозванку и умишљеницу, Јелену Обућину која је ауторку „Констракту” на ТВ НОВА покушавала да увуче у пљување српског друштва као ексклузивно лошег, најлошијег и потпуно другачијег од „нормалног” света. „Констракта” ју је лагано отресла одговором да се песма не тиче само Србије већ глобалног друштва. Потом је самопроглашена звезда новинарства покушала да ауторку увуче у страначко изборне воде. Инсинуирала је да победа ове песме предсказује могућу победу грађанерских странака на изборима, што је уметница такође избегла и елегантно оповргла бесмислену тезу.

Сценски наступ „In corpore sano” представља неку врсту парафразе отварања Олимпијских игара у Лондону која се у великом делу критичке јавности схвата као сатанистичка објава C-19 пандемије. Међутим, „In corpore sano” деконструише олимпијску приредбу пре свега својом нискобуџетношћу, лавором али и молитвом „Боже здравља”. Ауторка, током наступа, у медицинској униформи пере руке. А „прати руке од нечега” у српском језичком и симболичком коду значи не прихватати одговорност за нешто, остављати некога на цедилу и извлачити се од проблема који си направио. Дозивање Бога ради здравља јесте јасна алузија на чињеницу да, са оволико погрешним и лицемерним приступом људском здрављу, молитва Богу остаје или постаје једина узданица. Уз Бога, према стиховима песме, можемо се уздати још у аутономни нервни систем и чињеницу да дишемо и да нам куца срце без наше воље, само од себе. Ово је порука која закуцава став да наш живот апсолутно не зависи од овог дехуманизованог система. Система кога нам представљају као ексклузивног власника и заштитника нашег живота.

Српска песма на Евровизији је чиста субверзија. Субверзија свега што Евровизија представља. Интелигентно упакована у наизглед окултни, демоноидни амбијент, она заправо реафирмише људскост, јак и смирен ум и душу ослобођену очаја:

Mens infirma in corpore sano – Слаб ум у здравом телу
Animus tristis in corpore sano – Тужна душа у здравом телу
Mens desperata in corpore sano – Очајан ум у здравом телу
Mens conterrita in corpore sano – Уплашен ум у здравом телу

Ови стихови на латинском, на сцени изгледају као некаква окултна клетва и тиме затварају перцепцију цензорима који не успевају да чују речи. А речи шаљу поруку и имају снагу оружја. Бескрајно понављање мантре о здравом телу бива разорено набрајањем слабости ума и душе из којих се никакво здравље не може изродити. Завршни стих песме „и шта ћемо сад” је жаргонски здраворазумски хладан туш којим је поливена масмедијска пропаганда о здравом телу без здравог ума и душе.

„Констракти” Ани Ђурић ово није прва песма у којој деконструише религију новог доба. Њена песма „Неам шамана” је високо естетска спрдња са њуејџерским квази секташтвом, помодарством и јефтиним заменама за духовност. Погледајте спот, одслушајте речи па се онда вратите на „In corpore sano”. Наћи ћете још много субверзивних елемената, поготову у сценском наступу. Евровизија је већ деценијама агресивна пропагандна ЛГБТ манифестација. Ове године „из Србије с љубављу” стиже им нешто потпуно збуњујуће. Стиже им неко ко говори њиховим језиком али шаље чудне поруке које ће многе натерати да после много времена, поново употребе мозак.

Наслов и опрема: Стање ствари

(ИЗВОР: Паметник

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.