- Увек је време за отпор и непоколебљиву борбу.
- Уз посредовање Пресвете Богородице и молитве свих наших светитеља, наставићемо је до краја…
АУТОР: Нектариос Даперголас
Недавна претња у вези са будућом исплатом зарада онима који не прихвате дигитални идентитет, изречена недавно у псећем парламенту ове подсахарске колоније из уста једног бедног министарчића владајуће мафијашке хунте, ма колико њено спровођење не било тако једноставно, ипак је потпуно показатељна за дистопијске намере ове фашистичке банде.
Она је, пошто је јасно показала своју новосветску подлост у време псеудопандемије — са читавим оним готово трогодишњим демонским облаком срамне пропаганде, забрана, отпуштања и суспензија, прогона наше вере, вакциналног лудила и геноцида који је уследио и који се, наравно, несмањеном жестином наставља — сада одлучила да додатно појача кошмар. А пошто до сада није била нарочито успешна у наметању свог дигиталног ђаволометра и у настојању да нас, посредством мреже претњи и психолошких уцена, примора да сами послушамо — поновићу да је управо то оно што им је најважније: добровољно потчињавање — сада је извесно да се спрема да одигра на све или ништа.
То ће учинити, као и увек, уз помоћ огромне армије потплаћених пискарала и свакојаких подметнутих телевизијских водитеља-смећара, целокупног правосудног и полицијско-безбедносног система, али пре свега свог најкарактеристичнијег ослонца. Реч је о такозваној управљачкој Цркви, са свим оним многобројним мантијашким псима чуварима, који, увек чврсто загрљени са антихристовским фашистичким режимом, већ дуго појачавају своје напоре, и у храмовима и ван њих, како би убедили вернике да у вези са новом лажном личном картом и личним бројем нема ничег спорног. Они на све начине заклињу да је реч о питању од споредног значаја, без икакве духовне димензије, непрестано прежвакавајући ону смешну причу о наводној послушности — изразу под којим, наравно, једноставно подразумевају потчињавање њиховим личним, системским и антиправославним наредбама.
Насупрот свима њима, ми настављамо громогласно да поручујемо да ова подлост неће проћи.
Бар не уз нашу сагласност и учешће.
Одбијамо да добровољно постанемо безлични бројеви и део читавог овог кошмарног смрада.
До сада смо се држали онога што смо још пре више месеци рекли — да нећемо својевољно прихватити ваш дистопијски Број. Потом смо се држали и другога што смо рекли — да, чак и ако нам га наметнете, ми га нећемо користити.
Колико год буде потребно и онолико дуго колико Бог буде допустио.
И од огромног је значаја, како са политичког, тако пре свега и са духовног становишта, да нас што више истраје у овом одбијању. Како њихови планови не би могли да се остваре, како би били принуђени да их непрестано одлажу и како би, на крају, била онемогућена ова смртоносна замка коју нам постављају.
Увек је време за отпор и непоколебљиву борбу. Уз посредовање Пресвете Богородице и молитве свих наших светитеља, наставићемо је до краја…