…У лето 1862. је дошло до сукоба са турском војном посадом у Београду, који су испровоцирали представници једне српске завере. Митар (Димитрије) Мерћеп, добровољац у револуцији 1848. у Војводини, затим у Кримском рату у бици под Севастопољем 1855, у споразуму са српском владом је организовао неспоразум турских војника на Чукур чесми са српском децом, што је довело до турског бомбардовања вароши, организовао је ову аферу… , записао је проф. Милорад Екмечић.
По својој улози у овим покретима, Димитрије Мерћеп превазилази требињске и херцеговачке оквире, јер је био један од значајнијих учесника у многим догађајима ширег југославенског значаја.
…Прије бомбардовања Београда створише план Ђока Влајковић, Митар Мерћеп и Гарашанин са пристанком књаза Михаила да се Турци ишћерају из вароши у град, али сасвим опрезно, како се неби могло приписати званичној Србији да има учешћа у овој побуни. Тако Митар прими на се задатак да он кавгу започне и ствар изведе, а књаз Михаило да се удаљи из Београда…
Књаз Михаило му је за његове заслуге и велико јунаштво приликом бомбардовања Београда поклонио имање у Кладову. У Кладову Митар је вазда одржавао писмене везе са значајним људима у Црној Гори и Херцеговини. Када се 1875. године почело припремати за устанак у Херцеговини Митар је одмах продао своје имање у Кладову, распродао сва вина, па са тим новцем дошао преко Дубровника своме оцу и родбини у Село Ђедиће, срез Требињски. У Кладову је оставио своју жену Стану, рођену Јовановић из Рисна, са три сина и једном кћери док се он врати из Херцеговине.
-Анђелко Зеленика-
Писмо Димитрија Мерћепа црногорском војводи Петру Вукотићу
»Војводи Петру Вукотићу Високо Благодарни Господине Војводо.
Овамо у доњој Херцеговини ствари стоје свакојако за које ће Вам приповиђет све Мирко Брстина и Сима Куничар који тамо полазе јербо овамо нијесу могли обстати. Наш поглавар Мусић син непогрешивога оца окрену се слушати приморске агенте обасут папирнијем банкнотама просто и срамно окрену леђа онамо гди му је прије лице било. А неки главари тајно преговарају с Турцима. Ја још горњи крај предржавам али сам јако сиротнога стања те дружину не могу издржавати,
У шуми,20. маја 1877. Покорни слуга Димитрије Мерћеп«
Димитријев син Михаило, негдашњи житељ српског Кладова, као Србин из Херцеговине са радионицом за израду авиона у Загребу испоручио је по наруџбини маја 1912. српским патриотама из Београда авион „Мерћеп-Комитски“ за коришћење у борби за ослобођење јужних делова Србије. Почетком Првог светског рата ухапсиле су га аустроугарске власти због свог ангажовања у соколским друштвима. Предат је војном суду и одлежао шест месеци у затвору где се са њим нељудски поступано само зато што је био Србин. За то време непознати починиоци разрушили су његов хангар и уништили авион који је конструисао пред почетак рата 1914. Након завршетка рата био је један од иницијатора оснивања аеро-клуба. На оснивачкој скупштини у Загребу 30. јуна 1925. изабран је за члана управе. Од 1934. Михаило Мерћеп је живео у Београду где је и умро 1937.
Извор: Википедиа