Тинејџер који не сања о подвизима никада неће постати прави мушкарац

  • Пацифиста, наравно, има и међу старијом генерацијом, само што их је вишеструко мање него код млађих. Старији се још сећају оних који су бранили своју Отаџбину током Великог отаџбинског рата.
  • Они су примили овај дух од хероја и разумеју шта се сада дешава. Хвала Богу, многи од њих још увек могу да држе оружје у рукама.
  • Тако ће заштитити младе изданке, спасити их од западног нацизма и ропства.
  • Међутим, шта ће бити следеће?
  • Хоће ли израсти нова, јака шума, или ће се дегенерисати, у жбун? Или ће потпуно иструнути у пупољку – све ће то зависити од младих. Баш оних који су осудили праведан рат и стидели се своје Отаџбине.
  • Генерација након перестројке улази у арену живота, не знајући и не сећајући се ни совјетске ере ни полетних деведесетих.
  • Одгајан на чипсу, хамбургерима, енергетским пићима и пиву. Хоће ли ови младићи и девојке моћи да буду достојни наследници својих очева, дедова и прадедова?
  • Ипак, упркос свему, Русија има будућност!
  • Има и младих људи, храбрих и поштених, који имају главу на раменима, а не прикључак за интернет.
  • Боре се непоколебљиво и храбро против брутализованих нациста. Они испуњавају своју дужност упркос свом ужасу и страху од смрти, не штедећи своју снагу, своју крв, сам живот.
  • Ево их – правих хероја, без којих је народ осуђен на нестанак

АУТОР: Максим Зотикович Воробјов, члан Савеза писаца Русије

Генерација након перестројке улази у арену живота, не знајући и не сећајући се ни совјетске ере ни полетних деведесетих. Хоће ли ови младићи и девојке моћи да буду достојни наследници својих очева, дедова и прадедова?

Радујте се, млади, док сте још млади. Баци своје бриге, баци своје неспокојство у смеће. Ништа лоше ти се неће десити. Живите и уживајте у животу. Ништа не угрожава ту драгоценост. За сада, у сваком случају.

Председник Русије је 28. маја потписао закон о укидању горње старосне границе за службу по уговору у армији. Пре тога је била – 40 година. Сада је ограничење уклоњено и можете бранити своју домовину у било ком узрасту. Овај закон није усвојен тек тако.

Ограничење је уклоњено, јер се младима не жури да иду у војску. Поготово сада, током војне специјалне операције. Све више се прича о миру. Чак 115 припадника Националне гарде у Кабардино-Балкарији одбило је да иде у Украјину. Штавише, имали су дрскости да се протестују што су отпуштени, иако би требало да се радују. Да се радују се што су их само отпустили, а не и предали суду. Мода сада диктира следеће: тражи своја права, бори се по судовима. Интересантно! Памте своја права, али су заборавили на своју дужности. Али то се тако не ради, јер постоје најважнији послови! Да ли ће Русије бити или не, одлучује се сада.

„За све постоји време, и време за сваку ствар под овим небом… Време за љубав и време за мржњу; време за рат и време за мир“ (Екл. 3:1,8). И живимо, као да је за нас вечно време славља и световних брига и ништа друго не прихватамо. Али, то се не дешава. Време је за борбу, хтели то или не. Глупо је заснивати свој живот на илузијама. То је као да градимо кућу на песку. Пашће, само ће ветрови дувати, а штета ће бити велика. И истина је да је лакше млатити језиком него испунити своју дужност. Војне одсеке заиста опседају добровољци, само што су углавном старији од 40 година. А ко други би требао да се заузме за Отаџбину, ако не старци и старци? Млади су сада потпуно смлевени, храброст има довољно само на речима, али када је реч о делима, сви ће се сакрити као бубашвабе по ћошковима. И шта им тада рећи? У својим очима, они су у праву, као и сви који желе да се оправдају.

Где нестаде храброст мушкараца?

Осудите, осудите рат, ви лишени храбрости особе мушког пола. Јер где се другде, ако не у рату, може показати храброст? И немаш шта да покажеш. Наставите да играте компјутерске игрице, сурфујете друштвеним мрежама, спавате у меким, топлим креветима, пијете пиво и брбљате о свету. Старци ће вас заштитити. Бићете спашени од нациста, чак и против ваше воље. Међутим, још увек немате воље. И зашто је то важно за модерне робове демократије, одрасле и обликованима по западном обрасцу? Потрошачи – жељни да задовоље своје потребе. Размажени и инфантилни. Свако од вас говори своје, али речи храбрости и одважности се не чују. Да, и нећете срести своје, личне, тешко стечене мисли, него само понављате речи  научене са интернета, маскиране у мисли. Закопавши нос у телефон, не примећујете свет око себе. Али гвоздена рука живота ће разбити ваше илузије.

Суочени са правим, немилосрдним и окрутним нацистом, одмах подигните руке и бићете спремни да испуните сваку наредбу, само да останете живи. Овде нема времена за толеранцију, ко ће се кога решити. Ово није геј матурски плес за вас.

Тинејџер који не сања о подвизима никада неће постати прави мушкарац. Реч је о подвизима који се сањају, а не о великом новцу. Има ли сада таквих много? За младе, нема ништа лепше од одлучности. А каква је одлучност у виртуелном свету, ако, у ствари, ништа не ризикујете? Увек можете поново покренути игру. Али човек има само један живот. Ако почнете изнова, потребни су и храброст и одлучност.

„Мртви немају стида“ – не могу да се искористе речи великог руског кнеза Свјатослава јер им је ова порука за њихов смежурани мозак савременог двоножца непојмљива. И како може да се прилагоди, ако се сам концепт срама исмеје, пљује и заборавља? Онај ко живи у прљавштини убеђен је да живи нормалним и чак уредним животом. Али живот ради живота нема смисла. Баш као и свет ради света. Чак је и човек тако далеко од вере, као што је Ернест Хемингвеј разумео ово. Зато што је био поштен и дубок писац, никако толерантан. Уз сву своју одбојност према рату, имао је храбрости да напише: „Има ствари горе од рата. Кукавичлук је гори, издаја је гора, себичност је гора.” А нама, који себе називамо православнима, просто је срамотно говорити о миру у овом тренутку.

„Блажени миротворци“, каже се за оне који се нису плашили да се силом одупру злу. Ко ће стати на крај овом насртају на своју отаџбину, на своје ближње.

Старци – спремни за борбу са нацистима

Пацифиста, наравно, има и међу старијом генерацијом, само што их је вишеструко мање него код млађих. Старији се још сећају оних који су бранили своју Отаџбину током Великог отаџбинског рата. Они су примили овај дух од хероја и разумеју шта се сада дешава. Хвала Богу, многи од њих још увек могу да држе оружје у рукама. Тако ће заштитити младе изданке, спасити их од западног нацизма и ропства.

Међутим, шта ће бити следеће? Хоће ли израсти нова, јака шума, или ће се дегенерисати, у жбун? Или ће потпуно иструнути у пупољку – све ће то зависити од младих. Баш оних који су осудили праведан рат и стидели се своје Отаџбине. Генерација након перестројке улази у арену живота, не знајући и не сећајући се ни совјетске ере ни полетних деведесетих. Одгајан на чипсу, хамбургерима, енергетским пићима и пиву. Хоће ли ови младићи и девојке моћи да буду достојни наследници својих очева, дедова и прадедова?

Ипак, упркос свему, Русија има будућност! Има и младих људи, храбрих и поштених, који имају главу на раменима, а не прикључак за интернет. Боре се непоколебљиво и храбро против брутализованих нациста. Они испуњавају своју дужност упркос свом ужасу и страху од смрти, не штедећи своју снагу, своју крв, сам живот. Ево их – правих хероја, без којих је народ осуђен на нестанак. Црква стоји на крви мученика, народ стоји на крви хероја. Још увек одрастају дечаци који умеју да се заузму за себе и сањају о подвизима. Има младића пуни части и храбрости. Они су нам једина нада.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://ruskline.ru/news_rl/2022/06/11/ne_boites_molodye_stariki_vas_zawityat

One thought on “НЕ БОЈ СЕ, ОМЛАДИНО: Старци ће вас заштитити”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.