- Народно позориште је тежило да позоришна уметност што дубље продре у све слојеве друштва. Наступала је са својим представама у Новом Саду и Сарајеву.
- У сарадњи са удружењима приређивала је позоришне преставе поводом важних догађаја и скупштина. Уступала је своје просторије за свечане академије.
- Опере су биле преношене преко радија.
- У њеним просторијама одржаване су представе Руског театра у Београду.
- Са своје стране соколи су тежили културном уздизању народа и доводили групе професионалних глумаца у своје домове у мањим и већим градовима.
- Глумци и глумице Народног позоришта, чланови и чланице сокола, интересовали су се за напредак и ширење уметности у соколским позориштима и учествовали су у представама соколских позоришних одсека у Београду.
- Такође су глумци и певачи учествовали на концертима приређеним у оквиру соколских приредби. Приређен је концерт за прикупљање помоћи избеглицама из Бановине Хрватске 1940.
- Обновљено Соколство је од обнове рада 1992. године наставило да приређује своје свечане академије у Народном позоришту у Београду.
У међуратном периоду Народно позориште је радило у згради код споменика на данашњем Тргу републике, малој позорници у палати „Луксор” и у згради на Врачару. У сезони 1936/37 изведене су 573 редовне представе (401 драмска представа, 153 оперске представе и 19 балетских представа) и 45 ванредних приредби. Од ванредних представа изведене су : У корист Руског Црвеног крста 14 децембра 1936. „Евгеније Оњегин” (сцена двобоја), „Лабудово језеро” (други чин) и „Кнез Игор” (Половецки логор)…. . Од свечаних представа били су Свечана академија поводом прославе шездесетогодишњице Друштва Црвеног крста Краљевине Југославије 1876-1936. 20 септембра 1936, изведена је „Коштана” од Коњовића. Изведен је „Далибор” у част државног празника независности Чехословачке 27 октобра. „Мајстори” у част конгреса Бугарско-југословенских лига, 18 јануара. Изведена је „Продана невеста” у сарадњи са Савезом југословенско-чехословачких лига а у част рођендана Томе Масарика 7 марта. У част делегата скупштине Главне набављачке задруге изведена је „Печалбари”. ….. У част делегата Главног савеза српских земљорадничких задруга на малој позорници (палата „Луксор”) изведени су „Скакавци” 30 септембра. … . У згради код споменика одржан је Бал за зимску помоћ, 27 фебруара, затим Концерт Прве женске реалне гимназије у Београду 14 марта, … . У згради на Врачару била је представа Руског театра у Београду „Цар јудејски” од К.К. Романова 12 маја, … . За ђаке играни су комади : „Чаша воде”, „Ослобођење Косте Шљуке” и „Дон Карлос”. Опере су преношене преко радија.
Соколска жупа Београд приредила је свечану академију у Народном позоришту 20 јуна 1937. …. . У згради на Врачару била је одржана Академија Соколског друштва Београд I 16 маја …. (1) Члан особља Драме на раду у Народном позоришту у Сарајеву био је Боривоје Јевтић, а у Народном позоришту на Цетињу Витомир Богић. (2) У Драми су гостовали бивши чланови Московског художенственог театра Вера Греч и Поликарп Павлов. (3) Опера је у сезони 1936/37 године извела 140 представа у згради код споменика, 1 представу у згради на Врачару, 1 представу на гостовању у Новом Саду и 11 представа на гостовању у Сарајеву. Извела је 4 премијере и 31 стару оперу. Премијера опере Јакова Готовца „Еро са онога свијета” била је 17 априла 1937 у згради код споменика кнезу Михајлу. Опера је гостовала у Новом Саду 19 септембра 1936 и извела као једну представу „Кавалерија рустикана” и „Пајаци”. Опера Народног позоришта из Београда, у сарадњи са Народним позориштем у Сарајеву гостовала је у Сарајеву од 12 до 20 јуна 1937. За то време обуставила је рад у Београду. Наступала је у згради Народног позоришта у Сарајеву. Приказане су опере „Кармен”, „Сорочински сајам”, „Трубадур” (дневна и вечерња представа, 13 јуна), „Отело”, „Мињон”, „Бал под маскама”, „У долини”, „Фигарова женидба”, „Еро са онога света”, „Тоска” и „Продана невеста” (дневна и вечерња представа, 20 јуна 1937). (4) Балет је у току сезоне извео домаћу премијеру „Имбрек з носом” од Крешимира Барановића 24 априла 1937 у згради код споменика. Углавном је играо балете руских аутора : „Половецки логор”, „На Кавказу”, „Шехерезада” „Лабудово језеро”, „Очарана лепотица”, „Рскало”. (5)
Народно позориште у Београду је сем редовних представа приређивало и ванредне. Између осталих друштава сарађивало је са Савезом Сокола. Глумац Љуба Станојевић је био предводник соколског друштва у Београду. Соколска друштва су тежила културном уздизању народа па су сем организовања дилетантских група организовали гостовања професионалних глумаца у својим Домовима. У раду соколских позоришта учествовали су из глумци, чланови и чланице сокола из Народног позоришта у Београду. Просветни одбор Соколског друштва V на Сењаку основао је свој позоришни одсек. Приказао је 18 марта 1934 у својој вежбаоници позоришни комад из врањског живота „Коштану“ Боре Станковића. Главну улогу играла је сестра Милена Бошњаковић, чланица Народног позоришта, која се поред уметничког рада у позоришту, интересовала и за напредак уметности у соколским друштвима. Комад је режирао брат Јован Николић, члан Народног позоришта, који је не жалећи труда све своје слободно време употребио за спремање чланова позоришног одсека. Тиме је доказао своје интересовање за чланове Соколског друштва. (6)
За социјални фонд жупе Београд приређено је Забавно веће 4 фебруара 1940. Приредба је спојена за заједничком вечером, после које је био концерт. Присутне је поздравио старешина друштва Београд-Матица Андра Петровић. О тешким приликама под којима су живели и радили чланови соколских друштава у Бановини Хрватској говорио је Јован Шепа. Сестре из Добротворног одсека послужиле су посетиоце вечером. У концерту су учествовали Вукица Илић, Евгенија Пинтеровић и Дивна Радић чланице опере, Софија Перић, чланица драме, Јелена Корбе и Сима Лакетић, чланови балета и тенор Бошко Бруић. На клавиру је пратио Пордес, диригент опере. По завршеном програму захвалио се у име емиграната из Бановине Хрватске члан сокола Алија Коњхоџић, уредник „Југословенског гласа”. (7)
Народно позориште је тежило да позоришна уметност што дубље продре у све слојеве друштва. Наступала је са својим представама у Новом Саду и Сарајеву. У сарадњи са удружењима приређивала је позоришне преставе поводом важних догађаја и скупштина. Уступала је своје просторије за свечане академије. Опере су биле преношене преко радија. У њеним просторијама одржаване су представе Руског театра у Београду. Са своје стране соколи су тежили културном уздизању народа и доводили групе професионалних глумаца у своје домове у мањим и већим градовима. Глумци и глумице Народног позоришта, чланови и чланице сокола, интересовали су се за напредак и ширење уметности у соколским позориштима и учествовали су у представама соколских позоришних одсека у Београду. Такође су глумци и певачи учествовали на концертима приређеним у оквиру соколских приредби. Приређен је концерт за прикупљање помоћи избеглицама из Бановине Хрватске 1940. Обновљено Соколство је од обнове рада 1992. године наставило да приређује своје свечане академије у Народном позоришту у Београду.
АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- „Позоришни годишњак 1936-1937”, Београд 1938, стр. 17, 31;
- „Позоришни годишњак 1936-1937”, Београд 1938, стр. 5;
- „Позоришни годишњак 1936-1937”, Београд 1938, стр. 20;
- „Позоришни годишњак 1936-1937”, Београд 1938, стр. 23, 24;
- „Позоришни годишњак 1936-1937”, Београд 1938, стр. 27, 28;
- „Из наших друштава и чета“, „Соколски Гласник“, Љубљана, 27 априла 1934, бр. 18, стр. 4;
- „Вести Соколског друштава Београд-Матица“, „Око соколово”, Београд, 1 април 1940, бр. 4, стр. 71;