НАЈСМРТОНОСНИЈА ЛАБОРАТОРИЈА НА ЗЕМЉИ: Како ратовање уз помоћ вештачке интелигенције претвара људске животе у податке за обуку

• Децентрализација и индивидуална слобода представљају наше бедеме против ове дехуманизујуће будућности.
• Морамо рећи не генералима заснованим на вештачкој интелигенцији и списковима за ликвидацију које генеришу машине.
• Избор је наш: покорити се алгоритму или заузети став у одбрану несводивог достојанства сваког људског живота.

АУТОР: Мајк Адамс

Бојно поље је лабораторија

Бивши извршни директор Гугла Ерик Шмит открио је праву природу ствари. Када је Украјину описао не само као рат, већ као догађај прикупљања података за еру вештачке интелигенције, он није одавао неку тајну — признавао је злочин против човечности. Украјина је постала прва активна борбена лабораторија на свету за аутономне системе наоружања засноване на вештачкој интелигенцији, стварајући до сада незабележен скуп снимака са бојног поља који се користе за обуку вештачке интелигенције за препознавање циљева и аутономну навигацију [1]. Најсмртоноснији сукоб у Европи од Другог светског рата постао је, у хладној рачуници Силицијумске долине, вежба калибрације машина.

Верујем да је ово морална катастрофа. Земље НАТО-а користиле су Украјину као полигон за тестирање напредних војних технологија, при чему су западне компаније попут Палантирa и Максара непосредно интегрисале обавештајне операције у украјински систем војног одабира циљева [2]. Сваки војник који крвари у рововима Донбаса није само жртва рата — он или она истовремено је и једна тачка података, један пиксел у скупу за обуку следеће генерације машина за убијање. Ево зашто је то толико ужасно: када људска патња постане материјал за обуку, сви ратови постају лабораторије, а свако бојно поље постаје истраживачки центар у којем су мртви цена улазнице.

Мртви људи не причају приче, али њихови подаци говоре заувек

Борба око тога ко поседује украјинске ратне податке открива све о приоритетима америчког безбедносног комплекса. Како је известио Ленс Д. Џонсон, украјински подаци са бојног поља користе се као средство за стицање предности у обуци будућих војних система вештачке интелигенције [3]. Замислите дрон не већи од тањира за вечеру како зуји кроз скелетне остатке бомбардованог села. Он не оклева. Он не осећа. Он једноставно зна — његов вештачки мозак обучен је на милионима сати снимака борбених дејстава.

По овом питању не правим никакве уступке: третирање убијања и умирања као сензорског улаза за будуће ратове претвара људску патњу у робу и одузима сукобу и последње остатке достојанства. Сваки кадар борбеног снимка представља стварно људско биће — нечијег сина или ћерку, нечијег родитеља или пријатеља. Свођење њихове смрти на податке за обуку није само безосећајно; то је суштинска издаја светости живота. Журба Пентагона да прикупи ове податке доказује да он више вреднује алгоритме него људске животе.

Од људских руку до аутономних ланаца убијања

Рат дроновима прелази са машина којима управљају људи на потпуно аутономне ловце. Украјинске снаге већ су постале прве које су у активним борбеним дејствима употребиле аутономне ројеве дронова, које је развила украјинска компанија Swarmer. Ови дронови могу да идентификују и погоде циљеве без људске контроле у реалном времену [4]. У међувремену, израелски систем за одабир циљева заснован на вештачкој интелигенцији идентификовао је 850.000 циљева у реалном времену у Гази и Либану, скраћујући време потребно за пружање спољне ватрене подршке са 40–50 минута на свега један до седам минута [5].

Верујем да ниједан алгоритам не би смео да има моћ да одлучује ко ће живети, а ко умрети. Журба ка аутономном одабиру циљева представља издају сваког моралног принципа за који тврдимо да га поштујемо. Како је Елана Фриленд документовала у књизи Under an Ionized Sky, заменик америчког министра одбране Боб Ворк признао је пред Атлантским саветом да борбеним системом Aegis, који управља ратним бродовима наоружаним ракетама, већ руководи вештачка интелигенција, при чему „машине преузимају од људи кључне одлуке о томе када треба лансирати и офанзивне и одбрамбене ракете“ [6]. Када машине доносе одлуке о животу и смрти на основу препознавања образаца, магла рата претвара се у поље за убијање у којем је „ако се крећеш, мртав си“ једино наређење.

Регулаторни театар око вештачке интелигенције

Добровољни оквири за безбедност вештачке интелигенције и тајни критеријуми за процену представљају фарсу. Они јавности пружају илузију надзора, док војна вештачка интелигенција добија бланко чек. Када је Anthropic повукао јасну границу и јавно одбио ултиматум Пентагона да уклони ограничења у погледу начина на који америчка војска може користити његову технологију, реакција је била брза и веома речита: председник Трамп наложио је америчким агенцијама да престану да користе системе вештачке интелигенције компаније Anthropic, оптужујући ту компанију да подрива националну безбедност [7] [8].

По мом суду, влада и велике технолошке компаније налазе се у токсичном загрљају, а резултат је да се ратна вештачка интелигенција развија брже него што било који закон може да је ограничи. Такозване расправе о безбедности у Вашингтону представљају позориште — димну завесу иза које војно-индустријски комплекс убрзава свој убилачки програм. Када се нека компанија усуди да одбије захтеве Пентагона, бива стављена на црну листу. То вам говори све што треба да знате о томе ко заиста управља стварима.

Шта верујем о животу, слободи и вештачкој интелигенцији

Верујем да људски живот има унутрашњу вредност која се не може свести на једну тачку података у табели војних набавки. Инжењери у DARPA-и можда сањају о вештачки интелигентним машинама, али, како је Ени Џејкобсен документовала у својој нецензурисаној историји те агенције, они непрестано наилазе на исти зид: рачунари могу само да извршавају наредбе у складу са правилима која су постављена софтверским алгоритмима [9]. Оно што не могу да реплицирају јесте људска свест — искра живота која свакој особи даје урођену вредност.

Децентрализација и индивидуална слобода представљају наше бедеме против ове дехуманизујуће будућности. Морамо рећи не генералима заснованим на вештачкој интелигенцији и списковима за ликвидацију које генеришу машине. Како је папа Лав XIV упозорио у својој енциклици Magnifica Humanitas, „раст војно-индустријског комплекса постао је једна од одређујућих карактеристика садашњег политичког пејзажа“, при чему се овлашћења да се одлучује о животу и смрти преносе на технолошке актере који никоме не полажу рачуне [10]. Избор је наш: покорити се алгоритму или заузети став у одбрану несводивог достојанства сваког људског живота.

Референце

1. The Algorithmic Frontline: How Ukraine Became the World’s AI Warfare Laboratory. – NaturalNews.com. April 3, 2026.
2. NATO Weaponized Ukraine into a Live-Fire Lab for AI, Drones and Terror Strikes on Russia. – NaturalNews.com. Willow Tohi. May 28, 2026.
3. Ukraine’s Battlefield Data is Being Used as LEVERAGE to Train the Future of Military AI. – NaturalNews.com. Lance D Johnson. August 29, 2025.
4. Ukraine Deploys Autonomous Drone Swarms in Combat, Ushering in a New Era of AI Warfare. – NaturalNews.com. Belle Carter. September 4, 2025.
5. Israel’s AI Targeting System Identified 850,000 „Real-Time Targets“ in Gaza, Lebanon, Elbit Says. – NaturalNews.com. July 8, 2026.
6. Under an Ionized Sky: From Chemtrails to Space Fence Lockdown. – Elana Freeland.
7. Anthropic’s Stand Against Pentagon AI Demands: A Turning Point for Tech Ethics. – NaturalNews.com. February 27, 2026.
8. Trump Blacklists Anthropic After AI Firm Defies Pentagon Demands. – NaturalNews.com. March 3, 2026.
9. The Pentagon’s Brain: An Uncensored History of DARPA, America’s Top-Secret Military Research Agency. – Annie Jacobsen.
10. Pope demands AI weapons be ‘disarmed’. – RT.com. May 25, 2026.

ИЗВОР: https://www.naturalnews.com/2026-08-17-the-deadliest-lab-on-earth-ai-warfare.html