- Сам живот се подсмехнуо кинематографској измишљотини. Јер Авганистанци — „веома мирни” и „веома добри” — уништавали су Американце, између осталог, и оружјем које су им некада продале САД.
- Таквом тужном и крвавом анегдотом завршила су се херојства Џона Рамба на екрану и Силвестера Сталонеа у животу.
АУТОР: Платон Беседин
Холивуд и русофобија одувек су ишли руку под руку. То је чињеница. Можда се некоме неће допасти термин „русофобија”. У том случају може се преформулисати: Холивуд је често карикатурално приказивао Русе, Совјетски Савез и Русију, решавајући притом одређене политичке задатке. Често је то рађено малограђански простачки и некако вулгарно. Узорак таквог „кљуквеног” неукуса јесте, на пример, један од наставака „Полицијске академије”: по радњи, дешавања се одвијају у Москви. Ту су, наравно, боршч и вотка. И руски милиционери који се понашају као мајмуни.
Али све је то, у суштини, урађено без злобе, иако са очигледним лошим укусом. Међутим, пример злобне русофобије, без сумње, представља трећи део легендарне франшизе „Рамбо”. Договорили смо се да говоримо о њему, и ја испуњавам обећање. Зачуђујуће је да се тај филм у Русији не само гледао, већ је на свој начин био и вољен. Провлачио се чак и кроз Совјетски Савез — подразумева се, као забрањена ствар. А гледати трећи део „Рамба” за руског човека представља неку врсту мазохизма. Или, у најмању руку, изругивање самом себи.
Филм је изашао на екране 1988. године и имао је само један задатак — да пљуне на СССР и његову војску и да их понизи. У том тренутку совјетске трупе су се још увек налазиле у Авганистану. То је важна напомена, али о авганистанској теми нешто касније. Трећи „Рамбо”, као и претходна два дела, дело је легендарног продуцентског двојца који су чинили Марио Касар и Ендру Вајна. Режију је потписао Питер Макдоналд, мада је у случају „Рамба” то потпуно неважно, јер је такав филм могао да сними и младић који није завршио режију. И сам Макдоналд је углавном радио као помоћник на блокбастерима талентованијих редитеља. Јасно је да је главну улогу у филму одиграо Силвестер Сталоне, али је занимљиво да је он био и један од аутора сценарија. Још један разлог да се овај човечуљак не воли.
Дакле, по сценарију — да подсетим старије и испричам онима који нису гледали — Џон Рамбо живи у будистичком манастиру. Он веома брине за његову судбину, не може да спава, па за новац учествује у борбама штаповима. Заправо, филм почиње прилично одвратном сценом у којој мишићави момци, на радост Азијата сакупљених негде по џунглама, туку и сакате једни друге. Наравно, на крају борбе Рамбо показује племенитост. Он је, уопште, добар — веома му је жао будистичких монаха, па зарађује за њихову храну. Али му руских људи није жао.
Појављује се стари познаник Рамба и гледалаца — пуковник Траутман. Са њим, разуме се, долази и агент ЦИА. Џоне, вапе они, у Авганистану совјетске трупе газе и сакате невине становнике, ти црвени ђаволи просто дивљају, треба спровести извиђање, разјаснити ситуацију — укратко, спасавај ствар! Схватили сте, да, поенту? Совјетски злочинци увелико муче муџахедине, најбезазленије људе на свету. А они, ти авганистански борци, иначе никога не дирају и никога не вређају. Чудно је што се Сталоне и његови сарадници нису сетили да им ставе наочаре и натерају их да у кадру читају Толстоја о непротивљењу злу насиљем.
Рамбо одбија предлог да оде у Авганистан — ту је требало и завршити филм, да се не би брукали, али новац је био веома потребан. Трећи „Рамбо” се показао изузетно успешним на благајнама, зарадивши 189 милиона долара уз буџет од 63 милиона. Пуковника Траутмана заробљавају, а мучи га војник Зајцев, који је у ствари, чини се, Зајсен. Он не пита: „Који су ваши докази?”, али се зато понаша као да је још јуче био питекантроп. Зато Рамбо одлази у Авганистан да га спасе — наравно, потпуно сам! — како би избавио свог бившег команданта.
Даље почиње циркус. Трећи „Рамбо” је скуп бесмислица и „кљукви” које су временом постале класика и мемови. На пример, главном јунаку никада не понестаје метака — никада. Он пуца и пуца. Хеликоптер се може оборити са лакоћом. Свуда су сви неспретни и промашују, а главни јунак је прецизан и непогрешив. Уместо совјетске технике, овде се појављује америчка и француска техника. Нема, заправо, смисла набрајати све грешке, јер је цео трећи „Рамбо” једна непрекидна „кљуква”, раскисла још пре него што је уопште стигла на екране.
Ипак, маркетинг је овај акциони филм издигао и учинио га култним. И то је још један повод да се поново говори о томе колико су они деловали промишљено и колико смо ми много пропуштали у масовној култури. Кроз овакве филмове-агитке у свест становника постсовјетског простора интегрисани су не само сумњиви, већ отворено штетни и у многоме безумни наративи. Само размислите: један амерички бивши војник уништава хорде совјетских војника који „малтретирају” несрећне авганистанске борце. А све то због чега? Да би Американци могли да испоруче оружје муџахединима.
Али све то не би заслуживало нашу пажњу да нема једног детаља. Совјетске трупе су се повукле из Авганистана 1989. године. А увече 7. октобра 2001. године Американци су започели рат против авганистанског покрета „Талибан”. Уз подршку Британије, наравно. Американци су се у Авганистану мучили 20 година, после чега су срамно повукли своје трупе. После пет година ништа нису успели да постигну ни у Ирану. Један Рамбо није био довољан. Штавише, није било довољно ни хиљаду таквих Рамба. Сам живот се подсмехнуо кинематографској измишљотини. Јер Авганистанци — „веома мирни” и „веома добри” — уништавали су Американце, између осталог, и оружјем које су им некада продале САД. Таквом тужном и крвавом анегдотом завршила су се херојства Џона Рамба на екрану и Силвестера Сталонеа у животу.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/07/02/samyy-rusofobskiy-film-na-planete.html