- МИ6 је заузео прво место са освојеним 251 бодом, потврђујући углед који и даље прати британске обавештајне службе. „Уједињено Краљевство убедљиво има најмоћније обавештајне службе у Европи.
- Грчка без бодова, али драгоцена када је реч о питањима која се тичу Турске
Британски МИ6 издваја се као најмоћнија обавештајна служба Европе, остављајући на значајној удаљености француску ДГСЕ, холандске службе и шпијунску машинерију Украјине која се веома брзо развија.
Грчка можда није освојила ниједан бод на одговарајућој ранг-листи француског часописа „L’Express“, али се и даље сматра корисним и траженим партнером када су предмет обавештајних података питања која се односе на Турску.
За потребе израде истраживања, „L’Express“ је током три месеца испитивао невидљиви свет европске шпијунаже и разговарао са приближно 100 људи из ове области. Циљ је био да се прикаже „невидљиви рат“ европских служби и истакне улога обавештајних података као „карике која недостаје“ у анализи великих геополитичких преокрета.
У гласању је учествовало 60 професионалаца из обавештајних служби из 25 земаља. Међу њима је било 17 садашњих или бивших руководилаца тајних служби, као и представника ЦИА и Мосада.
Од учесника је затражено да саставе сопствену листу првих пет служби, на основу личног искуства у сарадњи са европским службама, у систему који је подсећао на гласање за Златну лопту или на Евровизију.
МИ6 убедљиво на врху
МИ6 је заузео прво место са освојеним 251 бодом, потврђујући углед који и даље прати британске обавештајне службе. „Уједињено Краљевство убедљиво има најмоћније обавештајне службе у Европи. МИ6 је изванредан“, рекао је Роберт Горелик, бивши шеф станице ЦИА.
Најважнијом предношћу Британаца сматра се њихова способност да регрутују изворе на високом нивоу и да у њих улажу током много година. Према речима бившег припадника француске ДГСЕ, „Британци имају способност да играју на дуге стазе, да се десет година ослањају на одређене изворе, помало као Руси. Такође, склони су подмуклим тактикама“.
Европске службе приписују МИ6 постојање мрежа унутар механизама власти Русије, Кине, Турске и Ирана.
Међу најкарактеристичнијим случајевима налази се бивши заменик иранског министра одбране Алиреза Акбари, за кога се наводи да је сарађивао са Британцима све до 2019. године. Пекинг је 2024. године такође оптужио МИ6 да је регрутовао брачни пар кинеских државних службеника, при чему је приступ једном од њих наводно започео девет година раније, док је студирао у Лондону.
Углед службе ојачан је и захваљујући благовременом упозорењу на руску инвазију на Украјину. Још од јесени 2021. године МИ6 је, у сарадњи са ЦИА, обавештавао своје партнере о ономе што је Москва припремала. Од тада је преузео водећу улогу у подршци Кијеву. „Британци предводе на украјинском фронту. Ми их следимо у стопу“, изјавио је Ралф Гоф, бивши руководилац операција ЦИА за Европу и Евроазију.
Француска ДГСЕ на другом месту
На другом месту, са 169 бодова, налази се француска ДГСЕ, једина служба континенталне Европе за коју се сматра да има готово глобални домет. Њена снага заснована је на комбинацији техничког прикупљања података, људских извора и оперативних способности.
Посебан углед ужива Акциона служба ДГСЕ, једна од ретких јединица у свету за које се сматра да су способне да неприметно „неутралишу“ одређену мету у иностранству. Само пет учесника сврстало је француску службу изнад МИ6, што показује колико је, у очима професионалаца из ове области, велика разлика између ове две службе.
„У области обавештајног рада заснованог на људским изворима, ДГСЕ ми је деловала као најспособнији партнер“, изјавила је Џина Бенет, која је 34 године радила као аналитичар за борбу против тероризма у ЦИА. Француска служба сматра се нарочито снажном у борби против тероризма, у Либану, у области неширења оружја и, пре свега, у Африци.
Дубоко познавање афричког континента помогло јој је да поврати део угледа који је изгубила 2022. године, када Француска није успела на време да препозна да се Русија припрема за инвазију на Украјину. У јуну 2023. године, посредством својих афричких мрежа, ДГСЕ је сазнала да Јевгениј Пригожин припрема побуну против Владимира Путина и о томе обавестила ЦИА.
Импресиван учинак Холанђана
На трећем месту, са 97 бодова, налазе се холандске службе АИВД и МИВД. Приближно седам од десет учесника уврстило их је међу првих пет, оцењујући их као службе које постижу најбољи учинак у односу на ресурсе којима располажу.
Холанђани су учествовали у неким од најзначајнијих тајних операција током последње две деценије. Наводи се да је 2007. године агент АИВД инсталирао вирус „Stuxnet“, који су развили Мосад и ЦИА и који је нанео озбиљну штету иранском нуклеарном програму. Холандски хакери су 2015. године продрли у руску групу „Cozy Bear“ и упозорили Сједињене Америчке Државе, док су 2016. и 2017. године службе ове земље, у сарадњи са ЦИА, примале и обучавале украјинске агенте.
Од почетка треће деценије 21. века АИВД је такође домаћин европског обавештајног центра за борбу против тероризма, у који све земље Европске уније, као и Уједињено Краљевство, Норвешка и Швајцарска, упућују своје стручњаке.
Украјина на четвртом месту
Четврто место Украјине, са 77 бодова, представља једно од највећих изненађења ове ранг-листе. Службе из Кијева остављају снажан утисак својом иновативношћу, довитљивошћу и спремношћу да преузимају висок оперативни ризик.
Међу операцијама које се приписују украјинским службама налазе се саботажа гасовода „Северни ток“, напади дроновима којима су десетине руских авиона избачене из употребе и циљана убиства високих званичника у Москви. Један европски руководилац обавештајне службе оценио је да су Украјинци доказали да могу да се „мосадизују“, алудирајући на агресивне тајне операције израелског Мосада.
Међутим, поверење у украјинске службе није потпуно. Поједини европски званичници процењују да се у њиховим редовима можда још увек налазе руски извори. „Много тога говоримо Украјинцима, али не баш све, јер се никада не зна где би те информације могле да заврше. Чак и у Москви“, рекао је бивши руководилац једне француске тајне службе.
Немачки аналитичари који заостају у операцијама
Првих пет употпуњује немачка БНД са 62 бода. Ова служба признање стиче првенствено захваљујући својој методичности, аналитичким способностима и способности да уочи суптилне политичке и економске промене.
Међутим, када се разговор усмери на чисто шпијунске операције, оцене су далеко строже. Бивши руководилац швајцарске обавештајне службе упоредио је припаднике БНД са „истраживачима једног тинк-тенка“, док је бивши заменик директора америчке обавештајне службе навео да су Немци годинама избегавали операције у иностранству.
Као показатељ њених слабости наводи се податак да свега два одсто упозорења о терористичким претњама у Немачкој потиче од саме БНД, док 72 одсто доставља ЦИА.
Грчка без бодова, али драгоцена када је реч о питањима која се тичу Турске
Грчка се налази међу земљама које нису освојиле ниједан бод учесника истраживања. То, међутим, не значи да се грчке службе сматрају неважним за њихове европске партнере. Напротив, „L’Express“ истиче да је Грчка и даље веома тражена када је интересовање усмерено на Турску, будући да располаже географском близином, дугогодишњим искуством и специјализованим знањем о дешавањима у суседној земљи.
У истој групи земаља без бодова налазе се Ирска и Луксембург, који се сматрају корисним у финансијским истрагама. Кипар изазива забринутост због својих односа са Русијом, али остаје неопходан као раскршће на којем се сусрећу руски шпијуни, агенти Мосада и изасланици Пекинга.
Насупрот томе, Мађарска се сматра слабом кариком у размени европских обавештајних података, због начина на који Виктор Орбан наводно користи државни обавештајни апарат. Примедбе се износе и на рачун Бугарске, чије су политичке елите окарактерисане као „подложне руском утицају“.
Најгора европска служба, готово према општем мишљењу учесника, јесте служба Словачке. Њен углед повезан је са оптужбама за непотизам, неспособност и блиске везе са Русијом, што ју је довело на само дно европске обавештајне хијерархије.
Првих десет
- Уједињено Краљевство – МИ6: 251 бод
- Француска – ДГСЕ: 169 бодова
- Холандија – АИВД/МИВД: 97 бодова
- Украјина: 77 бодова
- Немачка – БНД: 62 бода
- Шведска: 40 бодова
- Норвешка: 34 бода
- Естонија: 27 бодова
- Пољска: 22 бода
- Данска: 16 бодова