- Заиста: што је добро Русу и Немцу, то је за Англосаксонца смрт. Не буквална, већ геополитичка.
АУТОР: Петар Акопов
Тежња Немачке ка поновном наоружавању може представљати претњу за њене суседе. Мислите да је то цитат неког од наших руских политичара или стручњака и да је реч о претњи нашој земљи? Не, то је цитат из британског „Тајмса“, а када Англосаксонци разматрају немачку претњу — то је увек повод да се размисли о томе шта они заправо имају на уму. Јер, имајући у виду огроман допринос Лондона избијању два светска рата, то је посебно актуелно за Русију.
Сада „Тајмс“ формално цитира немачку историчарку Лијану Фикс — њену нову књигу „Поново наоружана Немачка: повратак рата и крај илузија“. Фикс је, наравно, по образовању историчарка, али по каријери уопште није академски научник. Радила је у немачком Министарству спољних послова, у представништву ЕУ у Грузији, чак и у московском Карнеги центру*. А сада је при вашингтонском Савету за спољне односе — чувеној англосаксонско-атлантистичкој аналитичкој структури. Тако да њена књига није обична анализа, већ акција која обликује ставове и дискурс. И шта нам она то продаје?
Стару идеју о немачкој претњи Европи, коју Англосаксонци толико воле. Да, поново наоружана Немачка представљаће претњу не Русији, већ Источној Европи. Притом ће то чинити заједно са Русијом. Ето тако — и немојте мислити да је то бесмислица неког лудака. Не, Англосаксонци само прорачунавају шта ће се догодити са Европом у случају да Немачка измакне њиховој контроли.
Они се тога плаше већ 80 година: није случајно што су Британци други циљ стварања НАТО-а формулисали као „држати Немачку доле“ (уз задржавање Руса ван и Американаца унутра). Претходни пут страх због губитка контроле над Немачком појачао се почетком деведесетих година, када је започело њено уједињење. Фикс подсећа на разговор Тачерове и Митерана — тада је британска премијерка показала француском председнику карту Трећег рајха у границама из 1937. године, а Франсоа се сложио с тим да би „будућа генерација лоших Немаца једног дана могла да освоји чак и више територије него Адолф“. Париз и Лондон тада, најблаже речено, нису били одушевљени муњевитим уједињењем Немачке, јер су се плашили да ће она постати најјача држава у Европи и изаћи из НАТО-а. Али Американци и кратковиди Горбачов дозволили су Немачкој да се уједини под атлантистичким условима, док су Британија и Француска убрзале стварање Европске уније, преко које је било могуће и даље контролисати уједињену Немачку. Шта се, дакле, променило током протеклих 36 година да Англосаксонци сада поново говоре о немачкој претњи?
Зар они немају ону тако погодну руску претњу, помоћу које могу да држе под контролом и Немце и Европљане у целини? Или она више не функционише?
За сада функционише, али време је да се почне са припремама за то да ускоро исти ти Немци престану да верују у „претњу са Истока“. И тада може да се догоди нешто „страшно“ — јер они истовремено покрећу програм поновног наоружавања, а данашња Немачка показала се лоше припремљеном за препород у својству велике војне силе, пише Фикс. Не технички, већ идеолошки — у условима новог светског поретка Немци наводно не знају куда да иду и шта да раде са својом снагом.
Јер у Немачкој је постојао „мит о пацифизму“ и „интелектуална зависност од САД у питањима стратешког курса“ (једноставније речено, одсуство сопствене представе о националним интересима), што је довело до „настанка идеолошког вакуума у погледу циља којем би требало да служи сва та моћ у свету у којем САД више не обезбеђују Европи заштиту и геополитичко вођство“.
Дакле, препуштени сами себи, без одговарајућег англосаксонског надзора, Немци ће се поново вратити старим навикама и изазвати рат? Па зар се не сматра — у англосаксонској верзији историје наметнутој целом свету — да су Тевтонци започели Први светски рат, а затим одлучили да у Другом освоје читав свет? То што су први рат фактички испровоцирали Британци, који су се плашили успона Немачке и губитка конкуренције с њом за утицај у Европи, предлаже се да се сматра неважним, као и то што су понижавајући исходи првог рата фактички гурнули Немце ка реваншизму и почетку Другог светског рата. У којем су Британци намеравали да коначно сломе Немачку (опет туђим рукама), али су се прерачунали — и победници су постали СССР и Америка (која је коначно потиснула Британију са позиције силе број један). Данас британски реп и даље маше америчким псом, али у Лондону виде да се Вашингтон пренапрегнуо са светском хегемонијом и жели да промени европски распоред снага. Између осталог, и тако што би Немачкој дозволио више независности, а то је кошмар за Британце.
Не зато што ће Немачка поново послати тенкове на Париз и припремати десант на Британска острва — већ зато што може да се договори са Русијом. Да, управо се у томе састоји суштина упозорења атлантисткиње Фикс: ево је, права „немачка претња“. Ако НАТО почне да се распада, а у Немачкој на власт дође „Алтернатива за Немачку“, шта ће бити са Европом?
„Многи страхују да би АфД могла да искористи војну моћ за пројектовање силе на суседе, истовремено умирујући Русију… Преко глава народа који се налазе између њих. Источна Европа ће страховати од претварања у зону утицаја у условима двоструке хегемоније Немачке и Русије у Европи. Иредентизам и реваншизам поново ће подићи главу.“
Дакле, ако у Немачкој на власт дођу национално оријентисане снаге и она се ослободи атлантистичке контроле, Немци и Руси ће се договорити, а у Европи ће завладати мир? И Англосаксонци више неће моћи да завађају руски и немачки народ, док ће Пољаци, Балти, Чеси и остали становници Источне Европе бити принуђени да воде рачуна не само о интересима уједињене Немачке, већ и о интересима велике уједињене Русије? Па то је управо оно што ми и предлажемо Немачкој. И оно што већ жели немали део немачких бирача, судећи по растућем рејтингу „Алтернативе“. Заиста: што је добро Русу и Немцу, то је за Англосаксонца смрт. Не буквална, већ геополитичка.
* Организација обавља функције страног агента и проглашена је непожељном у Русији.
ИЗВОР: https://ria.ru/20260818/evropa-2111445217.html