Коментар на извештаје Министарства иностраних послова Руске Федерације

Друга половина октобра је у Београду, али и широм Србије, била посвећена данима ослобођења (пре свега – у Другом светском рату, а надовезали су се и на 1. новембар – Дан ослобођења Београда у Првом светском рату)[1]. У овој краткој анализи држаћемо се одређених питања везаних за Други светски рат – конкретно, (хитлеровског) нацизма који изгледа није у потпуности искорењен из свих глава и колико је та појава распрострањена и опасна у савременом свету.

Претходних дана смо слушали и читали вести о полагању венаца на бројним спомен-комплексима посвећеним жртвама и херојима Другог светског рата у Србији, у којима су учествовали како домаћи политички, војни и друштвени врх[2], тако и дипломатски корпуси других држава – Руске Федерације[3], Белорусије[4], Азербејџана, Јерменије, Казахстана, Грузије[5]. Сви ови сусрети имају јасну поруку, да се таква несрећа не заборави и више никада не понови. Свакако су оваква окупљања потребна и значајна, и неговање успомене је од велике важности за данашње друштво и његову историјску свест.

Чини се да је борба против нацизма и фашизма ствар цивилизацијске свести о страхотама које су такви режими починили и као резултат којих су угашени милиони људских живота. Чини се и да је човечанство довољно зрело, напредно и толерантно да заувек „раскрсти“ са величањем таквих идеја и личности. Међутим, читајући традиционалне годишње извештаје Министарства иностраних послова Руске Федерације под називом: „О ситуацији са величањем нацизма, ширењем неонацизма и других облика пракси које доприносе ескалацији савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и њима сличних нетолеранција“[6], стиче се утисак да (хитлеровски) нацизам и даље живи у различитим облицима широм света.

Величање и ширење нацизма данас

Да бисмо објаснили садржај ових годишњих извештаја, осврнућемо се на оригиналне извештаје објављене у трогодишњем периоду: 2019.[7], 2020.[8] и 2021.[9] године. Министарство иностраних послова РФ је ове извештаје саставило пратећи друштвена догађања по свету (а можемо да кажемо и – појединачне инциденте), пре свега кроз новинске чланке, актуелне вести у периоду од годину дана, који се пореде са разним околностима и политичким кретањима кроз историју те државе. Поражавајуће је видети у колико држава су забележене појаве хулиганских скрнавења споменика жртвама, борцима и антифашистима, цртање и истицање озлоглашених обележја (нарочито „свастике“), чак и друштвена окупљања која подржавају нацизам, расизам и ксенофобију. Такви покрети и организоване групе, на сву срећу, нису омасовљени, јер се спречавају и кажњавају у складу са законом, али ипак егзистирају. Посебно су опасне појаве оправдавања успона Хитлера у Немачкој, представљање истог као неизбежног у том друштвено-историјском контексту, до самог оправдања почетка рата и напада Трећег Рајха на Европу и свет.

Аустралија, Америка, Норвешка, Шведска, Немачка – све „силе“ у погледу друштвено-економског напретка и „силе“ које предњаче у борби за људска права и толеранцију, парадоксално су и вишеструки центри окупљања екстремиста, те само у поменутој Аустралији је забележено постојање 70 различитих ултрадесничарских организација[10]. Слична ситуација је и у другим државама. Идеје неонацизма и њему сродне лако обузму недовољно обавештену и недовољно образовану особу кроз индустрију забаве – музику, филмове, литературу, утицај хулиганских и екстремистичких група, чак и кроз друштвене мреже (нарочито међу омладином), а позната је и емотивна манипулација, под коју подлежу особе које се осећају усамљено и изоштено из друштва. Извештаји РФ говоре и о случајевима физичког и психичког насиља, односно, коришћења истог у сврху вршења притиска и регрутације у поменуте групе.

Ту је и Хрватска

Оно што може да погоди читаоца са наших простора свакако је присуство бивших југословенских република у овом извештају, највише – Хрватске[11], мада се извештаји осврћу и на ситуацију у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Северној Македонији. Чини се да је највећи проблем на овим просторима верска и национална нетолеранција и неразумевање, говор мржње (који је нарочито заступљен у Интернет простору), спиновање информација на друштвеним мрежама и повремени хулигански испади скрнављена споменика и гробаља, постојање одређених ултрадесничарских група. Што се тиче саме Србије, помиње се у извештају за 2019. годину по појединачним инцидентима – незаконитој есхумацији и преноса остатака војника-антифашиста, хулиганским скрнављењима споменика и гробаља, али се говори и о законском санкционисању истих. Забележена је и рехабилитација вође четничког покрета Д. Михаиловића (2015), као облик уношења измена у историјске токове, као и постојање одређених десничарских група, које славе лик М. Недића или Д. Љотића. Србија је изостављена из извештаја 2020. и 2021. године, те се оставља утисак да је извештај из 2019. остао као коначан и потпун.

Борба против неонацизма и других облика екстремизама је и право и обавеза сваке државе. Дугујемо то жртвама, борцима, нашим прецима и потомцима једнако. Скрнављење споменика или гроба никога не чини моћнијим, већ у сваком смислу слабијим. Где престаје дијалог, а почиње песница, не може бити никаквог напретка ни слободе. И то је права суштина ових извештаја Министарства иностраних послова Руске Федерације – да укаже на болести и мане сваког народа и подсети на дужност борбе против истих.

[1] Представљен програм манифестације „Дани слободе 2021“ // Београд.рс : http://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1788091-predstavljen-program-manifestacije-dani-slobode-2021/  (2.11.2021.)

[2] Председник Вучић предводио церемонију Дана сећања на жртве у Другом светском рату // Министарство одбране Републике Србије : https://www.mod.gov.rs/cir/17970/predsednik-vucic-predvodio-ceremoniju-dana-secanja-na-zrtve-u-drugom-svetskom-ratu-17970 (2.11.2021.)

[3] Дан ослобођења Београда // РТС : https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4557130/beograd-20.-oktobar-venci.html  (2.11.2021.)

[4] Об участии Посольства в памятных мероприятиях в Белграде // Амбасада Р. Белорусије у Р. Србији : https://serbia.mfa.gov.by/ru/embassy/news/a617d43447b62ebf.html (2.11.2021.)

[5] Одата почаст ослободиоцима Београда у Другом светском рату // Србија.гов : https://www.srbija.gov.rs/vest/584149/odata-pocast-oslobodiocima-beograda-u-drugom-svetskom-ratu.php  (2.11.2021.)

[6] Министерство иностранных дел Российской Федерации // МИД России : https://www.mid.ru/ru/home (2.11.2021.)

[7] Извештај из 2019. године читајте на : https://www.mid.ru/foreign_policy/humanitarian_cooperation/-/asset_publisher/bB3NYd16mBFC/content/id/3193903#2 (2.11.2021.)

[8] Извештај из 2020. године читајте на : https://www.mid.ru/foreign_policy/humanitarian_cooperation/-/asset_publisher/bB3NYd16mBFC/content/id/4145891 (2.11.2021.)

[9] Извештај из 2021. године читајте на : https://www.mid.ru/foreign_policy/humanitarian_cooperation/-/asset_publisher/bB3NYd16mBFC/content/id/4915826  (2.11.2021.)

[10] По извештају РФ 2021.

[11] У свим поменутим извештајима РФ комбинују се информације о неоусташком покрету, односу савремене Хрватске према југословенском културно-историјском наслеђу, савременом политичком контексту и оглушавању на законе, негирању Јасеновца итд.

Дијана Лазаревић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.