У „Свезнању“ из 1937 године истакнуто је да је Врњачка Бања била државна бања, у подножју планине Гоча у Моравској бановини. Била је највећа и најпосећенија бања у Краљевини Југославији. Сезона је била мај-октобар. Имали су велико модерно купатило са 2 велика басена и 43 каде. (1) У Бањи су пре Другог светског рата деловала национална друштва. Прва соколска летовања била су 1921. и 1922. на Гочу и Бледу са београдским соколићима.(2) Велимир Поповић је истакао о значају излета за соколе : „боље је нараштају купити један велики шатор но пуну Соколану справа !” (3) Соколско друштво у Врњачкој бањи било је део Соколске жупе Крагујевац. У Управи Соколског друштва 1934. били су : Старешина Павле Каримановић, заменик Милан Ржаничанин, начелник Милорад Морић, I заменик начелника Светислав Кожетинац, 2 заменик начелника Милан Јовановић, председник просветног одбора Мина Миљковић, секретар Љубомир Симоничић, Љубомир Стојић, економ Првослав Недић, статистичар Мирко Броћић, здравствени референт др. Боривоје Брашић. Чланови Управног одбора били су : Др. Сретен Николић, др. Душан Радић, Хранислав Грујић, Божидар Богдановић и Милорад Грујић. Заменик Бранислав Рајковић. У Суду Части били су : Драгољуб Митровић, др. Љубодраг Давидовић, Светислав Кожетина, др. Милован Петковић и Андреја Додић. Заменик је био Мирослав Живковић. (4)
Коло Српских Сестара решило је са свим својим одборима и Друштвом Пријатеља Врњачке Бање да подигне споменик краљу Александру у Врњачкој бањи, да би се одужили за сва добра и пажњу коју је краљ указивао Колу Српских Сестара. Коло је сакупљало прилоге за подизање споменика. И Одбори Кола из Америке слали су прилоге за споменик. Свечано откривање споменика било је 25 септембра 1938. у парку у Врњачкој Бањи. Окупио се народ из целе околине, било је више од 20.000 лица. Прво је одржан помен краљу у Врњачкој цркви. Освећење је извршио епископ Жички др. Николај и епископ Браничевски Венијамин са многобројним свештеницима из Врњаца и околине који су се тада налазили у бањи. Присуствовао је краљев изасланик, изасланици министра војске и морнарице, Правде, Социјалне политике, Сената и Скупштине. Од цркве је ишла поворка до споменика. Код споменика били су делегати свих друштава из Врњаца и околине, као и делегати многих одбора К.С.С., затим четничка друштва са својим заставама и одорама, из Крагујевца, Краљева, Пожаревца, Велеса, Смедерева, Сјенице, Бољевца и Крушевца; Соколска друштва из Врњаца и околине; Певачка друштва из Трстеника и Врњаца, ђаци основних школа, један вод војника и музика краљеве гарде. Око споменика били су постројени четници, соколи, девојке у српској, хрватској и словеначкој ношњи, девојке у болничарским униформама и гуслар. За време освећења над Врњачком Бањом кружило је 10 авиона ваздухопловне ескадриле из Краљева. После освећења говорио је епископ Жички др. Николај. Председница Кола Грујић скинула је платно и открила споменик, а у том моменту спустио се ловоров венац на споменик из авиона. Маса света клицала је : Слава му слава. У име Кола председница је предала споменик Управи Врњачке Бање на чување. Управник Бање захвалио се Колу и Друштву Пријатеља Врњачке Бање. Од стране Кола говорила је гђа Пешић. Држани су говори, полагани венци и цвеће. Старе сељанке прилазиле су споменику, крстиле се и полагале крај споменика јабуку и киту босиока и плакале. Коло Српских Сестара било је захвално председнику Друштва Пријатеља Врњачке Бање Бериславу Тодоровићу на свесрдној сарадњи у подизању споменика краљу Александру I. Коло је имало Дом у Врњачкој Бањи. У њему су током лета одржавале пансион да би могле да покривају трошкове око поправке и плаћања свих општинских и државних такса. (5)
Соколско друштво Врњачка Бања осветило је своју заставу којој је кумовао национални и соколски ветеран брат прота Ржничанин. Застава је била прва застава израђена по новим прописима Савеза Сокола Краљевине Југославије. Соколску поворку предводио је стари прота Ржничанин. После је освећена спомен-чесма посвећена краљу Петру II, подигнута на месту на коме је било одмаралиште краља приликом прве посете Врњачкој Бањи. Свечаност је била завршена поменом пред спомеником краљу Александру I. Свечаностима је присуствовало неколико хиљада грађана и сељака који су били импресионирани патриотским говором. Говорио је савезни делегат брат Радмило Грђић. (6)
Национална друштва деловала су пре Другог светског рата у Врњачкој Бањи. Радила су удружено, помажући једна друге, да би појачала дејство свог рада.
АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- „Врњачка Бања”, Под уредништвом П.М. Петровића, директора Народног дела, „Свезнање општи енциклопедијски лексикон”, „Народно Дело институт за национални публицитет у Београду”, Штампан Загреб 1937, стр. 409;
- „Југославенско Соколство”,„Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, август-септембар 1922, бр. 8 и 9, Год. I, стр. 219, 220;
- Велимир Поповић, „Соколска летовања”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, децембар 1923, Год. II, бр. 3, стр. 4-6;
- Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник” година I, Београд, 1934, стр. XLI;
- „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар, календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 2, 3, 5;
- „Велике соколске свечаности у Врњцима”, „Соколски Гласник”, Београд, 4 октобар 1940, бр. 40, стр. 5;