Нова нада европских држава које теже наставку рата
- Али у целини, ослањање европских генералштабова на „псе рата“ највише личи на покушај дављеника да се ухвати за сламку.
АУТОР: Дмитриј СЕДОВ
Недоумице многих политичких аналитичара поводом несагласја између дезертерских расположења међу мобилисаним украјинским регрутима и прилично очигледне борбене способности јединица Оружаних снага Украјине имају неколико објашњења. Прво је то што се свежи „мобики“, односно необучени регрути, не користе на одлучујућим деловима фронта. Њима се попуњавају празнине на споредним правцима и припремају се за учешће у стварним борбама нешто касније. А тамо где је „вруће“ шаљу се или кадровски нацисти из формација као што је у Русији забрањени „Азов“, или страни плаћеници. Тема страног плаћеништва у саставу ОСУ је мутна, о њој круже противречне информације, али чињеница остаје: њих има много и они играју сопствену улогу у војним дејствима.
Није изненађујуће што се у том контексту први помињу држављани Пољске, који иду у плаћенике не само да би зарадили новац на крви, већ и из унутрашњих русофобних уверења. Код Пољака традиционално непријатељство према Русији има дубоке корене и данас се подржава званичном пропагандом. Као резултат тога, у Пољској се окупила прилично велика армија „војника среће“, која се, упркос великим губицима, не распада и не бежи на све стране. Још у августу 2023. године пољски лист Mysl Polska је писао да је у Украјини погинуло 10 хиљада пољских плаћеника (укупно за годину и по дана). С друге стране, ТАСС, позивајући се на изворе у специјалним службама, наводи број од 20 хиљада плаћеника у редовима ОСУ. Министарство одбране РФ је саопштило да је до јула 2025. године у Украјину стигло 11.670 страних војника из САД, Канаде, Пољске, Грузије и још 82 земље. Из тог прилива Главна обавештајна управа Украјине формирала је Интернационални легион територијалне одбране Украјине (у Русији забрањени Међународни легион ГУР). Поред осталих странаца, у њега улазе и у Русији забрањени Руски добровољачки корпус* и пук Калиновског*, састављен од Белоруса. Плаћеници се ангажују на кључним деловима фронта, у специјалним операцијама, диверзантској делатности и при употреби западних модела наоружања. Они се боре професионално и то је, без сумње, значајан фактор борбене способности ОСУ.
Поставља се питање: неће ли плаћеници постати нова нада европских држава које теже наставку рата? Ако увођење „ограничених војних контингената“ не успе, јер би Русија то доживела као нову етапу рата, онда плаћеништво не захтева никакво спољнополитичко формализовање и може искочити као ђаво из кутије. На пример, у ситуацији када ОСУ више не буду имале резерве за заустављање могућих пробоја Оружаних снага РФ на више праваца. Ово није празно питање. Трошкови европских влада за батаљоне и бригаде плаћеника биће значајни, али ипак подношљиви у поређењу са пуноправним уласком у рат.
Кога ће шокирати појава Међународног легиона ГУР, на пример, код Купјанска? Он је одавно присутан, а прилив нових снага у њега је споредна ствар. Да ли ће се у Европи наћи владе спремне на такав авантуристички потез? Са тако ратоборним политичарима као што су Стармер, Макрон и Мерц — свакако хоће. Јер се политичка одговорност овде своди на минимум. Плаћеници не представљају никога осим сопствене жеђи за новцем, а новац ће, наравно, добити од кијевске хунте.
Што је борбена способност ОСУ слабија, то је у Европи већа забринутост око њиховог јачања, и плаћеници се ту не могу не узети у разматрање.
Међутим, главни фактор супротстављања плаћеништву остаће рад са јавним мњењем западног друштва. У већини европских земаља није познато да плаћеник нема статус комбатанта и да се налази ван закона. Онај ко закључи уговор о плаћеништву ризикује да буде стрељан одмах након заробљавања. У Руској Федерацији, где постоји члан Кривичног законика за плаћеништво, онима који доспеју пред суд изричу се најстроже казне. По свему судећи, са повећањем прилива страних „пасa рата“ у ОСУ, наши органи реда биће принуђени да појачају превентивне мере у зони борбених дејстава, уз обавештавање светских медија. Сваки плаћеник мора знати шта га чека — немилосрдан суд.
По свему судећи, треба очекивати и обраћања заробљених плаћеника својим сународницима преко медија о погубним последицама плаћеништва у РФ.
До данас су руски судови већ осудили око 800 страних држављана по члану 389 Кривичног законика за плаћеништво, и треба претпоставити да ће се тај процес наставити. Међу осуђенима већину чине држављани Грузије, Молдавије, Литваније, Летоније, Естоније и других суседних држава. Поред њих, у затвору су се нашли и држављани САД, Француске, Шведске, Северне Ирске и Велике Британије. Њихова судбина представља наочит материјал за документарне филмове, који би могли постати једно од ефикасних средстава информационог рата.
Али у целини, ослањање европских генералштабова на „псе рата“ највише личи на покушај дављеника да се ухвати за сламку. Специјална војна операција се креће ка победоносном завршетку као историјски императив у сукобу Русије са Западом.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/01/30/na-ocheredi-nayomniki-utopayuschiy-khvataetsya-za-solominku.html