- Сматрам да Трамп заправо никада није ни намеравао да се избори за излазак Америке из НАТО-а.
- То су биле само претње чији је циљ био да приморају савезнике да издвајају више новца за војне расходе.
АУТОР: Валентин Катасонов
С времена на време из Вашингтона се чују претње да би Америка могла да напусти редове војно-политичког блока НАТО. Још током свог првог мандата у Белој кући Доналд Трамп је изражавао сумњу у то да ли је Америци потребно да остане у НАТО-у. Тако се, уочи самита НАТО-а у Бриселу 2018. године, Трамп, према сећањима тадашњег генералног секретара Алијансе Јенса Столтенберга, жалио да САД сносе 80–90 одсто трошкова блока и претио да ће окончати такво паразитирање. Изјављивао је да Америци „НАТО није потребан” и претио да ће иступити уколико европски савезници не повећају војне расходе на два одсто БДП-а. Столтенберг је касније истакао да би Алијанса претрпела озбиљну штету да је Трамп тада остварио своју претњу.
Исте 2018. године, проучавајући списак држава чланица НАТО-а, Трамп је, како су извештавали медији, исмејао идеју да би напад на неку малу државу аутоматски довео до обавезе војне заштите нападнуте чланице блока, у складу са чувеним чланом 5 Уговора о НАТО-у. Приметио је да већина Американаца раније није ни чула за неке од тих држава.
Током предизборне кампање 2024. године Трамп је такође претио изласком САД из војно-политичког блока. У приватним разговорима Трамп је изјављивао да, у случају повратка у Белу кућу, не намерава да у своју администрацију прима „љубитеље НАТО-а”.
Након победе на изборима, у децембру 2024. године, председник Трамп је у интервјуу за NBC News допустио могућност изласка САД из НАТО-а. Његов кључни услов за останак САД у НАТО-у био је да европски савезници у потпуности испуњавају своје финансијске обавезе у погледу финансирања Алијансе. Формулисао је то на следећи начин: „Уколико буду плаћали своје рачуне, онда, наравно”.
Последњи громогласни Трампов напад на НАТО догодио се у марту 2026. године. Повод за нови талас критика било је одбијање појединих држава НАТО-а да подрже САД у ситуацији са Ираном, а нарочито да обезбеде миноловце за деблокаду Ормуског мореуза. Трамп је на друштвеној мрежи написао: „Без САД, НАТО је тигар од папира!” Касније је у интервјуу за The Telegraph развио исту мисао, говорећи да НАТО без подршке САД губи стварну снагу и изјављујући да питање изласка „не подлеже преиспитивању”.
Међу републиканским конгресменима и сенаторима нашао се велики број Трампових истомишљеника, који су још оштрије и недвосмисленије захтевали, и настављају да захтевају, излазак САД из НАТО-а. Крајем прошле године Конгресу САД поднет је предлог закона о изласку земље из НАТО-а. Аутор иницијативе, конгресмен Томас Маси, назвао је Алијансу „реликтом Хладног рата” и подсетио да је она створена ради супротстављања СССР-у, који се распао пре више од 30 година. Према његовом мишљењу, прокламовани циљеви НАТО-а „више нису у складу са интересима националне безбедности САД”. У образложењу предлога закона наведен је и следећи аргумент у прилог изласку САД из НАТО-а: „…испоставило се да европске чланице Алијансе поседују довољан економски и војни потенцијал да обезбеде сопствену одбрану”. У случају усвајања предлога закона, средства америчких пореских обвезника не би се улагала у заједничке одбрамбене пројекте НАТО-а, већ у пројекте јачања националне безбедности САД. У Државној думи Русије наведени предлог закона назван је „одличном гаранцијом безбедности Русије”, али је допуштена могућност да Маси због свог предлога буде „жигосан као руски шпијун”. Сенатор Мајк Ли, републиканац из савезне државе Јута, поднео је Сенату САД пратећи предлог закона.
Доналд Трамп је присуствовао управо одржаном самиту НАТО-а у Турској и несумњиво је био његова кључна фигура. Сви учесници су напето пратили сваку реч америчког председника. И овога пута он је показивао незадовољство америчким савезницима у НАТО-у. Провејавала је огорченост због тога што савезници из НАТО-а нису подржали САД у сукобу са Исламском Републиком. Посебно је критиковао Шпанију, коју је назвао „ужасним партнером”.
Затим је поново почела да се чује уобичајена Трампова мантра о неправедној расподели финансијског терета унутар блока: „Веома сам разочаран НАТО-ом. Плаћамо превише, милијардама долара више. Ми их штитимо, али они ништа не чине за нас”. Успут је критикован чак и 46. председник САД Џозеф Бајден, као и његов тим, зато што „нису успели да приморају” чланице НАТО-а да повећају војне расходе.
Истовремено, Трамп је био уздржанији него обично и није претио изласком из блока. Вероватно зато што су савезници САД у НАТО-у почели постепено да повећавају своје војне расходе. У декларацији усвојеној на крају самита наводи се: „Како би се супротставили дугорочној претњи коју Русија представља за евроатлантску безбедност и стабилност, као и трајној претњи тероризма, савезници испуњавају своје обавезе у области одбране, преузете у Хагу. Европски савезници и Канада су 2025. године повећали своја улагања у основне одбрамбене потребе за више од 139 милијарди долара”. Годишњи раст од 139 милијарди долара није мали. Поређења ради, према проценама SIPRI-ја, војни расходи Руске Федерације прошле године износили су 190 милијарди долара.
У декларацији се помиње Хаг – реч је о прошлогодишњем самиту НАТО-а одржаном у Хагу. На њему су државе чланице блока преузеле обавезу да повећају своје војне расходе на пет одсто БДП-а, при чему тај ниво треба да достигну најкасније до 2035. године. Од тога би 3,5 одсто чинили непосредни војни расходи, а 1,5 одсто расходи „за заштиту критично важне инфраструктуре и мрежа, обезбеђивање цивилне спремности и отпорности, подстицање иновација и јачање одбрамбено-индустријске базе”.
Раст војних расхода европских савезника и Канаде, према званичним подацима Секретаријата НАТО-а, прошле године износио је 15,9 одсто, док је претпрошле године износио 18,6 одсто. То изгледа веома добро у поређењу са претходном деценијом, када су се годишње стопе раста кретале између три и пет одсто. У 2014. години забележено је чак и смањење од 0,9 одсто. Однос између војних расхода САД и војних расхода осталих чланица блока почео је донекле да се исправља. Тако је 2014. године удео европских савезника и Канаде у укупним војним расходима држава НАТО-а износио 27 одсто, док је на крају прошле године достигао готово 40 одсто.
Пре него што је прошле године у Хагу усвојен нови стандард висине војних расхода у НАТО-у, важио је стандард од два одсто БДП-а. Према резултатима из прошле године, све државе чланице испуниле су претходни стандард, док су 2017. године, осим САД, то учиниле само две државе.
САД су по висини војних расхода, израженој у процентима БДП-а, увек биле „светионик” за остале државе чланице блока. Прошле године овај показатељ је у САД износио 3,22 одсто БДП-а. Међутим, испоставило се да поједине државе имају још већи ниво војних расхода. На првом месту нашла се Пољска, са 4,48 одсто БДП-а. За њом су следиле следеће државе, са одговарајућим уделом војних расхода у БДП-у: Литванија – 4,00 одсто; Летонија – 3,75 одсто; Естонија – 3,38 одсто; Норвешка – 3,38 одсто. Амбасадор САД при НАТО-у Мет Витакер изјавио је уочи самита НАТО-а у Анкари да „неки савезници чине више од других”. Према његовим речима, Пољска, скандинавске земље и балтичке државе „предњаче у том погледу”. САД су према овом показатељу делиле тек шесто и седмо место са Данском. За њима су, са незнатним заостатком, следиле Грчка, Финска, Шведска и Холандија.
Стога Трамп није могао да не буде задовољан чињеницом да савезници САД унутар блока повећавају своје расходе и показују одређене резултате у милитаризацији својих државних буџета. Наравно, Трамп жели да војни расходи савезника расту, али и да значајан део тих средстава буде потрошен на куповину оружја, војне технике и муниције у Америци. Раније је тако и било, јер је војно-индустријски комплекс САД био снажан, док су војно-индустријски комплекси европских држава и Канаде били прилично слаби. Куповина америчких војних производа од стране европских држава 2022. године процењивана је на 30–35 милијарди долара, а 2023. године на 50–55 милијарди долара. Последњи подаци које је било могуће пронаћи односе се на 2024. годину и износе око 76 милијарди долара. У периоду од 2022. до 2024. године забележен је раст већи од два пута. Узгред, то се догодило за време председника Џозефа Бајдена, кога Трамп не престаје да критикује. Трамп треба да настави да повећава војне набавке савезника у Америци.
У декларацији са самита НАТО-а у Турској наводи се: „Наша улагања обезбеђују способности које су нам потребне, истовремено јачајући нашу индустријску базу и отпорност. Данас у Анкари објављујемо нове набавке у вредности већој од 50 милијарди долара и обавезујемо се да проширимо заједничке производне капацитете и сарађујемо са индустријом ради убрзавања иновација. Наставићемо рад на уклањању препрека у трговини одбрамбеним производима између савезника и користићемо партнерске односе НАТО-а како бисмо максимално развили одбрамбену индустрију и сарадњу”.
Дакле, објављене су нове обавезе у погледу војних набавки у вредности већој од 50 милијарди долара. Сматрам да ће значајан део тих средстава и даље бити намењен набавкама које ће савезници обављати у САД. Наравно, савезници би желели да набавке врше једни од других. Међутим, Стари континент за сада нема сопствени снажан војно-индустријски комплекс. Прошле године Брисел је најавио оснивање фонда за милитаризацију Европске уније, SAFE, у износу од 150 милијарди евра. Такође је најављен план милитаризације Европе, ReArm EU, у вредности од 800 милијарди евра. Након критика италијанске премијерке Ђорђе Мелони и шпанског премијера Педра Санчеза, иницијатива ReArm EU преименована је у Readiness 2030, односно „Спремност 2030”. Треба разумети да би Европа до 2030. године требало да буде у стању потпуне борбене готовости за рат са Русијом.
Стручњаци прилично скептично процењују способност Европе да до 2030. године успостави сопствени, потпуно развијен војно-индустријски комплекс. Због тога ће европске државе чланице Европске уније своју борбену готовост углавном обезбеђивати војним набавкама из САД. Трампу такав положај савезника у НАТО-у у потпуности одговара. Због тога је његова критика европских чланица блока на самиту НАТО-а у Турској била веома умерена. У овом тренутку 47. председник САД не намерава да напусти НАТО. О томе је одмах након завршетка самита известила агенција Ројтерс у тексту „Trump told NATO leaders he wants to keep US in alliance, source says” – „Према речима извора, Трамп је лидерима НАТО-а рекао да жели да задржи САД у Алијанси”.
Ипак, сматрам да Трамп заправо никада није ни намеравао да се избори за излазак Америке из НАТО-а. То су биле само претње чији је циљ био да приморају савезнике да издвајају више новца за војне расходе.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/07/15/mozhet-li-amerika-pokinut-nato.html