У марту 1995. године, Главни штаб ВРС донео је одлуку да се елиминише команда 28. дивизије на челу са Насером Орићем
У марту 1995. године, Главни штаб ВРС донео је одлуку да се елиминише команда 28. дивизије на челу са Насером Орићем. Задатак је поверен тек недавно формираном 10. диверзантском одреду који је био директно подређен Главном штабу ВРС, односно помоћнику команданта ГШ за обавештајне послове.
Операцију у Сребреници испланирао је и водио командант 10. диверзантског одреда, Милорад Пелемиш. Он је одлучио је да се акција спроведе кроз рудник олова и цинка „Сасе.”
Тајни пут кроз рудник „Сасе”
Било је потребно пуних девет дана копања да би се уопште могло ући у рудник.
Средином априла Пелемиш је са два војника кренуо у извиђање кроз рударска окна.
Требало је пешачити кроз рудник око 10 километара да би се дошло до краја рудника који је завршавао у центру Сребренице у насељу Солоћуша.
Наредних 15 дана и ноћи уследило је праћење и скупљање података.
У међувремену, Пелемиш је убацио своја два војника у град код свог човека „са везе.”
Операција откривена у последњем тренутку
Пелемиш тада јавља Главном штабу да је све спремно:
„Може да се уђе у град, можемо да радимо,” и чека зелено светло.
Међутим, након тога примећује да Орић има све више обезбеђења, да мења возила, а затим у мају ’95. године потпуно нестаје из Сребренице.
Операција је заустављена, а Пелемиш је позван на рапорт.
Тврдње о дојави и улози Момира Николића
Каснијом анализом везе установљено је да је Орићу јављено шта му се спрема, а јавио му је Момир Николић, помоћник команданта за безбедност и обавештајне послове Братуначке бригаде.
Иначе, Николић је први официр ВРС који је експресно признао тзв. геноцид у Сребреници.
У својој књизи „Сребреница сведочи и оптужује” Орић пише о овој још једној српској издаји и каже да му је Момир Николић јавио:
„Ту су – готов си – бежи.”
Али пише и о томе како му је Николић прао крваве чарапе колико му је био веран.
Споменик команданту 10. диверзантског одреда
У Шековићима је откривен споменик Милораду Пелемишу, легендарном команданту 10. диверзантског одреда.
Основни задаци овог одреда обухватали су високоризичне борбене радње, скупљање обавештајних података о непријатељу, те убацивање у непријатељску позадину.
Одред је кориштен за извођење диверзантских дејстава дубоко у непријатељској територији и за ликвидације непријатељских високопозиционираних официра.
Одред је својим професионализмом и јунаштвом, сврстан у сам врх најбољих јединица ВРС, а расформиран је 1. јуна 1996. године.
Пелемиш је био и учесник битке на Кошарама
Милорад Мишо Пелемиш умро је 2021. године у 57. години живота.
Позната је његова наредба да се погинули и рањени никад не смију оставити.
Као официр ЈНА од 1983. године био је припадник Специјалне антитерористичке јединице, претече данашњих „Кобри“. Учествовао је у борбама на свим ратиштима бивше СФРЈ и важио за једног од најбољих у 63. падобранској јединици.
Крајем 1991. указом председника СФРЈ одликован је орденом за храброст за заслуге на вуковарском ратишту. Такође је био и учесник је битке на Кошарама…
У Републици Српској, по наређењу Радована Караџића, одликован је орденом Милоша Обилића.
Пелемиш је био истакнути спортски радник. Био је дугогодишњи члан менаџмента КМФ Српска, а касније и директор и оснивач Клуба малог фудбала Црвена Звезда.
Хероји никад не умиру, јер њихова дела се вечно памте!
ИЗВОР: CZBG portal