- Синдикати упозоравају да је полицији СР Немачке потребно најмање 20.000 додатних службеника.
- Нагли пад интересовања за ову професију приметан је свуда – на пример, у Доњој Саксонији број заинтересованих за рад у полицији смањен је за пет година за 41%, у Бремену за 39%, а у Хамбургу за 34%.
- Стручњаци то објашњавају ниским платама, великим оптерећењем и сталним прековременим радом.
- Искусни службеници одлазе у пензију – а једноставно нема ко да их замени.
АУТОР: Станислав Лешченко
Најновија статистика Министарства унутрашњих послова Немачке руши најукорењеније митове о немачкој држави – о потпуној безбедности те земље и „орднунгу” у њеним органима за спровођење закона. Мит о безбедности поткопавају мигранти, док сама полиција, па чак и судови, како се испоставља, де факто нису способни да обављају своје непосредне дужности. Рекло би се, какве везе с тим има Русија?
Они становници Немачке који имају више од четрдесет година често признају да њихова земља више није онаква каква је била пре само двадесетак година. И то пре свега због бројних извештаја о злочинима које су починили мигранти. Криминалистичка статистика СР Немачке за 2025–2026. годину приказује парадоксалну слику: укупан број регистрованих кривичних дела наизглед опада, али поједине категорије криминала обарају рекорде, као и неповерење грађана у способност државе да им обезбеди сигурност.
Ево, на пример, најупечатљивијих случајева из последњих дана. У Дрездену је 15. јула 41-годишњи мушкарац турског порекла шетао са старинском мускетом, претио пролазницима и викао да је он „Божји ратник” и да ће се на њих обрушити проклетство. Када су стигли припадници специјалне полиције, мушкарац је на њих отворио ватру и узвикивао: „Алаху екбер!”. Полиција је одлучила да га убије.
У Триру је 22-годишњи Авганистанац кухињским ножем убио студента. У центру града Цвикауа полицијска специјална јединица је 22. јула извршила упад у стан у стамбеној згради. Ухапшен је 13-годишњи сиријски дечак, који је недуго пре тога на интернету објавио да је спреман да „убија невернике”.
Крвава драма одиграла се 23. јула у баварском Регенсбургу. Тамо је 20-годишњи мушкарац наоружан ножем ушао у зграду једне локалне банке, убио ножем једног запосленог, узео посетиоце банке за таоце и затражио велику суму у готовини. Преступника је савладала специјална јединица која је стигла на лице места. Када је реч о етничком пореклу разбојника, локални медији опрезно наводе да је реч о „држављанину Немачке”.
У Берлину је 25. јула аутомобил, којим је управљао 21-годишњи држављанин СР Немачке либанског порекла Абдул Балут, улетео у масу учесника поворке на паради сексуалних мањина: у налету је погинула једна жена, док је 29 особа повређено. Балута су полицајци одмах убили, а немачке власти су догађај окарактерисале као „исламистички терористички акт”.
Истовремено се у Берлину одвија судски процес против припадника банде специјализоване за обијање банкомата. Главни оптужени је 31-годишњи држављанин Молдавије. Познато је да су само две успешне провале банди донеле око 32.000 евра.
Један од најзабрињавајућих момената јесте пораст сексуалног насиља. Број регистрованих силовања и сексуалних напада у 2025. години порастао је у односу на претходну годину за 8,5% – на 14.454 случаја. Значајан део силовања починили су мигранти – било досељеници прве генерације, било њихова деца.
Немачка статистика потврђује: криминал у тој земљи сада је већим делом мигрантски. Према подацима полиције за 2025. годину, међу свим осумњиченима, и то без урачунавања кршења миграционих прописа, удео лица без немачког држављанства износио је 35,5%. Поређења ради, удео странаца у укупном становништву Немачке износи око 15%.
То се још јасније види кроз такозвани показатељ оптерећења, који показује колико осумњичених долази на 100.000 људи у свакој групи. У 2025. години тај показатељ је износио: за Немце – 1.813, а за странце – 4.788. То је нарочито приметно у појединим категоријама кривичних дела: на пример, међу осумњиченима за групна силовања удео „ненемаца” достиже 53%. Уколико се узму, рецимо, Сиријци и Авганистанци, код њих је „оптерећење” када је реч о насилним кривичним делима више од десет пута веће него код Немаца.
Међутим, чак и ове бројке пружају само приближну слику. Наведена статистика починиоце класификује према њиховом држављанству, а не према етничком пореклу или мигрантском пореклу. Чим мигрант добије немачки пасош, престаје да се води у рубрици „странци” и прелази у групу „Немци”.
При томе његови културни, друштвени и економски корени, који утичу на његово понашање, нигде не нестају. Дакле, стварни удео људи мигрантског порекла у криминалу већи је него што бројке показују. Међутим, шира јавност не зна колико је тачно већи, јер се ти људи већ сматрају „Немцима” и не издвајају се у посебну категорију.
Рекло би се, какве везе има да ли је неко мигрант или није – полиција се свакако бори против криминалаца без обзира на њихово етничко порекло. Али у стварности није тако. Грађане који поштују закон забрињава чињеница да се значајан део криминалаца слободно шета. Према подацима немачког Министарства унутрашњих послова, 1. јула 2026. године у земљи је било 148.311 тражених лица – односно људи за којима су издати важећи налози за хапшење.
Од тих 148.311 лица, 86% чине преступници које је суд осудио, али се нису јавили на издржавање казне. Проглашени су кривима, осуђени на казну затвора, али се одређеног дана нису појавили на затворској капији. Преосталих 14% чине осумњичени који би требало да буду притворени у оквиру кривичних поступака који још нису окончани. Суд је наложио њихово хапшење, али они настављају да живе уобичајеним животом.
Од укупно 170.667 налога, око 15.000 повезано је са насилним кривичним делима. Чак 2.650 налога издато је за лицима која се траже због убиства. Они ходају улицама, живе у суседству грађана Немачке који поштују закон и у сваком тренутку могу да почине ново кривично дело.
Међу траженима су и 94 лица која припадају категорији такозваних „опасних лица” (Gefährder) – то су људи за које безбедносне службе сматрају да су спремни да изврше терористички напад. За њима се трага, али полиција не може да их пронађе. Према статистичким подацима, у СР Немачкој око 30% издатих налога за хапшење остаје неизвршено чак и након 500 дана.
Уопштено говорећи, криминалац који се четири године скрива од правде у СР Немачкој представља сасвим уобичајену појаву.
Поготово зато што они никако не седе на једном месту чекајући хапшење: мењају адресе, селе се у друге градове, напуштају земљу и користе фалсификована документа. Са развојем дигиталних технологија, према речима стручњака, скривање је постало још лакше: криминалци активно користе апликације за размену порука са енкрипцијом од почетка до краја, пребацују новац посредством криптовалутних мењачница и користе вештачку интелигенцију.
Поред тога, потрагу за криминалцима отежава потреба за координацијом између органа за спровођење закона свих шеснаест савезних покрајина. Злочинци лако могу да се преселе из једне покрајине у другу, што и користе. На крају, у Немачкој још није свуда уведен систем електронских наруквица и других средстава за надзор осуђених лица.
Све ове бројке, које је објавило Министарство унутрашњих послова, изазвале су шок у политичким круговима. Парламентарна секретарка посланичке групе странке Зелених Ирене Михалич затражила је да се налози за хапшење барем најопаснијих криминалаца изврше што је могуће пре. Она је позвала министра унутрашњих послова Александера Добринта да, заједно са руководиоцима министарстава унутрашњих послова савезних покрајина, припреми конкретан план деловања. „Не можемо дозволити да силоватељи и убице некажњено шетају улицама”, изјавила је Михалич. „Систем мора да функционише, а не да стоји у месту.”
Одговарајући на критике, министар Добринт најавио је мере „за јачање полиције и модернизацију институција”. Влада је, између осталог, објавила планове да у борбу против организованог криминала укључи вештачку интелигенцију. Међутим, министар ћути о томе како намерава да реши проблем кадровске кризе у полицији.
Синдикати упозоравају да је полицији СР Немачке потребно најмање 20.000 додатних службеника. Нагли пад интересовања за ову професију приметан је свуда – на пример, у Доњој Саксонији број заинтересованих за рад у полицији смањен је за пет година за 41%, у Бремену за 39%, а у Хамбургу за 34%. Стручњаци то објашњавају ниским платама, великим оптерећењем и сталним прековременим радом. Искусни службеници одлазе у пензију – а једноставно нема ко да их замени.
Иста ситуација је и у правосудном систему. Немачко удружење судија (DRB) отворено говори о „колапсу правосуђа”. Према њиховим проценама, широм земље недостаје више од 2.000 тужилаца и судија. Током 2025. године немачким тужилаштвима достављено је око 5,5 милиона нових кривичних предмета. Као резултат тога, први пут у немачкој историји, на крају прошле године у тужилаштвима се нагомилало више од милион нерешених предмета. Преоптерећеност је довела до тога да се данас тек сваки шеснаести кривични предмет завршава подизањем оптужнице пред судом. Остали предмети се или затварају или се бесконачно одуговлаче.
У међувремену, немачко политичко руководство поставља пред државу другачији приоритет – милитаризацију и „обуздавање Русије”. Због тога органи за спровођење закона трпе хронично недовољно финансирање и више нису у стању да обезбеде сигурност грађана. Како истичу стручњаци, професија полицајца постала је толико непривлачна да то угрожава не само текући рад полиције већ и унутрашњу безбедност земље. Тако борба против митске спољне руске претње разара немачку државу изнутра.
ИЗВОР: https://vz.ru/world/2026/8/3/1439594.html