- СТЕРЕОТИПИ у западном свету о Србима, настали на погрешним и искривљеним представама, изборили су се за „право грађанства још почетком прошлог века, када је Аустроугарска, уз обилату помоћ Немачке, започела пропагандну актионост са једним једином циљем да увери сопствену и светску јавност како се Срби могу „довести у ред“ једино под влашћу „нормалне европске“ државе, односно Аустроугарске.
Изливи антисрпства, започети анексијом Босне и Херцеговине, у годинама које следе, све више ће из региналониг прерастати у глобални феномен и своју ескалацију ће доживети деведесетих година током грађанаског рата и распада Југославије.
Историчар Милош Ковић сматра да постоје три извора србофобије: религијски је на првом месту. Срби су, поставши првославни хришћани, вековима спречавали продор ватиканског папства на Исток, па је обрачун са њима у операцијама неоусташког режима званим „Бљесак“ и „Олуја“ остварење вековног сна Ватикана да се Срби отерају што даље од граница папског Запада. У интервјуу шпанском фашистичком листу „Арриба“ датом 26. маја 1943, Павелић каже: „Балкански је дух имао експанзивну моћ која је успјела да продре до границе Беча. Аустро-Угарска је имала снаге да гони тај дух ка Југоистоку… Дужност је Хрватске да настави са овим притиском на балканске обичаје док их не сведе у њихове праве границе“.
Други разлог србофобије је расизам, о коме Ковић каже:“Уверење да унутар беле расе постоје виша и нижа раса има, нажалост, врло дубоке корене у западној Европи. Највиша раса унутар беле расе били би Германи, после њих романски народи, а на најнижој степеници расистичке лествице били би Словени. И то уверење исповеда западна и средња Европа врло јасно и дефинисано од 18. века, а нарочито у 19. и 20. веку”.
Трећи разлог србофобије је русофобија, јер су Срби „мали Руси“. То убилачко становиште је, по Ковићу, засновано на верским и расистичким предрасудама, али и на страху од величине и моћи Русије.
ИЗВОР: Вечерње новости