- Када је реч искључиво о енергетској страни проблема, Мађаре очекују тешка времена.
- Имајући у виду да „Пакш” производи готово половину укупне електричне енергије у држави, можемо замислити да ће сваки савестан грађанин искључити све електричне уређаје које може, остављајући укључен, условно речено, само фрижидер.
- Међутим, сектор домаћинстава у просеку учествује са око једном трећином у укупној потрошњи.
- Лавовски део потрошње отпада на индустријска постројења, чије је делимично или потпуно искључивање или веома проблематично или уопште немогуће, јер би довело до поремећаја или прекида технолошких производних ланаца.
АУТОР: Сергеј Савчук
Петер Мађар није стигао ни да у потпуности ужива у изборној победи, а стварност га је нагло спустила на земљу. На својој званичној страници нови мађарски премијер објавио је увођење ванредног стања у енергетском сектору. Национални оператер MVM Paksi Atomerőmű Zrt. данас ће зауставити једину нуклеарну електрану у земљи — „Пакш”. Обустава рада ни на који начин није повезана са спровођењем планираних превентивних ремонта. Енергетичари једноставно немају другог избора, јер је ниво Дунава, чија се вода користи као природно расхладно средство, услед екстремних врућина опао на критично ниске вредности. Ако је веровати мађарском премијеру, вода се спустила на најнижи ниво још од 1944. године.
Петер Мађар пише да Мађарска улази у критичан период енергетске кризе, јер искључивање четири реактора ВВЕР-440 значи да ће из домаће електроенергетске мреже нестати две хиљаде мегават-сати електричне енергије, односно 40 одсто производње. Шеф владе усрдно моли грађане да пређу на режим самоограничавања, што, једноставним речима, значи да добровољно сведу потрошњу на минимум. Физички је немогуће оставити енергетске блокове у погону, јер би недостатак воде са великом вероватноћом довео до оштећења система за хлађење нуклеарне електране, што би затим изазвало активирање заштитне аутоматике и хаваријско искључење постројења. После тога би, у складу са техничким прописима, уследио период провере свих система.
Тај период могао би да се продужи на неодређено време, па се пред мађарским енергетичарима налази прилично једноставан логички задатак. Према једној могућности, електрана се не би искључивала и напајала би мрежу докле год је то могуће, али би постојала вероватноћа да се након тога изгуби готово половина производње на временски период чије трајање није могуће предвидети. Друга могућност јесте да се производња активне зоне смањи на минимум, да се сачека пад температуре и појава првих киша, како би се одмах потом електрана вратила уобичајеном режиму производње и дистрибуције електричне енергије.
Званична Будимпешта и стручњаци компаније MVM очекивано нису желели да националну енергетику и привреду изложе непредвидивим ризицима, па су изабрали решење са најнижим степеном опасности.
Мађари нису усамљени у проблемима које су изазвале летње жеге. Низак водостај Дунава приморао је румунску компанију Nuclearelectrica да прошле среде најпре заустави први енергетски блок нуклеарне електране „Чернавода”, а два дана касније и други реактор доживео је исту судбину. Вршилац дужности премијера Румуније Илије Болојан обратио се, пре свог мађарског колеге, грађанима и представницима индустрије са молбом да електричну енергију троше промишљено и рационално.
Да би се разумела суштина онога што се дешава, потребно је рећи да системи за хлађење активне зоне нуклеарних електрана могу бити организовани према два модела.
Најједноставнији и најочигледнији модел, због којег се још у фази пројектовања настоји да се нуклеарне електране изграде на обали великих водених површина, јесте проточни систем хлађења. Вода из реке, језера или мора цевоводима се усмерава ка кондензаторима турбина, преузима вишак топлоте, а затим се, већ загрејана, враћа назад у водоток или водену површину. Овај метод је најпоузданији, али захтева просто колосалне количине воде. У зависности од снаге турбина, потрошња може да се креће од 40 до 100 кубних метара у секунди, па током једног месеца кроз унутрашњост електране прође више од 250 милиона кубних метара воде.
Да би се разумеле размере, довољно је навести да је Доњецкој агломерацији, која пати од хроничне несташице воде, за задовољавање свих потреба домаћинстава и индустрије потребно 90 милиона тона воде месечно. Раније је вода узимана из Северског Доњецка и системом пумпних станица упућивана у Доњецк и градове и сателитска насеља која га густо окружују.
Тамо где нема великих извора воде, али постоји велика потреба за електричном енергијом, електране се хладе помоћу циркулационих система са расхладним торњевима. Управо се ове купасте грађевине огромних димензија најчешће приказују на различитим фотографијама и плакатима као симбол нуклеарне енергетике. Ту се примењује метод хлађења испаравањем, при којем вода циркулише унутар затвореног система, преузима топлоту са турбина, а затим се поново хлади унутар расхладних торњева. Овај метод је знатно економичнији, јер се из спољних извора узима свега око два кубна метра воде у секунди, док током године у атмосферу испари око 60 милиона тона воде.
Познавајући ове конкретне показатеље, могуће је јасније замислити шта се дешава са Дунавом, чија вода хлади четири мађарска и два румунска реактора. Руско друштво „Знање” наводи да Дунав има готово 200 притока, које се углавном пуне кишницом и водом насталом отапањем снега. Годишњи проток износи 210 кубних километара, односно 6.400 кубних метара у секунди. У апсолутним бројевима то наизглед делује довољно за задовољавање потреба нуклеарне енергетике, али није важна само количина, већ и температура, а вода у европским рекама такође се загрејала до рекордних вредности. Пре свега неколико недеља аларм су подигли и француски стручњаци за нуклеарну енергију, јер се у необично топлој води појавила незамислива количина медуза и алги, које физички зачепљују цевоводе нуклеарних електрана.
Када је реч искључиво о енергетској страни проблема, Мађаре очекују тешка времена. Имајући у виду да „Пакш” производи готово половину укупне електричне енергије у држави, можемо замислити да ће сваки савестан грађанин искључити све електричне уређаје које може, остављајући укључен, условно речено, само фрижидер. Међутим, сектор домаћинстава у просеку учествује са око једном трећином у укупној потрошњи. Лавовски део потрошње отпада на индустријска постројења, чије је делимично или потпуно искључивање или веома проблематично или уопште немогуће, јер би довело до поремећаја или прекида технолошких производних ланаца.
При томе, још нисмо поменули објекте од критичног значаја, као што су болнице, пумпне станице водовода и канализације. Њихово искључивање представљало би друштвени и комунални колапс, који би био утолико разорнији у савременом друштву навикнутом на двадесетчетворочасовни комфор и загарантоване услуге.
На памет ми пада изјава Петера Мађара од пре месец дана, када је, тек што се удобно сместио у премијерску фотељу, изјавио да ће још испитати цену руског уговора о завршетку изградње два енергетска блока нуклеарне електране „Пакш”. Она је, наводно, неоправдано висока.
Човек просто не може да одоли а да не упита: господине Мађар, како вам се сада чини — није ли ипак прескупо?
ИЗВОР: https://ria.ru/20260803/katastrofa-2108512701.html