30 година од затварања
Концентрациони логор “Силос” у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су 24 умрла због последица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу, затворен је крајем јануара пре 30 година, дакле пуна два месеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум.
“Силос”, као концентрациони логор за Србе, којим је управљала такозвана Армија БиХ, отворен је 11. маја 1992. у објекту у којем се пре рата чувала пшеница, а затворен је 27. јануара 1996. године на Светог Саву, односно два месеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум.
У том логору, једном од укупно 126 на подручју ратног Сарајева, углавном су били заточени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и других околних места.
Најмлађи међу заробљеним цивилима био је четрнаестогодишњи Лео Капетановић, а најстарији Васо Шаренац који је имао више од 85 година и умро је у “Силосу” на температури која је увек била нижа за 10 степени у односу на спољну.
Тортуре нису биле поштеђене ни жене, од којих је једна била у шестом месецу трудноће.
Потресна сведочења
Српски заточеници, који су преживели стравичне тортуре, сведочили су да су тадашњи званичници ратне Влади такозване РБиХ долазили у “Силос” и да су били упознати о дешавањима у логору.
Бивши српски логораш из “Силоса” Ђорђо Шувајло рекао је раније Срни да су за злочине у тарчинском силосу директно одговорни тадашњи председник муслиманске општине Хаџићи Мустафа Ђелиловић и командант Девете брдске бригаде такозване Армије БиХ Незир Казић и њихови сарадници.
Према сведочењу бивших заточеника, “Силос” је имао све елементе злогласног Аушвица.
Бивши заточеник “Силоса” Радојка Пандуревић у ранијем сведочењу за Срну испричала је да је и ратни муслимански лидер Алија Изетбеговић два пута био у близини “Силоса”.
Бивши заточеник, сада већ покојни Славко Јовичић Славуј из “Силоса” је изашао 27. јануара 1996. године.
Он је сведочио да је “Силос” био лабораторија за испитивање људске издржљивости, где су муслимански војници и чувари затворенике гледали као животиње које су свакодневно тукли, мучили на разне начине, убијали глађу и тровали разним лековима.
– Никад и никоме на свету н епоновило се такво страдање и таква мучења, која свет и савремена цивилизација никад неће моћи да схвате, нити да разумеју! – навео је тада Јовичић који је и бивши посланик у Парламенту БиХ.
О распуштању логора “Силос” затвореници су сазнали од представника Међународног комитета Црвеног крста.
Логор су напустили 26. јануара 1996. године, док су последња 42 затвореника изашла дан касније, чиме су коначно затворена врата овог казамата.
Пресуде
Дана 24. новембра 2011. године приведено је неколико припадника такозване Армије БиХ, који су осумњичени да су учествовали у злочинима и прогону српског становништва на подручју сарајевске општине Хаџићи.
Наредне године 19. априла у Тужилаштву БиХ, у Сарајеву, отпочело је суђење осморици припадника такозване Армије БиХ, који су осумњичени за незаконита хапшења, мучења и убијања, нечовечно поступање према српским цивилима у логору “Силос”.
Осумњичени су Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Незир Казић, Бећир Хујић, Халид Човић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер.
За ово суђење је владало велико интересовање, не само породица убијених и оштећених, већ и медија у БиХ и региону.
Суд БиХ је у јулу 2021. године донео другостепену пресуду којом су шесторица осуђених за злочине над цивилима осуђена на укупно 42 године затвора.
Бивши командант 9. брдске бригаде такозване Армије БиХ Незир Казић је осуђен на 10 година затвора, на по осам година затвора су осуђени некадашњи начелник станице јавне безбедности у Хаџићима Фадил Човић и бивши управник логора “Силос” у Тарчину (до августа 1994.) Бећир Хујић.
Командир Полицијске станице у Пазарићу Мирсад Шабић је осуђен на шест година, док су на по пет година осуђени некадашњи управник “Силоса”, од августа 1994, Халид Човић и бивши стражар у овом логору Нермин Калембер.
Њих шесторица су осуђени за противзаконито затварање и нечовечно поступање према цивилима српске и хрватске националности заточеним у “Силосу”, касарни Крупа у Зовику и Основној школи “9. мај” у Пазарићу, као и за ускраћивање права на суђење и одвођење на принудне радове цивилног становништва.
ИЗВОР: Компасинфо