Куртћехајић: Истине о нашим идентитетима и стварању нација у БиХ

Ријеч “Муслиман” у различитим падежима замјењује се са ријечју “Бошњаци” у одговарајућим падежима. Службени лист Републике Босне и Херцеговине од 06.априла 1994. године

Срби и Хрвати су трансформисали свој народ у нацију током друге половине XIX стољећа и створили тај идентитет на простору цијеле eкс Југе. Било је и код њих опирања том до 1862 њима страном имену али политика Београда и Загреба је превладала. Босански муслимани су одбили Калајева настојања од 1886-1903 када је Калај умро да прихвате име Бошњак за свој етнички и национални идентитет и јасно дали до знања Калају да их занима само вјерска и културна аутономија и зато су ушли у XX стољеће као вјерска скупина иако су имали много обиљежја посебног народа. Ту инертност босанских муслимана Срби и Хрвати су искористили да се разграниче на простору на којем су развили свој национални идентитет Споразумом Цветковић Мачек од 26 августа 1939. године који срећом није заживио јер је 01. септембра 1940. почео Други свјетски рат нападом Хитлера на Пољску. Муслимани се нису уопште третирали код те под‌јеле јер су посматрани као вјерска скупина. Босна је постојала као геополитички појам и само су комунисти заузели став да се Југославија изгради на федеративном принципу а да БИХ има статус покрајине.

Без Тита и комуниста послије Другог свјетског рата Босне не би било на карти Европе. Након Сутјеске Тито је заузео став да БиХ мора бити једнакоправна федерална јединица. Да је Тито погинуо на Сутјесци БиХ би била покрајина. Комисија задужена за одлуке Авноја дошла је Титу и рекла да је једогласно утврђено да ће Босна бити покрајина под ингеренцијом Југославије. Тито је рекао да га не занима по том питању став комисије и да БиХ мора бити једнакоправна федерална јединица. Његов став је био непоколебљив и то је пресудило.

На Завнобиху је Муслиманима дат статус народа уз већ формиране Србе и Хрвате на простору БиХ али то није прошло на Авноју и на нивоу Југославије остали су вјерска скупина стварањем шест федералних јединица са пет народа. Муслимани су се требали опредијелити да буду Срби или Хрвати и зато је попис 1948 имао рубрику неопредијељен. Сљедећи попис је био 1953 када су се уписивали као Југословени неопредијељени али 1961 им је дата могућност да се изразе у етничком смислу као муслимани са малим м чиме им је признат статус народа али не и нације као политички освијештеног народа да би Одлуком ЦКСКБиХ проглашени шестом југословенском нацијом као Муслимани са велики М, чиме су за 15 година од вјерске скупине признати као народ а онда и нација као политички освијештен народ.

Хамдија Поздерац се борио у ЦКСКЈ пред попис 1971 да се могу уписати као Босанци а за то у Београду нису хтјели да чују. Тада је он рекао да су постигли да су бар под именом Муслиман признати као нација а да је на будућим генерацијама да то окрену у Босанац. Тада ни Бошњак не би било прихваћено иако је то српској и хрватској политици било мање зло од имена Босанац. 1991 није било сметње да се зовемо како желимо али није се прихватало ни Бошњак ни Босанац па је на попису било око десет хиљада Босанаца и хиљаду и двјеста Бошњака уз сво залагање академика Филиповића и Зулфикарпашића да се тако пишемо.

1993 и Бошњачки сабор је била друга шанса за име Босанац али тада је на дневном реду била под‌јела Босне односно стварање лабаве Уније БИХ са три републике из које се могло изаћи за пет година ако се двије републике сложе да неће да БиХ постоји. Западне дипломате нам нису дозвољавале у Европи да се зове Муслиманска република и морало се наћи друго име. Босанац отворен за све је било много боље рјешење ако се рачунало на опстанак цијеле Босне али у контексту под‌јеле Босне превладало је Бошњак да би Муслимани имали засебно име кад већ Срби имају то име у Рс и Хрвати у Хрватској републици Херцег Босни. С обзиром да је Босна опстала а тај план одбијем име Бошњак као замјена за Муслиман је било погодно д‌јелитељима БИХ да наставе са под‌јелом и да доврше процесе свог национално територијалног уобличавања које је Тито зауставио обновом БиХ државности на Завнобиху.

Бошњаци би требали размишљати да се окрену природном и логичном имену Босанац који бе их везао именом за Босну и босански језик које је најлогичнији и најприроднији назив за све оне који Босну доживљавају својом и које би прихватили мањински Срби и Хрвати можда око 10% у почетку а послије све више јер када заживи име Босанац свако друго име звучи страно. То није пука корекција имена већ име које је у функцији опстанка и будуће интеграције Босне која сваке године полако тоне. ЕУ и САД засад покушавају да очувају Босну али процеси који нам се дешавају обесмишљавања Босне су свакодневно присутни. Оно о чему не размишљају љубитељи филџистана којих је мало али су утицајни да Европа неће прихватити под‌јелу Босне на троје ако до тога буде морало доћи већ на двоје јер неће дозволити да има Бошњачку државу која је потпуно муслиманска у срцу Европе и постоје опције везане за британску политику да би у таквом слуцају ФБИХ угурали у Хрватску да не би размишљали о будућој радикализацији мале бошњачке државе.

На Бошњацима је да добро размисле јер данас могу бити Босанци и помоћи са тим идентитетом који је отворен и за друге а нико им вјеру неће дирати да очувају Босну јер БиХ нема ниједан унутрашњи кохезиони фактор свог опстанка. Босанац би био једини али вјероватно довољан. Не бих хтио да ламентирај али државе настају и нестају не зато сто су признате и примљене у УН већ зато што имају или немају унутрашњу кохеренцију за свој опстанак. Не бих даље али добро се треба замислити над овим питањима да се сутра не нађемо у чуду шта би са Босном и да не дођемо у ситуацију да сутра почињемо прихватати туђи идентитет зато што данас правимо непотребан отпор нашем савременом и природном имену Босанац.

АУТОР: Академик проф.др. Суад Куртћехајић / https://www.facebook.com/share/p/1CQRJE3CqX/